KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Stefana

Baš sam dugo o tome razmišljao. Gde da smestim Stefanu.
Zbog samog imena već. Ženska verzija jevrejskog imena onog koji je, po Bibliji, prvi stradao za Hrista. Odomaćeno širem sveta, od našeg župana do engleskog kralja, unuka Vilijama osvajača.
Ime s ritmom. Stefana, Stefani rimuje se s Tifani, mada Stefana nema veze sa Odri Hepbern iako jeste sitna, ali je plava i nikakve veze sa glumom nema.
Dakle, bar smo to ustanovili, Stefana nije glumica. Mada, kada sam je upoznao, nije da mi to nije palo na pamet.
I to ne zbog sitne rime: glumi-ca, poslani-ca, nego zbog onog opšteg ubeđenja, koje se, s vremenom uselilo u moj, a i tuđ korpus vrednosti po kojem svi ti tamo, u Skupštini, glume i glumataju, prodaju maglu i šarene perlice, ispijaju jeftinu vatrenu vodu i zajebavaju nas, koji smo ih zdušno izglasali.
No, kako god, i to smo rešili. Stefi je poslanica, skupštine srpske, i zakleti je es-pe-esovac, što je, sve zajedno, trebalo da znači da je Olja i ja u životu nećemo ni sresti ni upoznati. Eh, samo da je život tako prost i da se završio devedesetih, u vreme kada smo mi, vojska Slavkova, bili u ratu sa omraženim Slobinim socijalistima.
Ali, jebiga, nije bilo tako. Nastavio se život, i naišla je, u njega, Stefana. Po liniji: Ivica Dačić, Vanja Vukić - Stefana Miladinović, poslanica, narodna.
Olja je, u skladu sa svojom nepotisnutom biseksualnošću (ljubav prema ženama, sasvim logična, ima dosta glupe nazive i definicije), naprosto obožava, a ja sam odnedavno njen fan, maltene grupi.
Zato što Stefi i jeste rok zvezda. Od onih za koje se ne zna.
Malena plavuša, ni pedeset kila, ima energiju ravnu nuklearnoj, poput svakog velikog R&R stara. Čist Kit Ričards. Stoji pozadi, radi nešto svoje, a onda, kada krene...
Elem, ako se pitate zašto sam, odjednom, prekinuo sa istorijom i počeo tiradu o tamo nekoj poslanici, evo sada ću vam objasniti ukratko.

Ta mala Stefi, poslanica, grabi kišobran, trči dole, skače pred dvojicu dvometraša i stokilaša koji krkljaju, valjaju se, mlate, i viče: „Stoj!"

Došla Stefi pre neko veče kod nas, sve s Vesnom i Slađanom, našom kućnom ikonom, i počela nešto da nam priča, a neće da kaže ništa, i već nas nervira, opominjemo je da se ne prenemaže, pretimo joj, i onda, iznenada, sve prizna. U jednom dahu.
I saznamo kako je bila kod kuće par večeri ranije, tamo negde na Banovom brdu ili Vidikovcu, bog će ga znati, ja to stalno mešam, i čula neku ciku i vrisku, istrčala na terasu, videla dvojicu velikih, dvometraša i stokilaša kako se biju, urlaju, valjaju po stepeništu, i kako ljudi mirno pored njih prolaze, zaobilaze tu zahuktalu i krvavu gomilu, gledaju svoja posla, i neke dve tinejdžerke sede na klupici u obližnjem parku, i jedna baka s prozora preti da će zvati policiju...
I tada ta mala Stefi, poslanica, grabi kišobran, strči dole, skoči pred ovu dvojicu koji krkljaju, valjaju se, mlate, i viče: „Stoj!"
Tu tek nastaje galimatijas, oni se lemaju oko nekog paketa, i jedan, onaj koji je u tom klupku ispod, krklja: „Lopov, lopov", a i onaj gornji, zajapuren, dahće: „Ti si lopov!", a iznad njih Stefi s kišobranom.
Crko sam od smeha zamišljajući tu scenu. Dva grmlja od po dva metra i poslanica od metar pedeset, koju ni kišobran ne može da produži.
Da ne dužim. Stefi je pobedila. Sklonila je paket oko kojeg je nastala tarapana, pozvala policiju i svog dovoljno velikog brata, osigurala mesto zločina i sprečila obojicu sukobljenih da ga napuste. I, što uopšte nije nevažno, utvrdila činjenice, zajedno s pristiglom ekipom interventne. A posle svega, još je i donela alkohol da obojici očisti zadobijene rane i posekotine (valjali su se po staklu koje su razbili grunuvši u vrata zgrade). Previla ih, carica.

Elem, Stefanina i policijska istraga utvrdila je da onaj gornji jeste bio lopov, u pokušaju da otme paket kurirske službe; donji je, prema tome, bio kurir; a u paketu su bili „ajfoni", nekih osam komada.
I šta sada kažete? Od svih stanara, svih okolnih solitera, od svih prolaznika, gomile sposobnih muškaraca koja se tuda muvala, pljačku je sprečila jedna sitna plavuša, poslanica s kišobranom, žena s ritmom - Stefana.
I od tog trenutka ona je naša porodična rok zvezda, a doživljavamo je i kao rok bolničarku zbog onog previjanja. Kosovski mit, u svom R&R izdanju. Stefi nad modernom verzijom Orlovića Pavla, i to dvojice njih, u oba mitska i epska oblika, pozitivnom i negativnom.
Neverovatno! Naročito to da je nešto takvo, taj oblik građanske svesti, tu hrabrost, tu vrstu odgovornosti moguće pronaći, zamislite, i među narodnim poslanicima. Ove skupštine! Naše!
Zato sam skrenuo sa istorije. Da vam pokažem kako se ona stvara. Naročito ako ste mali, plavi i imate kišobran.