KOLUMNA, SPAIĆ: Formula medijskog horora

KOLUMNA, SPAIĆ: Formula medijskog horora


Novinarski diletantizam ima i dobrih strana. Mediji su svojom neprofesionalnošću za samo dva dana uspeli da izmisle do sada najveći kulturni skandal u Srbiji, ali i da istom tom neprofesionalnošću isti taj skandal spreče da se pojavi, da bi se uskoro shvatilo da skandala zapravo i nema.
Prvo su „Večernje novosti” prenele da je Narodna biblioteka Srbije ukinula nagradu za najčitaniju knjigu samo dan pošto je objavljeno da je najčitaniji bio roman Dragana Velikića, potpisnika Apela100, platforme podrške predsedničkom kandidatu Saši Jankoviću. Mnogi mediji banalizuju formalnosti do nivoa da o kandidatima pišu kao o budućim kandidatima jer oni još to nisu zvanično. Ma nemoj – pa ko najavi kandidaturu i drži konvencije i promocije, naravno da je kandidat, drugo je pitanje predaja potpisa i štampanje listića – no, to je već bukvalizacija jezika i mozga na nivou onoga što loši urednici uče loše novinare, poput besmislica da se ne može reći da neko „stoji na suncu” jer bi to, navodno, značilo da stoji na samoj zvezdi, kao i da se ne može reći „na telefonu”, već pokraj telefona. Tzv. 3B+I srpskih medija, što bi voleli da kažu ovi menadžeri iz večernjih poslovnih škola – banalizacija, bukvalizacija, besmislica, idiotizacija – bolest je ovdašnjeg novinarstva decenijama, koja je odavno zapuštena i ušla je u predterminalnu fazu, vidi se i po ovim primerima.
„Večernje novosti” su sugerisale da je nagrada ukinuta samo da ne bi bila dodeljena političkom protivniku aktuelnog režima. Skandal nad skandalima. Priznajem da sam i sam pomislio da, ako je to tačno, ne mogu da zamislim goru samovolju i strašniji politički pritisak na književnost, umetnost, slobodu misli i izražavanja, drastičniji pritisak na institucije – Narodnu biblioteku, pa i na instituciju same nagrade, koja se dodeljuje decenijama uprkos raznim kontroverzama.
Vest sam na portalu „Novosti” video uveče, preko posta jednog prijatelja na Fejsbuku, koji je već bio osudio taj autokratski, diktatorski čin režima. U komentaru sam ostavio malu zadršku, ali ni sam nisam video drugi mogući razlog. Zadrška je postojala jer mi nije bilo jasno zašto bi članovi Upravnog odbora podlegli bilo kakvom pritisku ako ga je i bilo. Uspešni i priznati u svojim profesijama, sasvim sigurno im nadoknada koju tamo primaju, ako je uopšte primaju, ne može biti odlučujuća za život ako je i bilo pretnje da će ih smeniti. Da je bilo gorih pretnji, na primer mučenjem zbog književne nagrade, klinovi pod nokte ili štagod već, pa da nisu mogli da se odupru, nije realno. Ni u Srbijici našoj voljenoj.
I jedva sam čekao jutro da pogledam i druge medije, da saznam više o ovom skandalu. I nigde ništa, ni reči. Listaju štampu, pominju Vukove Jeremiće i Saše Jankoviće, uspehe premijera i Vlade i njihove katastrofalne poteze, kako već ko, obrću sto puta sažvakane priče o makroekonomskim uspesima ili partijskoj državi, opet kako ko (bio je u pravu dan ranije instruktor onog kineskog sporta kad u parku polako širiš ruke i stojiš na jednoj nozi, inače vlasnik kafića u kraju, koji se zapanjio kad me je video da čitam sve novine, pa kaže: „Sve su iste, i to ne samo danas, nego su iste kao i pre godinu dana”), a o ovakvom skandalu ni reči, osim u samom izvornom tekstu. A piše posred „Novosti”, drugih novina po tiražu u Srbiji. Sakriveno za naše novinare, šta ćeš. I tako celog dana, do po podne, nigde ni reči. Tek oko tri, četiri sata, portal tabloida „Alo” ukratko je prepričao pisanje „Novosti”. Ni aktivisti po društvenim mrežama se nisu naročito uzbudili – sporadično, tu i tamo poneko.

„Večernje novosti” su sugerisale da je nagrada ukinuta samo da ne bi bila dodeljena političkom protivniku aktuelnog režima. Skandal nad skandalima. Ali…

Tek narednog dana stiglo je objašnjenje, u medijima ne baš sasvim jasno preneto, ali shvati se da je Narodna biblioteka još početkom decembra odlučila da nagradu u potpunosti prepusti nekakvoj Zajednici matičnih biblioteka Srbije, koja je i do tada odlučivala o nagradi. Znači, ne može biti reči o Velikiću jer sigurno da ta Zajednica nije baš redovno ažurirala podatke o čitanosti, pa još pre 7. decembra, kada joj je Narodna biblioteka prepustila nagradu, shvatila da će NBS imati politički problem zbog dobitnika koji podržava Jankovića, pa ih upozorila, a ovi im vratili vruć krompir. Ne, naravno, to je previše komplikovano i za efikasniji i brži sistem od bibliotečkog sistema u Srbiji. Samo obični, toliko uobičajeni neprofesionalizam i neznanje. 2N+3B+I. Formula medijskog horora, koja se ponavlja iz dana u dan, iz medija u medij.
I šta sad? Problem je odavno poznat. Uzroci takođe. Da, to su i još 2P – pritisci, politički ili iz drugih centara moći, ali i da, pohlepa vlasnika medija, koji smanjuju broj ljudi pa niko i ne stiže da se bavi svojim poslom, nego čitaju i prepisuju ono što im stigne, ponavljajući jedni druge. I mizerne plate, beda zbog kojih oni koji bilo šta znaju i razumeju masovno beže iz novinarstva, ali i beskičmenjaštvo i kukavičluk (dakle, 2BK moglo bi da se još doda formuli), i pristrasnost, podaništvo, dakle još jednom 2P… nedostatak integriteta, poštenja, pameti, što u formuli treba da se oduzme, -I2P…
Formula je sve duža: 2N+3B+I+4P+2BK-I2P pa deluje kao i da je rešenje teško. A nije. Naprotiv. Treba samo raditi svoj posao. A kako to izvesti, sa svim tim uzrocima, u svim ovim uslovima, priznajem da ne znam.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar