KOLUMNA, TASOVAC: Partokratija, ili što je babi milo, to joj se i snilo

Televizija N1 je početkom nedelje u okviru serijala „Partokratija: kancer demokratije" emitovala emisiju o partokratiji u kulturi, umetnosti i medijima, posvećenu debati koja je održana 26. juna u Medija centru. Na odjavnoj špici autori emisije su obelodanili ekskluzivnu vest kako sam ja, navodno, odbio učešće u pomenutom igrokazu.
Kao neko ko je ne manje od autora serijala zainteresovan za zdravlje demokratije u našem društvu i za profesionalne standarde u kulturi i medijima, mogu samo da kažem: što je babi milo, to joj se i snilo.
I mada razumem da su neki od naših najnezavisnijih novinara usvojili potrebu za skandalom kao posledicu višegodišnjeg tajnog konzumiranja tabloida uz javno zgražavanje, dužan sam da pojasnim neke činjenice o veličanstvenom događaju koji se bez mene odigrao u Medija centru.
Zbog ranije preuzetih obaveza povodom okupljanja omanje grupe radnog naroda i poštene inteligencije 25. juna na Novom Beogradu, a sve zarad društveno korisnog Filharmonijskog piknika, nisam bio u mogućnosti da prihvatim poziv organizatora za učešće u debati.
To sam saopštio i moderatorki događaja, Jovani Polić, kada me je ona, u jeku priprema za koncert, pozvala telefonom.
Smatrao sam, i dalje smatram, da su moji brojni sastanci 26. juna, dan posle koncerta, uključujući i one s maestrom Zubinom Mehtom i našim šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom, kao i trodnevne audicije za Orkestarsku akademiju - Filhademiju, bili dovoljan razlog da mi se pokloni medijska pošteda od obaveze da se divim nekima od prvoboraca i teoretičara pokreta protiv partokratije poput Gorice Mojović ili Slobodana Ćustića.
I mada nisam osećao posebnu duševnu bol zbog laži koju su autori serijala servirali, a N1 emitovao, ipak sam iste večeri pozvao Jovanu Polić, moderatorku pomenutog događaja. Želeo sam samo da proverim da li je po njenim visokim profesionalnim standardima „biti sprečen" i „odbiti učešće na nekom skupu" jedno te isto. Nisam dobio suvisli odgovor.
Zauvek ću žaliti što sam bio sprečen da uzmem učešće u prepodobnom presipanju iz šupljeg u prazno s proverenim ekspertima iz navedenih oblasti, i to pod visokim pokroviteljstvom i blagoslovom Slaviše Lekića - lično.

Vučiću su naredili, a on je, šta će, podlegao pritiscima. Isto kao što kasnije nije imao snage da se odupre ultimatumima papskog nuncija i Krasnojarske nedelje mode da mene ponovo zaposli u Beogradskoj filharmoniji, i da sam promeni okvir za naočare

Ko ne bi poželeo da uživo čuje kako Slobodan Ćustić, član SNS-a na privremenom radu u BDP-u (čitaj: Beogradskom dramskom pozorištu, a ne bruto domaćem proizvodu), konstatuje kako je „partokratije uvek bilo, a potvrda je i imenovanje nekadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca, za koga je Aleksandru Vučiću stiglo naređenje sa Zapada da ga postavi na tu funkciju".
Vučiću su naredili, a on je, šta će, podlegao pritiscima. Isto kao što kasnije nije imao snage da se odupre ultimatumima papskog nuncija i Krasnojarske nedelje mode da mene ponovo zaposli u Beogradskoj filharmoniji, i da sam promeni okvir za naočare. Ne znam zašto je dobro obavešteni Ćustić to prećutao.
Biti sprečen i odbiti učešće na nekom skupu nikako nije jedno te isto, ali to je, za neke novinare, očito sitnica. Pogotovo za one koji tako uspešno otkrivaju glavne krivce za partokratiju u kulturi i medijima, hrabro raskrinkavaju međunarodne zavere, i time u potpunosti pravdaju ne samo novac svojih donatora već i štite javni interes.
Kao osvedočeni partokrata s povremenim iskustvom u kulturi, umetnosti i medijima, na tome im od srca čestitam i zahvaljujem.
A gospodina Ćustića, usled opravdane sprečenosti baba Vange, predlažem za budućeg glavnog i odgovornog urednika nedeljnika za paranormalne pojave „Treće oko".