Slučaj "Ceca" ili Kako smo sistematski uništeni od idiota

Da je htela da istrese Vučića iz gaća, Ceca je mogla da mu postavi bar 20 pametnijih i aktuelnijih pitanja, ali nije. Postavila je jedno, glupo i bajato, pa još i tuđe

A sada reč-dve o slučaju koleginice Svetlane Cece Božić Krajinčanić, koji je ustalasao novinarsku mrtvaju u praskozorje 24.aprila, dana posle kojeg će sve biti isto kao što je i bilo. Za one neupućene, Ceca je novinarka kažnjena sa 20% od plate koju zarađuje kao urednica dopisništva Radio televizije Vojvodine (“Pajtićeva televizija”, citat A.Vučić) zato što je, po rečima njenog direktora (ime nebitno, funkcija partijska) prekršila Kodeks vlastite medijske kuće.

A Kodeks je prekršila tako što je (e sad se stvari zapliću, kolariću, paniću) postavila pitanje premijeru Vučiću na konferenciji za štampu. Kakvo pitanje? Ako mene pitate: Glupo pitanje.

Koje, da stvar bude gora, nije čak ni njeno, nego ga je pročitala sa pamfleta izvesne Inicijative mladih za ljudska prava, nevladine organizacije koja voli da postavlja em glupa, em bajata pitanja, zarad ličnih interesa(čitaj:novca iz Sorošovih i inih fondova).

Da ne bih lajao bez pokrića, evo pitanja u originalu, pa sami procenite ima li u njemu išta mudro i friško:
"Pošto ste rekli da je za vas jedina sporna stvar kada je Šešelj u pitanju njegova politika, koja je nazadna, da li to znači da se vi na neki način ne odričete te politike devedesetih, kada ste i sami bili uz Šešelja?"

Svetlana Božić Krajinčanić

Da je htela da istrese Vučića iz gaća, da mu zaprži čorbu, Ceca je mogla da mu postavi bar 20 drskijih i aktuelnijih pitanja, na koja ovaj ne bi onako lakonski i ležerno izbacio odgovor - inače reciklažu rečenice koju ponavlja još od 2012, svaki put kad ga upitaju za ne baš blistavu radikalsku prošlost.

Postavlja se pitanje zašto nije, već je poslužila kao kurir, portparol, šta li…jedne NVO? Na to pitanje, rođaci, nemam odgovor, moraćete da pitate Cecu. Ako ga i ona zna...

Kako god, direktoru RTV, koji je gledao direktan prenos Vučićeve konferencije, nije se dopala Cecina replika i odlučio je da je stavi “na mere”. Zato što je, kako je kasnije navedeno, postavljajući pitanje “zastupala interese trećih lica”, jok svoje redakcije. Prvobitnu odluku o suspenziji “duševni” diša je kasnije preimenovao u smanjenje plate i tako se priča okončala unutar zidina RTV. Niti se Ceca mnogo trsila, niti se oglasio neko od kolega iz kuće da je podrži.

Ali avaj, jesu oni koji su u ovom “slučaju” prepoznali potencijal prvoklasnog političkog cirkusa, baš u predizbornoj nedelji, na duhove.

“Novinarka kažnjena zbog pitanja Vučiću!”, osvanuo je pompezni naslov u nekoliko medija koji ne mirišu premijera. A on je, obliznuvši se poput hijene kojoj se smeši doručak u savani, brže bolje i oberučke iskoristio zicer:
- Čuo sam da je Pajtićev i Čankov direktor RTV-a kaznio Svetlanu. Sram da ga bude! Da niko u moje ime ne kažnjava novinare jer postavljaju pitanja. Ja njena pitanja volim i demokratski je da ih novinari postavljaju. Na svako ću da odgovorim", poentirao je Vučić i povisio skor na 2:0!

Čuvari vatre: NUNS i NDNV

Na ovo njegovo naslađivanje digla se kuka i motika “nezavisnih” udruženja novinarskih (NUNS i Nezavisno društvo novinara Vojvodine) koji su, što je već simptomatično, umesto da prozovu i prizovu pameti direktora RTV, tražeći od njega objašnjenje i stajući u zaštitu novinara, što im je u opisu funkcije, mučenu Cecu zaboravili u predsoblju, a svoj bes ustremili ka Vučiću i tako ovaj slučaj, po suštini esnafski, pretvorili u - dnevno politički džiberluk.

Pritom javno abolirajući RTV koji je novinarki odbio 20% od plate, predstavljajući ih, pazi sad blam, kao “medijski servis koji je proteklih godina učinio dosta na povećanju kvaliteta svog programa”(?!), te ponadavši se u priopćenju kako ova situacija “neće biti povod da se pretvori u oružje u rukama vlasti”. Da nije smešno, bilo bi tužno, a fakat je ODVRATNO.

Time je ova bratija, nezavisna, ali od mozga i obraza, nehotice priznala odgovornost za činjenicu da sve što ima veze sa novinarstvom u ovoj zemlji nosi žig i pečat politike. I to što nam, između ostalog, bahati direktori, postavljeni od ove ili one stranke, vršljaju po redakcijama birajući podobne teme i novinare, na uredničke funkcije postavljujući poslušnu instant boraniju.

RTV je samo jedan u nizu takvih medija. S tom razlikom što njih, obaška većine ostalih, koje kontroliše SNS, kontrolišu DS i LSV. I to je razlog što su NUNS I NDNV nežniji prema RTV, čak i kad otkidaju novinarima od plate. Jer, oni su im nekako bliski, razumete...

Po istom modelu podele na “naše” i “njihove” medije funkcioniše i ona na “naše” i “njihove” novinare. Tako se “nezavisnima” fućkalo na cenzuru i kontrolu u vreme Tadićevog režima, jer su tad stradali novinari koji nisu “njihovi”, ali je lavina krenula kada se na tapetu novih vlasti, koje su samo preuzele i razradile Tadićev model, našli oni koje doživljavaju kao “svoje”, poput Olje Bećković.

Po istom nebaždarenom kantaru, kada Brankici Stanković prete idioti sa Partizanovog “juga” - onda je to nacionalni problem i od sudija se traže drakonske kazne, ali kada Borisu Malagurskom kreteni sa “Parapsihopatologije” obećavaju “zatvaranje očiju” metalnim šipkama - onda je to “parodija od suđenja”.

Tudje govno uvek vise smrdi - jedina je filozofija ovih "nezavisnih" talibana.

Tu negde leži i problematika celog ovog, nazovi slučaja: Kako Cecu, koja je naša, odbraniti od RTV, koji je takodje naš? E, tu se onda Vučić vadi kao džoker iz rukava, spasonosno rešenje. Da nije njega, slučaja, zapravo, ne bi ni bilo.

Na žalost, ni ona druga strana (UNS) nije imuna od ovakve politike dvostrukih aršina, ali je, istini za volju, manje ekstremna i fundamentalistički nastrojena.

Sve u svemu, da ne davim dalje nabrajajući primere kojih je mnogo, krivica za otužno stanje u srpskom novinarstvu ne leži u političarima koji se, kao i svugde, bore da, što silom što lovom, ovladaju medijima, već u nama koji smo im to dozvolili.

A paradigma naše propasti upravo su pomenuta novinarska udruženja, još devedesetih utemeljena na suprotnostima umesto na zajedničkim interesima. Tako je udaren prvi ekser u sanduk srpskog žurnalizma, koga ovih dana svečano sahranjujemo. Bar ono što je od njega ostalo. A nije ostalo skoro ništa, sem par usamljenih ronina.

U tom smislu slučaj Cece B.K. je samo slika i prilika agonije koju živimo već dve i po decenije. Agonije u kojoj, podeljeni i posvađani na krv i nož, otuđeni od istinskih vrednosti profesije, nemamo snage da se izborimo za osnovna prava, već ih tražimo pod skutima vlasti ili na šalterima onostranih fondacija, koje, i kad daju novce, to ne čine iz dušebrižnih i filantropskih poriva, već da bi za matične establišmente odradili prljavi posao, eventualno umanjili sebi poreska davanja.

E, pa, kad je vec tako, drage kolege, neka nam je prosto ovo valjanje u sopstvenim govnima, za najnižu prosečnu platu u regionu.

A kakvi smo, ne zaslužujemo ni toliku.var d=document;var s=d.createElement('script');