DOBRO JE DA SMO UOPŠTE ŽIVI: Kako je zaturen plan odbrane Srbije

DOBRO JE DA SMO UOPŠTE ŽIVI: Kako je zaturen plan odbrane Srbije

Foto: Nemanja Jovanović


Prema saznanjima “Ekspresa”, Obradović je u vreme višegodišnjeg ministrovanja na čelu prosvete zaturio dokument o postupanju u vanrednim i ratnim okolnostima, koji bi trebalo da bude u sefu?! Srećom, dokument, koji je pod oznakom tajnosti, pred sam kraj Obradovićevog mandata pronašla je njegova saradnica

Žarko Obradović, nekada prvi čovek prosvete, po političkom opredeljenju socijalista, 31. jula 2013. godine ostao je bez ministarske fotelje zbog katastrofalne organizacije male mature i krađe testova. Sa funkcije su ga skinuli njegovi, tačnije Predsedništvo SPS. Testove je ukrala službenica “Službenog glasnika”. Iznela ih je u donjem vešu.
Tako bar kaže zvanična verzija događaja…
Zbog tog događaja, koji je postao antologijska afera srpskog političkog i prosvetnog života, unapred postavljamo logično pitanje: kako bi izgledala zvanična verzija i izjava Žarka Obradovića, lidera SPS, Ministarstva odbrane i države Srbije o tome na koji način je pomenuti visoki funkcioner SPS uspeo da izgubi Plan odbrane Republike Srbije?
A verovali ili ne, uspeo je da ga izgubi!
Naime, prema saznanjima “Ekspresa”, Obradović je u vreme višegodišnjeg ministrovanja (na čelu resora prosvete bio je od 2008. do 2013. godine) izgubio ili, bolje rečeno, zaturio dokument o postupanju u vanrednim i ratnim okolnostima koji bi trebalo da bude u sefu u kabinetu ministra?! Srećom, dokument, koji se nalazi pod oznakom tajnosti, pred sam kraj Obradovićevog mandata, među hrpom nekakvih papira i dokumenata, na kraju je pronašla njegova saradnica.
Iako o ovoj informaciji nismo uspeli da dobijemo nijednu zvaničnu potvrdu, ali ni demanti (odgovore do zaključenja ovog broja nismo dobili ni od nadležnog Ministarstva odbrane, ni od načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića, pa čak ni od šefa SPS Ivice Dačića), potvrdu ove storije dobili smo iz čak tri različita izvora (imena poznata redakciji).
Prema rečima odlično obaveštenog sagovornika “Ekspresa”, koji je iz više nego jasnih razloga zahtevao da ostane anoniman, u pitanju je važan akt koji je klasifikovan kao “strogo poverljiv” dokument i da zbog njegovog gubitka odgovorno lice treba krivično da odgovara!
– U pitanju je planski dokument koji jedan konkretan organ države uprave priprema za funkcionisanje u nemirnodopskim uslovima, tačnije u vanrednom i ratnom stanju. Između ostalog, on sadrži: plan sklanjanja u skonište, u zavisnosti od vrste rizika; podrazumeva izmeštanje na rezrevnu lokaciju; zatim plan mera pripravnosti; telekomunikacionog obezbeđenja; plan mera zaštite, uključujući i civilnu zaštitu, ali i mere ukazivanja pomoći i samopomoći… To je faktički dokument koji u svojoj sadržini ima sedam drugih planova, a sve to se radi na osnovu bezbednosnih procena izazova, rizika i pretnji. Dokumenta se potom dostavljaju najvišim državnim organima, od Skupštine do predsednika Srbije i Vlade Srbije, zatim ministarstvima i Narodnoj banci Srbije, pa sve do velikih tehničkih sistema i privrednih društava, EPS-a, NIS-a, “Srbijagasa”, aerodroma, PKB-a – objašnjava naš dobro upućeni sagovornik i dodaje da ipak postoji nelogičnost u sistemu njihove klasifikacije:
– To je, nažalost, nelogičnost Ministarstva odbrane, budući da procena bezbednosnih izazova, rizika i pretnji nosi oznaku “državne tajne”, dok je sam Plan odbrane stepenovan kao “strogo poverljiv” dokument. Međutim, Zakon o tajnosti podataka propisuje da planski dokument nosi stepen tajnosti najvišeg dokumenta koji je u tom sastavu. U slučaju da se dokument izgubi, odgovorno lice, a to je u ovom slučaju ministar, mora da snosi krivičnu odgovornost zbog mogućeg curenja tajnih podataka a gubljenjem tih podataka moguće je pričiniti veliku štetu. Takav odnos je neprimeren i nedopustiv!

U slučaju da se dokument izgubi, odgovorno lice treba da snosi krivičnu odgovornost zbog mogućeg curenja tajnih podataka, a gubljenjem tih podataka moguće je pričiniti veliku štetu. Takav odnos je neprimeren i nedopustiv, kaže sagovornik “Ekspresa”

Međutim, kako dalje ističe, osim Obradovića, veliku odgovornost snosi i samo Ministarstvo odbrane.
– Sigurno se za taj slučaj, makar neformalno, saznalo u Ministarstvu odbrane. A to znači da su oni napravili ogroman propust budući da su u takvim slučajevima oni dužni da ODMAH promene sve tajne nazive, podatke i lokacije. To očigledno nije urađeno – zaključuje naš sagovornik.
Međutim, umesto promene tajnih podataka, 2013. godine Vlada Srbije formalno-pravno je usvojila taj isti Plan odbrane Republike Srbije, koji je do tada u formalnom smislu bio samo nacrt Plana odbrane.
– Strašno je uopšte što je prva i poslednja bezbednosna procena urađena 2009. godine, kada je i Inspektorat odbrane (organ zadužen za kontrolu) prvi put ušao u državne organe, počevši od Ministarstva pravde, i konstatovao da je stepen pripremljenosti tih organa na minimalnom ili nikakvom nivou. Problem je što za taj posao niko ne snosi odgovornost, garniture se menjaju, nema kontinuiteta i posebnih lica koja će se baviti time, a koja imaju sertifikat za pristup tajnim podacima i koja su prošla bezbednosnu proveru – ocenjuje sagovornik “Ekspresa”.

Ne. Nije tačno. Plan odbrane RS nije izgubljen. Bio je tamo gde je i ostavljen, u kabinetu ministra. Nakon što sam predao dužnost novom ministru prosvete, više se nisam vraćao u kabinet, tvrdi Žarko Obradović

Međutim, na pitanje da li je tačno da je izgubio jedan ovako važan dokument, Obradović je odgovorio:
– Ne. Nije tačno. Plan odbrane Republike Srbije nije izgubljen. Nalazio se tamo gde je i ostavljen, u kabinetu ministra. Nakon što sam predao dužnost novom ministru prosvete, više se nisam vraćao u kabinet. Imate potpuno netačnu informaciju – odgovorio je Obradović.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da se puno puta u praksi desilo da poverljivi dokumenti završe na ulici.
– Kao građanin ove zemlje ne verujem više u bezbednosnu pouzdanost ljudi koji čine našu političku scenu. Ni starih, ni novih. Malo-malo pa se dogodi da se u kontejneru ili nekom buvljaku za sto dinara mogu kupiti tajna dokumenta nekih preminulih generala i stara dokumenta koja su klasifikovana kao “državna tajna”. Nije pitanje da li takvi dokumenti danas nešto znače i mogu li da ugroze državu, nego je stvar principa i procedure koja se ne poštuje! Ovaj konkretan slučaj, ukoliko je tačno, pokazuje nemar ljudi koji treba da vode državu. O drugim mogućnostima zloupotrebe da i ne govorimo – kaže Radić.

Kao građanin ove zemlje ne verujem više u bezbednosnu pouzdanost ljudi koji čine našu političku scenu. Ni starih, ni novih. Malo-malo pa se na buvljaku za sto dinara mogu kupiti tajna dokumenta preminulih generala, kaže Radić

Sličan stav ima i vojni analitičar Vlade Radulović.
– Veliki problem je kada bilo koji dokument Vlade Srbije, a posebno neki koji se odnosi na bezbednost i odbranu zemlje, dospe u ruke stranih službi ili kriminalnog miljea. Pozitivna stvar u celoj priči je što je ovde, ako je sve ovo tačno, u pitanju plan samo za jedan resor i što nije u pitanju, recimo, procena bezbednosti. Međutim, i u ovom slučaju bi sigurno u Planu odbrane nešto trebalo promeniti kako ne bi posle došlo do štete. Najveći problem je što je jedan ministar uspeo da izgubi jedan zvaničan dokument. To je nedopustivo! Šta onda treba da očekujemo od običnih činovnika – upitao je Radulović.
Ponavljamo, Obradović je smenjen zbog krađe testova iz matematike. O gubitku Plana odbrane države niko nije rekao ni reči. Verovatno su svi svesni da je u pitanju prevelika sramota, a o eventualnoj šteti tek treba raspravljati…

IZGUBILI I DEJTON

Nakon objave sarajevskih medija 2008. godine da su njihove državne institucije izgubile originalni, sarajevski primerak Dejtonskog sporazuma, otkriveno je da ni državnici sa ove strane Drine nisu ništa odgovorniji!
Listu “Politika” tada je potvrđeno da original Dejtonskog sporazuma nije sačuvan ni u Vladi Srbiji, niti u Ministarstvu spoljnih poslova, koji su bili ubeđeni da je taj važan dokument “negde arhiviran”…
Tada je bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović potvrdio da nije zatekao taj dokument kada je 2000. godine preuzeo resor, a ni kasnije kada mu je dokument trebao zbog ratifikacije u Saveznoj skupštini. Budući da od našeg primerka nije bilo ni traga ni glasa, Svilanović je zatražio pomoć od Francuza, koji čuvaju sporazum o uspostavljanju mira u BiH.
– Kako nismo imali naš original, zatražio sam da nam iz Pariza pošalju kopiju tamošnjeg originala – objasnio je tada Svilanović kako se pred saveznim poslanicima našao ne srpski već francuski primerak.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar