EKSPRES OTKRIVA: Lažni svedoci srpskog tužilaštva oslobodili Nasera Orića

Optužnica protiv komandanta Srebrenice bazirala se na iskazu trojice svedoka čiji su kredibilitet osporili ne samo odbrana već i sami Srbi iz srednjeg Podrinja * Od srpske javnosti se izgleda krilo da, nakon hapšenja Orića u Švajcarskoj, tamošnje vlasti nisu baš bile uverene u kvalitet dokaza koji su im dostavljeni iz Beograda, a doveli su i u pitanje kredibilitet krunskih svedoka, na osnovu njihovog ranijeg angažmana u sličnim procesima

Svakoga dana do kraja života Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Ante Gotovina i desetine drugih neosuđenih ratnih zločinaca koje su, eto, pukim slučajem ubijali isključivo Srbe, treba da pale sveću Vladimiru Vukčeviću i njegovim saradnicima iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine. Za dug život i da ih zdravlje služi. Zašto su još uvek na slobodi delom je i njihova zasluga, ili možda namera.
Najnoviji slučaj koji je ponovo uzburkao javnost u Srbiji i Bosni i Hercegovini je oslobađajuća presuda Naseru Oriću, komandantu 28. divizije Armije BiH i ratnom komandantu Srebrenice. Orić, koji je za svoje sunarodnike heroj, a za Srbe u Podrinju zločinac koji je odgovoran za smrt više od 3.500 civila iz tog kraja, još jednom je izašao kao pobednik iz konfrontacije sa pravosudnim organima, ovaj put sa bosanskohercegovačkim tužilaštvom. Kakve veze ima Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji sa tužilaštvom u Bosni i Hercegovini. Verovali ili ne, ima. Predmet Orić je ustupljen iz srpskog tužilaštva bosanskim kolegama još dok je bio u fazi istrage.
To je u izjavi za "Ekspres" potvrdio i tadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
- On je uhapšen u Švajcarskoj po našoj poternici, jer u sklopu istrage nije dao iskaz. Kada je predmet, u skladu sa međudržavnim sporazumom, predat tužilaštvu BiH, oni su završili istragu, podigli optužnicu i Sud BiH je njihove dokaze procenio kao validne - kaže Vukčević.

"Ključni" svedoci
Znači, istragu protiv Nasera Orića vodilo je srpsko tužilaštvo i ustupilo ju je bosanskim kolegama 2015. godine, nakon što je Orić izručen BiH iz Švajcarske gde je uhapšen. U tom momentu istraga je već bila privedena kraju i srpsko tužilaštvo je baratalo sa nekoliko svedoka koji su etiketirani kao "ključni" i presudni da se Orić osudi. Od srpske javnosti se izgleda krilo da nakon hapšenja Orića u Švajcarskoj, tamošnje vlasti nisu baš bile uverene u kvalitet dokaza koji su im dostavljeni iz Beograda. Naš izvor kaže da su Švajcarci doveli u pitanje kredibilitet krunskih svedoka, na osnovu njihovog ranijeg angažmana u sličnim procesima. Usled toga, da ne izazivaju preveliki skandal međunarodnih razmera i da ne ruše autoritet bilo koje strane zainteresovane za lik i delo Nasera Orića, pronašli su solomonsko rešenje i izručuju ga Bosni i Hercegovini.
Elem, suđenje Naseru je otpočelo u januaru 2016. godine, a optužnica ga je teretila za tri ubistva počinjena nad sudijom Slobodanom Ilićem, Milutinom Miloševićem i Mitrom Savićem. Sva trojica su, prema navodima optužnice, likvidirani nakon zarobljavanja i to Slobodan Ilić nakon napada na selo Zalazje na Petrovdan, 12. jula 1992. godine, Milutin Milošević nakon napada na zaselak Lolići, dok je Mitar Savić ubijen u napadu na selo Kunjerac. Detalji ubistva sudije Ilića posebno su apostrofirani u srpskoj javnosti, a jezivi opis likvidacije sa sve detaljima vađenja očiju i klanja nožem, koje je prema izjavama svedoka počinio Naser Orić, bili su više nego upečatljivi.
Ključni svedoci tužilaštva bili su Ibran Mustafić, predratni funkcioner SDA u Srebrenici i u ratno, a bogami i poratno vreme veliki protivnik Nasera Orića. Autor knjige "Planirani haos", koji za dešavanja u Srebrenici najviše krivi pokojnog Aliju Izetbegovića i Bila Klintona, svedočio je da je za likvidaciju Slobodana Ilića saznao od samog Nasera Orića koji mu je o tome pričao u jednom stanu u Srebrenici 1993. godine. Prisutan je bio i Mustafićev brat, nažalost sada pokojni. Mustafić tvrdi da je tada povezao događaje iz Zalazja i likvidirane srpske zarobljenike sa spiskom koji je video kod svog rođaka Mirsada Mustafića. Međutim, rođak je negirao da je uopšte bio u Srebrenici u ratnom periodu. Dakle, radilo se o posrednim saznanjima, koja nužno ne moraju biti neistinita, ali svakako nisu bila dovoljna za osuđujuću presudu.

Video-link
Drugi, takođe, ključni svedok, bio je zaštićeni svedok pod imenom O-1, koji je skoro do u slovo ponovio verziju događaja koju je izneo Mustafić. Ovaj svedok je svoj iskaz dao iz Beograda putem video-linka uz odgovarajuće mere zaštite. Međutim, njegov iskaz i kredibilitet su bili dovedeni u pitanje od samog početka. Kredibilitet mu je osporen tako što je Orićeva odbrana prezentovala izvod iz kaznene evidencije u kojoj se videlo da je pomenuti svedok osuđivan za više krivičnih dela - od prevare, iznude, pretnje, pljačke, prevare sa osiguranjem, nanošenje teških telesnih povreda, nasilničko ponašanje... Iz svega toga se naravno ne može zaključiti da je čovek lagao o pomenutim događajima već pre da se radi o licu kriminalne strukture ličnosti pa je čak i logično pretpostaviti da bi se takva osoba u ratu mogla baviti svakojakim svinjarijama i zločinima i u njima učestvovati. Problem je, nažalost, bio u nekonzistentnostima u samom svedočenju, koje su uglavnom demantovali svedoci optužbe. Prosto da čovek ne poveruje, radilo se o Srbima. Prilikom napada na Zalazje, svedok O-1 je tvrdio da je video Orića kako kolje sudiju Ilića i zatim puca rafalom prema civilima koji beže iz sela. Demantovali su ga vojnici Vojske Republike Srpske koji su se sakrili na tavan i gledali šta se dešava. Jedan od njih, Milomir Lazarević, čak je tvrdio da ne samo da nije video kako Naser Orić ubija, nego da uopšte nije video da su zarobljenici pobijeni na tom mestu. Svakako su bili pobijeni i iz iskaza drugih svedoka postojale su indicije da je to uradio Zulfo Tursunović, zamenik Nasera Orića, koji je za likvidaciju Ilića imao i lični motiv pošto je smatrao da ga je baš Ilić poslao na četrnaestogodišnju robiju pre rata. Tursunović je inače ovu kaznu služio zbog ubistva. Čak su postojali iskazi muslimanskih vojnika koji su se čuli u ovom procesu kako se Tursunović hvalio kako je "dohakao" Iliću. Međutim, pošto se Zulfo Tursunović 2011. godine preselio na ahiret, nekakav Šerlok Holms iz srpskog tužilaštva je smatrao da je možda politički korektnije optužiti Nasera za ubistvo nego za komandnu odgovornost ukoliko bi se dokazalo da je sudiju Ilića ubio Tursunović. Na sve ili ništa, i naravno bilo je ništa.

Kod ubistva Mitra Savića paradoksalno je da je iskaz zaštićenog svedoka O-1 opovrgla supruga ubijenog

Propusti
Za slučaj ubistva Milutina Miloševića, za koga je svedok tvrdio da ga je ubio lično Orić prilikom napada na Loliće tako što je ispalio rafal iz automatske puške u njega dok ga je terao da ide ispred stroja muslimanskih boraca dok napadaju na srpske položaje, demantovao ga je Zoran Stanković u svom obdukcionom nalazu koji je ustanovio da je Milošević nastradao od jednog hica, i to iz pištolja, a ne od rafala iz automatske puške. A kod ubistva Mitra Savića, paradoksalno je da je njegov iskaz opovrgla supruga ubijenog. Svedok je rekao da je Savića Orić lično ubio pucajući mu iz pištolja u grudi, da bi potom još jednom u njega pucao i Naserov telohranitelj Muhić. Stojanka Savić je na sudu izjavila da je njen muž stradao u borbi u rovu. Obdukcionim nalazom je utvrđeno da je Savić stradao od jednog hica, a ulazna rana je bila u predelu usta.

PRAVAC POTOČARI: Srebrenice, izvini zbog ovog srpskog deteta koje su ubili Naser Orić i njegovi “borci”

Za ovakav propust tužilaštva i Srbije i BiH nema objašnjenja. Bez obzira na to da li se radi o iznenadnim promenama iskaza motivisanih raznim razlozima, poput tvrdnji da su svedoci bili novčano stimulisani da menjaju iskaze za šta postoje izvesne indicije, kao i čudna posrednička uloga u korist Nasera Orića, koju su odigrali neki srpski biznismeni iz Bratunca ili pak naknadne pameti zaštićenog svedoka koji kaže da nije do kraja bio iskren u svom iskazu iz razloga što nije siguran gde i kome iskaz daje, kao i zbog toga što je bio zabrinut za sudbinu svoje porodice koja je ostala da živi u Banovićima u BiH. Svejedno, tužilaštva su morala da urade sve da dođu do validnih dokaza koji ne mogu biti oboreni na sudu, a naročito su morala da vode računa o kredibilnosti svedoka i njihovim ranijim svedočenjima.
Treći svedok iz slučaja Orić po imenu Samir Avdić posebno je zanimljiv. U njega je velike nade polagao tužilac Vukčević.

Aladinova lampa
- Ključni čovek kod nas u istrazi bio je Samir Avdić, koji je kao zaštićeni svedok imao kodno ime Aladin, on je bio Orićev saborac i očevidac zločina. Međutim, bosanska agencija SIPA u presretnutim razgovorima je snimila kako se on dogovorio s Naserom da ne svedoči. I stvarno je odustao... Njegova žena je "dete Srebrenice", te ga je i ona podržala u toj odluci. Mi smo u istrazi uradili sve što je bilo u našoj moći i više od toga, vrlo profesionalno - kaže nekada prvi čovek Tužilaštva za ratne zločine.

Ali kada ovlaš seciramo tu profesionalnost, dolazimo do zapanjujućih podataka. Avdić, koji se nalazio u programu zaštite svedoka u Srbiji pod paskom jedinice za zaštitu svedoka, uspeva da nađe način da mobilnim telefonom stupi u vezu sa Orićem, što je najstrože kršenje protokola o bezbednosti svedoka. Vukčević smatra da je odgovornost bila pre svega na ljudima iz jedinice za zaštitu.
- Jedinica MUP koja je zadužena za njih odgovara ministru i policija im postavlja šefa umesto da to radi tužilac. To sam zamerao i dok sam bio tamo, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Ni zakonski, ni u praksi - napominje Vukčević.

Kolegijalno
Dakle, policajci su napravili grešku a da pritom srpski tužioci nisu uzeli u obzir jednu činjenicu. Banalnu alku ovom slučaju možda značajnu. A to je da je Naser Orić bio radnik srpskog MUP-a do kraja 1991. godine. Naser se nakon što je završio šestomesečni kurs u Zemunu za policajca i pošto je odradio pripravnički staž u OUP-u Savski venac u Beogradu našao u specijalnoj jedinici MUP-a Srbije koju je formirao Radovan Stojičić Badža. Tako je nesuđeni specijalac u MUP-u BiH (tri puta nije prošao prijemni) postao srpski specijalac. Osnovano je pretpostaviti da su neki od ljudi s kojima je tada radio i danas u srpskoj policiji. Možda ovo izgleda paranoično, ali ako uzmemo u obzir iskaz koji je Naser Orić dao pred sudom u BiH kao svedok u slučaju protiv kriminalne grupe Zijada Turkovića, stvari izgledaju malo drugačije. U pomenutom procesu Naser Orić je svedočio na okolnosti svog prijateljstva sa drugim Naserom, Keljmendijem. Albanski narko-bos bio je glavni neprijatelj Zijada Turkovića, koji je planirao njegovu likvidaciju, ali i likvidaciju Nasera Orića. Ovo ubistvo trebalo je da izvrši glavni likvidator Turkovićevog klana Milenko Lakić. Orić je pred sudom 2012. godine rekao da je saznao da je Lakić spremao njegovu likvidaciju i da je to proveravao preko svojih prijatelja u MUP-u Srbije. Sudskom veću je doslovce rekao da je "jedno vreme radio u MUP-u Srbije i da iz tog vremena mnogo njegovih prijatelja sa kojima je tada radio, danas obavljaju neke od najvažnijih funkcija u srpskoj policiji te da je od njih dobio informacije o Lakiću". Verujemo da će se i Vladimir Vukčević iznenaditi kada bude ovo pročitao, ali sve navedeno je javno i dostupno, verovali il ne, na Jutjubu.

Svedok O-1 je tvrdio da je video Orića kako kolje sudiju Ilića. Demantovali su ga srpski vojnici koji su se sakrili na tavan i gledali šta se dešava. Jedan od njih, Milomir Lazarević, čak je tvrdio da ne samo da nije video kako Orić ubija, nego da uopšte nije video da su zarobljenici pobijeni na tom mestu

No da se vratimo na Avdića, ključnog svedoka iz ugla srpskih tužilaca. Avdić je vrlo zanimljiv lik. Rođen u selu Glogova, nedaleko od Bratunca, od rane mladosti problematičan i sklon nasilju i raznim oblicima kriminala, nakon što izbija oružani sukob u Hrvatskoj odlazi da ratuje na strani ZNG i sa još nekoliko desetina muslimanskih mladića iz Bratunca i Srebrenice prolazi vukovarsko ratište. Hrvatska ga je odlikovala za doprinos u domovinskom ratu. Kada je izbio sukob u BiH, vraća se u Srebrenicu i mada je nejasna njegova uloga u ratnim sukobima, pretpostavlja se da je jedan period proveo u Srebrenici. Nakon završetka rata američki SFOR ga je uhapsio, a zatim izručio organima RS koji su ga teretili sa još trojicom vojnika Armije BiH za ubistvo civila, inače muslimana 1995. godine. Navodno je Avdić u svom iskazu teretio ostalu trojicu optuženih iz Srebreničke grupe i zauzvrat je bio pušten na slobodu što je iskoristio da sa porodicom emigrira u SAD u mesto Su Fols. Nakon što je osuđujućom presudom okončan proces u kome je Avdić osuđen na šest godina robije, SAD ga izručuju BiH, odnosno Republici Srpskoj, gde doslužuje kaznu. Tada je navodno srpsko tužilaštvo stupilo u kontakt sa njim i ponudilo mu nagodbu za slučaj Orić. Avdić pristaje i ulazi u program zaštite svedoka. Ali onda jedan poziv menja sve. Nakon Orićevog poziva, Avdić odlučuje da ne svedoči i odlazi u Bosnu gde za tamošnje medije tvrdi da ga je srpsko tužilaštvo primoravalo da da iskaz protiv Orića i da mu je zauzvrat nuđen američki pasoš i 800.000 evra. Naši izvori kažu da je uzeo i jedno i drugo pošto se u ovom trenutku ponovo nalazi u SAD. Kako je srpsko tužilaštvo obezbedilo 800.000 evra možemo pretpostaviti. Američki pasoš je s obzirom na blisku saradnju sa ambasadom u Beogradu i administracijom bio lakši deo posla.

Više od igre
Epilog čitave šarade je da je Naser Orić na slobodi iako mu se sudilo "samo" za tri ubistva. Ako bi se ovim tempom nastavilo, tri po tri ubistva, protiv Orića bi trebalo da bude pokrenuto najmanje 1.000 procesa. Srpsko tužilaštvo je svojim inventivnim pristupom u velikoj meri doprinelo ovakvom ishodu. Prosto je neverovatno da neko može biti toliko naivan, da ne upotrebimo pravu reč, pa da na ovakav način vodi istragu i svojim dilentatizmom doprinese da se čovek koji je nesumnjivo odgovoran za zločine nad Srbima u Podrinju, još jednom opere od svakog greha. Neodgovorno je to prema državi Srbiji koja staje iza institucije nedorasle svom poslu, neodgovorno je to i prema žrtvama i njihovim porodicama. Ili je u pitanju bio viši cilj, da se pravosnažnom presudom zauvek verifikuje Naserova nevinost, koja se na sudu više nikada neće dokazivati.