AJVORI ROBERTS: BOSANSKI SRBI SU SEBI NAJVEĆI NEPRIJATELJI

AJVORI ROBERTS: BOSANSKI SRBI SU SEBI NAJVEĆI NEPRIJATELJI


Ako ljudi zajedno ne mogu da žive srećno i bezbedno, onda je možda neophodno doneti odluku o promeni državnih granica. Poslednjih 25-30 godina u Bosni je katastrofalno. Sve strane treba ponovo da sednu za sto i da vide šta mogu da učine kako bi stabilizovale situaciju

Zalomilo se, kaže legenda, da su najbolje i najumešnije britanske diplomate i obaveštajci bili pesnici. Kažu, za službu je potrebna mašta. Tako je poznato da je i Lord Bajron, pesnički prvak engleskog romantizma, umro od malarije u borbi za oslobođenje Grčke od turskog jarma. Slučajno ili ne, Britanac koga smatraju jednim od najvećih poznavalaca prilika na Balkanu predsedavajući je Memorijalne asocijacije „Kits/Šeli”, koja nosi imena čuvenih engleskih pesnika romantičara Džona Kitsa i Persija Šelija. Ovaj karijerni diplomata službovao je kao britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. i vodio je mirovne pregovore za prekid rata u Bosni. Ser Ajvor Roberts u ekskluzivnom intervjuu za „Ekspres” govori o podeli Kosova kao mogućem rešenju spora između Beograda i Prištine, povratku Britanije na Balkan i teškim pregovorima tokom rata devedesetih.

Britanska vlada je verovala da Milošević može da umiri bosanske Srbe i ubedi ih da prihvate mirovni plan.

– Nismo znali da li je on sposoban za to ili ne. Kada sam napustio Forin ofis kako bih došao u ambasadu u Jugoslaviji, dobili smo instrukcije od britanskog sekretara i lorda Ovena kao glavnog pregovarača EU da pokušamo da ubedimo Miloševića da razgovara s bosanskim Srbima kako bi prihvatili mirovni plan koji je tada bio na stolu. Milošević i ja smo imali mnogo teških razgovora. On mi je tada rekao da je njegov uticaj limitiran i da je pokušao godinu dana pre toga da ubedi skupštinu bosanskih Srba da prihvate mirno rešenje, ali da su oni to odbili. Rekao je da je učinio sve što je mogao, a mi smo mu odgovorili da se sankcije neće povući sve dok se više ne potrudi da ubedi bosanske Srbe. To je bio naš cilj. U međuvremenu smo mi direktno razgovarali s bosanskim Srbima, ali smo smatrali da nam je potreban i Miloševićev pritisak na njih. Milošević je kontrolisao mnoge stvari, uključujući i delove armije bosanskih Srba. Zato smo smatrali da treba da iskoristimo sva moguća sredstva kako bi bosanski Srbi prihvatili plan.

Kako biste objasnili ulogu SAD u ratu u Bosni? Oni su paralelno razgovarali s Radovanom Karadžićem i iscrtavali mape po sopstvenom nahođenju.

– Sjedinjene Države su bile težak partner u mirovnim pregovorima pod predsednikom Džordžom Bušom starijim. Američki predsednik nije bio preterano zainteresovan za Bosnu. Njegov državni sekretar Džejms Bejker je rekao: „Nemamo psa za ovu borbu”. To je značilo da ne podržavaju ni jednu ni drugu stranu. Bio je to razočaravajući stav. Stvari su se promenile kada je Klinton došao na vlast. Pozicija SAD je bila veoma teška. Često su pričali jedno, a radili drugo. Nije nikakva tajna da su naoružavali Hrvate iako je trajao embargo. Amerikanci su ohrabrivali Hrvate da sprovode vojne ofanzive krajem 1995. i osvoje što veći deo teritorije. To je bilo pre mirovnih pregovora u Dejtonu. U međuvremenu su u UN tvrdili da pokušavaju da obuzdaju sve strane. Takav pristup je posebno jasan s Ričardom Holbrukom. Nisam uživao da radim sa Amerikancima u tom periodu i čini mi se da je moj stav delila kompletna britanska vlada. Bio je to jedan od najtežih perioda u transatlantskim odnosima naše dve države.

Predlagali ste Krajišniku i Koljeviću razmenu teritorija kao najbolje rešenje, nakon čega bi bosanski Srbi mogli da uđu u konfederaciju sa Srbijom. Sa ove tačke gledišta to je bila vrlo velikodušna ponuda. Gde su stvari pošle naopako?

– Ta opcija je ponuđena na britanskom nosaču aviona „Nepobedivi”, gde je s jedne strane bio lord Oven kao predstavnik EU, a s druge Stoltenberg kao predstavnik UN. Ideja je bila da, ukoliko bosanski Srbi prihvate mirovni plan, posle pet godina imaju opciju da glasaju o ujedinjenju sa Srbijom. Oni su odbili taj predlog. Mislim da su bosanski Srbi oduvek sami sebi bili najveći neprijatelji.

Opširniji intervju sa Ser Ajvor Robertsom, britanskim diplomatom, koji je najburnije godine dešavanja na Balkanu proveo u diplomatskoj službi u Beogradu, možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji.

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

 

NE PROPUSTITE

RAZMENA TERITORIJA JE PRIHVATLJIVA ZA CEO BALKAN

+ Ostavite komentar