ANALIZA, JOKSIMOVIĆ: Kako je Bajden izabrao Beograd i Prištinu za ključne partnere SAD

Bajden je ovog puta izabrao Beograd i Prištinu kao tačke koje će obići tokom svoje mini regionalne turneje. Šta možemo iz ovog zaključiti? Da SAD procenjuju pitanje odnosa Srba i Albanaca, odnosno razvoj bilateralnih odnosa Srbije i Albanije kao ključni za stabilizaciju čitavog regiona

Susretima sa austrijskim kancelarom Kernom, švedskim premijerom Levenom i potpredsednikom SAD Bajdenom novoizabrana vlada na čelu sa novim-starim premijerom Aleksandrom Vučićem na samom početku svog mandata potvrdila je svoju opredeljenost za dalji proces evropskih integracija, fokusiranost na ekonomski oporavak, kao i posvećenost daljoj implementaciji evropskih vrednosti i razvoju mira i stabilnosti u regionu.

Bez svake dileme, oproštajna poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena spada u događaje od vrhunskog spoljno-političkog značaja. Iako okarakterisana kao poseta političkog karaktera, njen ekonomski aspekt se ne može i ne sme prenebregnuti, imajući u vidu značaj aktuelnih i budućih američkih investicija, ali pre svega uticaja SAD na međunarodne finansijske institucije (MMF, Svetska banka), od čijih zahteva i podrške umnogome zavisi dalji ekonomski oporavak srpske ekonomije i privrede.

Odjeci posete su još u najavi bili različiti - jedni su tragali za uslovima koje će Bajden ispostaviti, drugi su se žalili na odsustvo podrške liderima regiona čiji su glavni gradovi izostali sa agende Bajdenove turneje. Treći su već predviđali fatalne scenarije nepremostivih zahteva zbog kojih se gospodin potpredsednik obreo u ovim krajevima. Mislim da su i najveći skeptici morali da se preispitaju i prihvate činjenicu da je Bajden došao u Beograd kao prijatelj. Poruke koje je u Beograd doneo izuzetno su pozitivne.

U Prištini se iznenadili eksplicitnom oštrinom zahteva koju je Bajden isporučio - ili demarkacija sa Crnom Gorom i formiranje zajednice srpskih opština ili Kosovo gubi američku podršku. Ulozi su za Prištinu postali veoma ozbiljni!

Teme sastanka sa premijerom Vučićem, iako držane u tajnosti, nisu predstavljale iznenađenje. Podrška daljem procesu evropskih integracija, regionalna stabilnost, pohvala dosadašnjim i podsticaj nastavku daljih reformi, pre svega vladavini prava. I svakako podrška daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Premijer je dobio lične pohvale za dosadašnji doprinos stabilizaciji prilika u regionu.

Posebno značajan bio je nastup potpredsednika vezan za žrtve NATO bombardovanja, čijim porodicama je izjavio lično saučešće.

U naznakama je naglasio teme u kojima očekuje dalje napore - ulogu civilnog društva i slobodu medija, kao i borbu protiv korupcije.

Kontekst u kojem je pomenuo Hrvatsku govori u prilog stavu da Amerika nema razumevanja za pokušaj revizije istorije koji se sprovodi pod plaštom predizborne kampanje (kojoj se nikako ne nazire kraj). Jasno je da su SAD dale aktivan doprinos deblokadi evropskih integracija Srbije i otvaranju poglavlja 23 i 24.
Nisu izostale ni pohvale za susret i potpisanu deklaraciju sa hrvatskom predsednicom, kao i saradnju sa Albanijom.

Zastanimo ovde za trenutak i podsetimo se još jednom da je potpredsednik Bajden ovog puta izabrao Beograd i Prištinu kao tačke koje će obići tokom svoje mini regionalne turneje. Izostalo je Sarajevo koje je 2009. bilo u zajedničkom paketu. Šta možemo iz ovog zaključiti? Da SAD procenjuju pitanje odnosa Srba i Albanaca, odnosno razvoj bilateralnih odnosa Srbije i Albanije kao ključni za stabilizaciju čitavog regiona.

Zato je premijer Vučić i podvukao planirane susrete u neposrednoj budućnosti sa albanskim premijerom Edijem Ramom, ali i sa neimenovanim kosovskim zvaničnicima, što će u američkim, ali i evropskim krugovima biti izuzetno dobro ocenjeno.

U pripremi posete Beograd je krenuo korak napred ka implementaciji Briselskog sporazuma - most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici ušao je u proces revitalizacije kao prvog koraka ka uklanjanju Parka mira. Ovim činom prenet je pritisak na prištinsku (kosovsku) stranu u iščekivanju ispunjenja za srpsku stranu najvažnijeg dela Briselskog sporazuma - formiranja ZSO.

Pominjanje Srbije u kontekstu liderstva i kamena-temeljca zapadnog Balkana sa Bajdenove strane izazvaće (negativne) reakcije u regionu.

Prema procenama brojnih regionalnih, ali i kosovskih analitičara, poruke koje je Bajden spremio Prištini biće mnogo oštrije. Postoji ozbiljna zabrinutost za unutrašnjepolitičku dinamiku albanskog dela kosovske političke scene. Svako odsustvo konstruktivnog dijaloga, pojačano nasilje i izostanak konsolidacije institucija ugrožava svaki dalji razvoj kosovskog društva. Takva vrsta nestabilnosti lako se može preliti na fragilne susede u regionu, kao što je npr. Makedonija. Izostanak ratifikacije sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom izostaje uprkos primamljivoj šargarepi vizne liberalizacije sa EU. U trenutku vrhunca borbe protiv terorizma i ISIS-a, ozbiljnu zabrinutost izaziva i sve veći broj boraca ISIS-a kosovskog porekla (po glavi stanovnika nalaze se na vrhu liste onih koji odlaze na ratišta ISIS-a).

Uprkos ovakvim predviđanjima, mislim da su se u Prištini iznenadili eksplicitnom oštrinom zahteva koje je Bajden isporučio - ili demarkacija sa Crnom Gorom i formiranje zajednice srpskih opština ili Kosovo gubi američku podršku. Ulozi za Prištinu postali su veoma ozbiljni!

Pominjanje Srbije u kontekstu liderstva i kamena-temeljca zapadnog Balkana sa Bajdenove strane izazvaće (negativne) reakcije u regionu. Neki će pokušati snagu ovih izjava da minimiziraju, a neki da negiraju. Uprkos tome, evidentno je da se Srbija danas posmatra kao faktor stabilnosti.

Iako smo svedoci globalnih pomeranja balansa moći, SAD predstavljaju i dalje ključnu silu koja može uticati na oblikovanje i preoblikovanje međunarodnih odnosa prema sopstvenim interesima. Zato je važno da razumemo i istrajemo na negovanju prijateljskih i partnerskih odnosa sa SAD, koje smo mukotrpno gradili u poslednjih 16 godina. Sa svešću da se američka politika i stavovi u vezi sa nezavisnošću Kosova neće promeniti. Za Ameriku je ovo diplomatski uspeh kojeg se neće odreći, ma koja administracija da dođe na vlast.

Bajden uskoro napušta svoju poziciju u Beloj kući. Hoće li se u Belu kuću useliti neko ko ima iskustva sa regionom i ko razume procese u ovom kraju sveta zavisiće od američkih birača. U svakom slučaju, politika prema regionu se neće menjati - zapadni Balkan neće biti u žiži interesovanja američke spoljne politike. Ali će i sledeća adminstracija insistirati na daljem procesu konsolidacije regiona i davaće snažnu podršku daljem procesu evropskih integracija. Uprkos odsustvu fokusa, SAD će biti prisutne u trenucima ključnih odluka, kao što je to bio slučaj sa pregovorima u Briselu gde je četvrta stolica bila rezervisana za američkog predstavnika.

Ako bismo sumirali posetu, treba reći da je premijer Vučić dobio nedvosmislenu američku podršku. Sada će biti najvažnije hoće li biti u prilici da ovaj pozitivan momentum iskoristi i kapitalizuje. Lopta je u Vučićevom dvorištu.

FAKTOR RUSIJA

Odnosi sa Rusijom nisu van sfere interesovanja Amerike, ali je očigledno da (pravilno) posmatra da postoji ograničeni radijus uticaja Rusije u Srbiji (ako izađemo iz okvira emotivnog, koji predstavlja u međunarodnim odnosima irelevantni faktor). Ključ ovog uticaja je odnos prema nezavisnosti Kosova.
Ako Srbija želi ekonomski da napreduje, a to joj je očigledno prioritet, bez podrške Zapada, pre svega EU, u ovoj nameri ne može uspeti.

Uticaj Rusije ima ograničeno dejstvo koje se više ogleda u javnoj kakofoniji nego u konkretnim koracima koji mogu ugroziti evropski put Srbije. Ovaj put može biti ugrožen samo potencijalnim negativnim razvojem kriza unutar same EU. Ali takav scenario bolje da ne pominjemo jer u tom slučaju može biti već potpuno svejedno na čijoj se strani nalazimo i imamo li prostora za balans.

OTVORENA PITANJA

Iako otvorena bilateralna pitanja nisu bila tema javnog obraćanja potpredsednika Bajdena, tema koja opterećuje bilateralne odnose je nerešeno ubistvo trojice američkih državljana - braće Bitići.

Slučaj Bitići pokazuju da je Srbija i danas talac struktura odgovornih za mnoga posrtanja Srbije, koji zarad zaštite sopstvenih interesa koče Srbiju u njenom napretku. Nažalost, takve pojave su često obrnuto proporcionalne iskazanoj političkoj volji i dovode u pitanje politički kredibilitet najvažnijih političkih aktera.
Vojna saradnja

U odnosima sa SAD ne treba zaboraviti vojnu saradnju koja se razvija sa nacionalnom gardom Ohaja. Prilikom prve posete Vašingtonu, na poziv Džordža Kesija, načelnika Generalštaba kopnene vojske SAD, general Ljubiša Diković, tadašnji komandant Kopnene vojske Srbije, a današnji načelnik Generalštaba Republike Srbije, u prvoj bilateralnoj poseti takve vrste u istoriji bilateralnih odnosa Srbije i Amerike izjavio je da "želimo da dodatno proširimo bilateralnu vojnu saradnju, koja je najrazvijenija upravo sa oružanim snagama SAD".

GVANTANAMO

Uvek treba pratiti koji su specifični interesi SAD u određenom trenutku. Obama je pre početka prvog mandata obećao da će zatvoriti zatvor Gvantanamo. Na kraju svog mandata čini maksimalne napore da taj posao privede kraju. Prihvatanje zatvorenika je sitan ustupak za nešto što Americi mnogo znači, a nama ne predstavlja nikakav problem. Ako će to doprineti daljem razvoju partnerstva, Srbiji može doneti samo pozitivan poen.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);