Da li će sedmi predsednik Demokratske stranke biti istovremeno i poslednji lider demokrata?!

U ovom trenutku, najvrednija stvar koju DS ima je brend. Ironično, ali upravo marketinški pristup politici, neki bi rekli samoreklamerstvo, u dobroj meri kumovalo je padu „žutih". Pitanje je, međutim, da li je bredn dovoljan da se stranka najpre vrati u život, a potom i, barem delimično, na staze stare slave

Da li će sedmi predsednik Demokratske stranke od obnavljanja njenog rada pre 28 godina, koji će biti izabran u subotu 2. juna, biti istovremeno i poslednji lider demokrata, onaj koji će „da ugasi svetlo"?

Da li će ta nezahvalna uloga pripasti Gordani Čomić, Zoranu Lutovcu ili Branislavu Lečiću? Ili će, možda, neko od njih ipak uspeti da napravi čudo i stranku uspe da podigne na noge pre nego što, bokserskim rečnikom rečeno, sudija izbroji do 10?

Još pre dve godine, kada je izabran za predsednika DS, Dragan Šutanovac proglašen je „stečajnim upravnikom" stranke. Od toga da on bude taj koji će da stavi katanac na vrata „spasao" ga je debakl DS-a na ovogodišnjim beogradskim izborima, kada je prvi put za više od pola veka partija ostala ispod cenzusa. A to je, logično, vodilo njegovoj ostavci na poziciji predsednika stranke.
Ako, dakle, pogledamo izborne rezultate demokrata u poslednjih šest godina, od kako su izgubile vlast prvo na republičkom, a potom i na svim ostalim nivoima, subotnji izbori za rukovodstvo stranke bi, ne bez osnova, mogli da budu proglašenim i izborom odbora za sahranu DS-a. Pacijent, doduše, još nije umro, ali svi parametri govore da je malte ne u stanju kliničke smrti.

Podrška birača u nekoliko poslednjih izbornih ciklusa strmoglavila se sa solidnih 22 odsto 2012. godine na bednih 2,25 odsto 2018. godine. Stranački račun je već godinama u blokadi, trenutno za 84 miliona dinara. Mesečni prihodi od oko pet - šest miliona koje dobijaju na konto 13 republičkih poslanika, uglavnom odlaze na izmirivanje dugova, pored ostalog i nekadašnjem lideru Draganu Đilasu koji je 2015. godine otkupio dug stranke od oko 50 miliona dinara prema Razvojnoj banci Vojvodine, od koje je uzet kredit za finansiranje izborne kampanje 2012. godine.

Još od trenutka kada su demokrate prvi put uzdrmane na izborima 2012. godine, nije bilo čelnika stranke (Tadić, Đilas, Pajtić, Šutanovac...) koji nije govorio o tome kako je Srbiji „potrebna jaka Demokratska stranka". Suprotno izjavama koje su davali, svi oni kao da su se trudili da stranku dodatno oslabe.

A potom su sledile još bombastičnije izjave kako „samo DS može da sruši Vučića" i - još veći pad podrške birača. Loša kadrovska rešenja, gubitak prepoznatljive poltike i utapanje u sivilo i bezidejnost koja trenutno, nažalost, vlada u srpskoj opoziciji, dovela je Demokratsku stranku tu gde jeste - ispod cenzusa.

Za šta se, dakle, bore Gordana Čomić, Zoran Lutovac i Branislav Lečić? U ovom trenutku, najvrednija stvar koju DS ima je brend. Ironično, ali upravo marketinški pristup politici, neki bi rekli samoreklamerstvo, u dobroj meri kumovalo je padu „žutih". Pitanje je, međutim, da li je bredn dovoljan da se stranka najpre vrati u život, a potom i, barem delimično, na staze stare slave.
Ako je verovati pisanju medija i raznim čaršijskim pričama, svoj interes za izbore u DS-u pokazuju i neki ljudi sa strane koji se, opet, ne zadovoljavaju samo kibicovanjem.

Reč je, pre svega, o Draganu Đilasu, koji i ne krije da se video sa svo troje predsedničkih kandidata, iako vlada uverenje da je njegov favorit Lutovac, ali i o Aleksandru Vučiću, kojeg mediji vide kao nekoga ko je na stranku i do sada uticao preko poslednjeg predsednika Dragana Šutanovca.

Šutanovac, pak, nezvanično podržava Gordanu Čomić, iz čega mnogi zaključuju da je aktuelna generalna sekretarka stranke i potpredsednica srpskog parlementa, zapravo, čovek po meri predsednika Srbije za čelnu funkciju u DS.

Demokratama, međutim, kao da nije potrebna „pomoć" sa strane kako bi dodatno urušili ostatke stranke čiji su rad pre više od četvrt veka obnovili  Dragoljub Mićunović, Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović i Dušan Vukajlović.

Unutarstranačku kampanju obeležio je, pored ostalog, i skandal sa iznenadnim i ničim izazvanim masovnim uplaćivanjem članarina po mnogim odborima, iako mnogi od njih postoje samo na papiru.

A te članarine su bitne, jer od njihovog broja zavisi i koliko će koji odbor imati delegata sa pravom glasa na Izbornoj skupštini. U situaciji kada je DS, zajedno sa Socijaldemokratskom strankom, Novom strankom i Zelenom ekološkom partijom, na martovskim izborima u Beogradu osvojila jedva nešto malo više od 18.000 glasova, gotovo apsurdno zvuči da je samo u Beogradu u poslednjih mesec dana plaćeno više od 15.000 članarina.

Od izbora novog rukovodstva, u svakom slučaju, zavisiće i kurs kojim će Demokratska stranka krenuti u budućnosti. Ko god da preuzme „žuto" kormilo može da očekuje samo nemirno more i da se nada da će krhko korito puno rupa uprkos svemu odoleti.

Koga sve biraju demokrate

Tačno 1.556 delegata u subotu će u beogradskom „Sava" centru birati predsednika, pet potpredsednika, predsednika Političkog saveta, 40 članova Glavnog odbora, devet članova Statutarne komisije i tri člana Nadzornog odbora