DIPLOMATSKA POBEDA: U foto-finišu Srbija je uspela da dobije bitku

U foto-finišu Srbija je uspela da dobije bitku na diplomatskom terenu iako se smatralo da je upravo to najslabija karakteristika delegacije koju je predvodio Nebojša Stefanović

Zvaničnici u Prištini jedva su čekali glasanje u Interpolu, još prošle sedmice bili su sigurni u svoju pobedu. Bili su uvereni da će iz četvrtog puta uspeti da postanu članica najveće policijske organizacije iako u nju primaju samo države. Umesto njih, ušle su manje poznate pacifičke države Kiribati i Vanuatu.

Interpol sada ima 194 članice i od svih međunarodno priznatih država samo Severna Koreja i neke pacifičke države nisu njene članice. Van interpolskog spiska su samo teritorije sa kontroverznim statusom, poput Severnog Kipra, Abhazije, Južne Osetije, Pridnjestrovlja i Tajvana. Recimo, Tajvan ima podršku 16 država, ali se tome Kina snažno protivi, koja ga smatra svojom teritorijom. Zanimljiv je slučaj Palestine koja od 2012. godine ima status posmatrača u UN, a pristupila je međunarodnoj policiji septembra prošle godine uprkos snažnoj diplomatskoj ofanzivi Izraela da do toga ne dođe.

Upravo takvu akciju sprovela je i Srbija prošle nedelje u Dubaiju. Zahvaljujući zalaganju srpske delegacije i brojnim lobiranjima, za Kosovo je u finalnom krugu glasalo 68, protiv je bilo 51, a uzdržano 16 delegata. Za prijem nove članice potrebna je dvotrećinska većina. Dakle, u foto-finišu Srbija je uspela da dobije bitku na diplomatskom terenu iako se smatralo da je upravo to najslabija karakteristika delegacije koju je predvodio Nebojša Stefanović. Malo je reći da su predstavnici Kosova bili iznenađeni ovakvim rezultatom, kao i njihovi sponzori koji su unapred napore Srbije ocenili kao uzaludne. Pokazalo se to pogubnim. Šef srpske delegacije, opredeljujući se za strategiju prividnog autsajdera, a zapravo vrlo ofanzivno delujući, samo je demonstrirao da mu ni vrhunske diplomatske igre nisu nepoznanica.

Samo 24 sata kasnije Priština je sa 10 podigla na 100 odsto takse na uvoz proizvoda iz Srbije i započela carinski rat s Beogradom. Vučić je odmah sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a sastao se i sa ambasadorima Kvinte i Rusije i Kine. Iako je predsednik zvanično saopštio da "suština ovih mera nema veze sa odmazdom zbog Interpola", deluje da ipak u toj tvrdnji ima bar zrnce istine. Ne samo zbog toga što je i Priština tvrdila suprotno.

- Srbija nastavlja sa agresivnom kampanjom protiv Kosova na međunarodnom planu. To narušava proces normalizacije odnosa. Kako bismo zaštitili naše vitalne interese, vlada Kosova je danas odlučila da poveća takse na uvoz na 100 odsto. Sledeće mere ćemo najaviti uskoro - napisao je zamenik kosovskog premijera Enver Hodžaj na Tviteru.

Vučić je rekao da Beograd neće uvoditi kontramere sličnog tipa i da neće kršiti CEFTA sporazum, kao ni SSP. Poručuje da će Srbija biti stabilan partner svakome. On je u izjavi za RTS objasnio koja su četiri cilja ovakvih postupaka Prištine. Prvi cilj je veliki pritisak koji bi vodio ka kapitulaciji Beograda i priznavanju prištinske nezavisnosti. Drugi cilj je da se tiho sprovede najsnažnije etničko čišćenje Srba sa prostora Kosmeta, i severno i južno od Ibra.

- U suštini, reč je o zabrani trgovine i to je, nažalost, moguće zahvaljujući sporazumu o pečatu iz 2011. godine i uspostavljanju granice između Srba i Srba. Na ovaj način Srbi na Kosovu onemogućeni su da kupe srpske lekove - istakao je dodajući da su prištinske vlasti preduzele i posebne mere naredivši policijskim jedinicama da onemoguće i ilegalni prolaz robe ka severu Kosova, što je dokaz da su ozbiljno pripremali odluku.

Kao treći cilj naveo je pritisak na međunarodne organe i institucije kako bi im učinili ustupke po pitanju vizne liberalizacije. Četvrto je potencijalni dolazak do sukoba i potpune destabilizacije regiona. Zanimljivo, na konferenciji za medije uz Vučića stajali su ministar trgovine Rasim Ljajić, ali i policije Nebojša Stefanović.

- Situacija je veoma teška i sa predstavnicima svih značajnih sila sveta radimo na tome da pronađemo rešenje. Ovo je mnogo više od pucnja u dijalog. Ovo je mnogo više od toga. Ovo je par ekselans politička mera, sa političkim ciljem.

Ovo sa ekonomijom nema nikakve veze - zaključio je predsednik.

Iznenađujuće brzo reagovala je i evropska komesarka Federika Mogerini. Ona je u saopštenju navela da se takvom odlukom vlade Kosova o povećanju takse na robu iz Srbije i BiH na 100 odsto pogoršava situacija.

- Kosovska vlada mora odmah da povuče te odluke - navela je Mogerini napominjući da one predstavljaju očigledno kršenje CEFTA sporazuma i duha Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji između EU i Kosova.