DOBRE VESTI IZ ALPBAHA

Posle Evropskog foruma u Alpbahu, prvi put se u krugovima evropske administracije počelo otvorenije pričati o mogućem razgraničenju između Beograda i Prištine. Da li je time Evropa, zapravo, dala do znanja Vučiću i Tačiju da imaju rok u kojem bi mogli da pronađu zajedničko rešenje?

Ako austrijski predsednik Aleksandar van der Belen prethodne subote i nije baš mogao tačno da definiše šta se to dogodilo na Evropskom forumu u Alpbahu, iako je imao utisak da je prisustvovao “istorijskom trenutku” kada je reč o odnosima Srba i kosovskih Albanaca, moguće razjašnjenje stiglo je u utorak kroz izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel.

Ona je, nakon telefonskog razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, izjavila da podržava sve razgovore koji vode rešenju u odnosima Srbije i Kosova, ali da treba biti oprezan da to rešenje ne izazove nestabilnost drugde u regionu.

“Naravno, mi podržavamo sve pregovore koji treba da nas dovedu do cilja, rešenja tog pitanja. Ali, kažemo da je teritorijalni integritet kakav je stvoren i kakav sada postoji takođe važna vrednost. I ja sam to takođe naglasila tokom nedavnih razgovora s premijerima BiH i Crne Gore. Moramo da budemo obazrivi da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugoj teritoriji”, rekla je Merkelova.

Sa velikom dozom sigurnosti možemo da pretpostavimo da se “potezi” o kojima govori Merkelova odnose na razgraničenje ili novu korekciju granica, što je tema koja je sve prisutnija u javnosti, odnosno u nastupima političara, analitičara, savetnika...

Spomenuli su to na forumu u Alpbahu i Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Mediji se, takođe, pozivaju na diplomatske izvore koji, posle svega, procenjuju da ima šanse da Nemačka na kraju potpuno i otvoreno spusti gard po pitanju razgraničenja.
I upravo je to taj “istorijski trenutak” o kojem je govorio Van der Belen, jer je nemačka kancelarka samo desetak dana ranije čvrsto bila na stanovištu da neće biti promena granica na Balkanu.

U međuvremenu je, međutim, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao da SAD ne isključuju teritorijalne  korekcije između Srbije i Kosova. Nezvanično, kako pišu mediji, predsednik SAD Donald Tramp se čak ne protivi ni podeli po etničkim granicama, mada je to za EU, ali i za ceo Balkan vrlo škakljivo pitanje.

Evropska komisija je pak saopštila da Beogradu i Prištini treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa. A da u EU postoji spremnost za prihvatanje dogovora Beograda i Prištine koji ne bi ugrozio stabilnost regiona, u Alpbahu je potvrdio i evropski komesar Johanes Han, ocenivši kako je rad na zajedničkom dogovoru pozitivan napredak, ali i da je važno da moguće rešenje ne utiče negativno na druga otvorena pitanja u regionu.

- To bi bilo posebno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane - dodao je Han.

Od konkretnog rešenja smo, međutim, još daleko. Moguće je da će Beogradu i Prištini biti ostavljen neki rok da izađu sa konkretnim predlogom. Pre toga, svakako ne treba očekivati da se bilo ko konkretno izjašnjava o razgraničenju, odnosno korekciji granica.

To je jasno stavio do znanja i austrijski kancelar Sebastijan Kurc ne želeći da komentariše debatu o mogućim novim granicama, dodavši da će se o tome izjasniti kada budu postojali konkretni planovi na stolu.

Nova runda dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu zakazana je za 7. septembar. Verovatno je suviše optimistički očekivati da se posle tog sastanka na stolu nađe nekakav konkretan predlog. A možda nas ovog puta i visoka predstavnica EU Federika Mogerini iznenadi ocenom da ima utisak da je prisustvovala istorijskom događaju.