DOJČE VELE: Nemačka neće menjati politiku prema Balkanu posle povlačenja Angele Merkel s vlasti!

Šta će biti posle povlačenja s partijske i državne dužnosti Angele Merkel koju u Briselu doživljavaju kao nezvaničnog lidera Evropske unije, "kao sidro i jedro EU", a u zemljama Zapadnog Balkana vide je kao "podršku, inspiraciju i kao mentora", pita danas nemačka RTV Doče Vele (DW).

Otkako je nemačka kancelarka najavila da se neće ponovo kandidovati za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), a samim tim i da neće produžiti svoj mandat na čelu Nemačke posle 2021. godine, Evropska unija "našla se gotovo u stanju uzbune, u najmanju ruku u stanju neizvesnosti", piše DW.

Ta neizvesnost prelila se i na Zapadni Balkan gde se zvaničnici, analitičari, čak i građani, bave mogućim posledicama povlačenja političarke koja je bila "principijelna podrška" i "dala svoj lični pečat" širenju Evropske unije na Zapadni Balkan.

"Dokle god je ona kancelarka, teško da može da dođe do nekih bitnijih promena u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi i prema politici proširenja EU", rekao je za DW Dušan Reljić, direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja.
U Centru za evropsku politiku u Briselu napominju da može doći do izvesne "promene duha nemačkih inicijativa u vezi s proširenjem" i podvlače da se pre svega radi o politici jedne države, a ne samo njenog lidera.

"Postoje dugoročni kontinuiteti u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi, koji se u velikoj meri ostvaruju kroz politiku proširenja u Briselu i kroz NATO. Samim tim, takva politika je užljebljena u međunarodni kontekst i nije podložna bitnim i brzim promenama", rekao je Reljić.
Povlačenjem kancelarke Merkel mogu se promeniti interesi onih na Zapadnom Balkanu koji su nemačku kancelarku proklamovali u svojevrsnog mentora, ali "naći će se novi mentor.., biće drugih političara kojima će se okrenuti, ako i kada to bude bilo potrebno", rekla je Roza Balfur iz nemačkog Maršalovog fonda u SAD.

U nemačkom Maršalovom fondu u SAD ocenjuju da je politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu određena interesima za stabilnost i ekonomiju, a ti će interesi "opstati, bez obzira ko bio na vlasti u Berlinu".

Iako zemlje Zapadnog Balkana nisu značajan spoljnotrgovinski partner Nemačke, nemačke kompanije i fondacije posluju u tom regionu, i Nemačka je, s Angelom Merkel na čelu, uvela "Berlinski proces", a zatim i plan "Berlin plus", da se region ekonomski osnaži i bolje poveže i međusobno, i sa EU, navodi DW.
No, pitanje je da li će posle Angele Merkel doći neko slične posvećenosti i s inicijativama prema Zapadnom Balkanu.

"Angela Merkel je lično investirala u politiku proširenja EU, a kada je Evropska komisija oslabila u vođenju tog procesa, Nemačka je uskočila na to mesto", rekla je Roza Balfur.

Upravo to slabljenje Evropske komisije, izlazak Velike Britanije iz EU i promene vlasti u nekim zemljama Unije, kao što je Italija koja je važila za veliku zagovornicu proširenja, Balfur navodi kao veće prekrenice za politiku proširenja, od tek najavljenog povlačenja Angele Merkel.

U nemačkom Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja upozoravaju i na moguće posledice predstojećih evropskih izbora na proces proširenja Unije na Zapadni Balkan, prenosi DW.

Ti izbori i zatim formiranje nove Evropske komisije i postavljenje novog komesara za politiku proširenja ,"mogu da dovedu do neke vrste usporavanja i zastoja u onim političkim procesima koji imaju veze sa Briselom i Evropskom komisijom", predvideo je Dušan Reljić.

Reljić smatra da bi bilo neodgovorno sada predviđati šta bi moglo da se dogodi 2021. godine, kada se očekuje kraj mandata kancelarke Merkel, iako analitičari već proučavaju manifeste svih važnijih nemačkih olitičkih partija i biografije njenih mogućih naslednika na čelu CDU i "za kormilom Nemačke".

Tako su već, pored umerenog krila CDU, izdvojili SDP i Zelene kao "najbolje opcije", a krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao "najveću potencijalnu opasnost" za nastavak politike širenja EU na Zapadni Balkan.

Dušan Reljić je za DW rekao da, s druge strane, "kancelarka Merkel ne veruje u smislenost određivanja datuma kao što je 2025. godina za mogući prijem Srbije i Crne Gore u EU".

Merkel, rekao je Reljić, "veruje da treba posmatrati kako se razvija situacija u tim zemljama, posebno u oblasti ispunjavanja najvažnijih kriterijuma, kao što su demokratija, vladavina prava i socio-ekonomski razvoj koji može da donese poboljšanje života ljudi u regionu".

"Dakle, reč je o dinamici na terenu, a ne o datumima koje određuje Brisel", ocenio je Reljić.

Pozicija Berlina je bila "tvrda" prema pokušaju predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, da uvedu novi pristup pregovorima Beograda i Prištine i dođu do eventualnog sporazuma koji bi se zasnivao na "razgraničenju", a nemačka kancelarka je navela da nije sklona da podrži takvo rešenje, konstatuje DW.

"Sada je pitanje da li će među zapadnim saveznicima prevagnuti mišljenje da ipak treba odstupiti od dosadašnjih pozicija da se granične linije na Balkanu ne bi smele menjati", smatra Reljić.

On je rekao da "u SAD i u nekim drugim zapadnim prestonicama postoji sklonost da se o takvoj ideji priča otvorenije nego u Berlinu" što će "zavisiti od odnosa Vašingtona, Berlina i Pariza, i onda ćemo, na kraju, možda videti i neke promene u Berlinu", zaključio je za DW Dušan Reljić koji smatra da na skupu visokih zvanica u Parizu 11. novembra, na 100. godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, neće biti "ni vremena, ni prostora" za ozbiljnu diskusiju ni o rešenju za kosovsko pitanje, ni o Jugoistočnoj Evropi.