DOJČE VELE O TURSKOM TOKU: Buđenje nade pet balkanskih zemalja

DOJČE VELE O TURSKOM TOKU: Buđenje nade pet balkanskih zemalja

Foto: Printscreen Youtube


Najava izgradnje druge trase ruskog gasovoda Turski tok budi nade kod najmanje pet balkanskih država – Bugarske, Grčke, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije koje se nadaju da će trasa proći preko njihove teritorije, piše Dojče vele i dodaje da je sigurno jedno – da će gas prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje, ka tržištima Mađarske, Slovačke, Austrije, Italije.Iako drugi deo gasne rute još nije definisan, sigurno je da Srbija iz tih dogovora izlazi kao veliki pobednik, navodi DW i podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno u Beogradu najavio da će u gasnu insfrastrukturu Srbije – strateškog partnera Moskve na Balkanu – biti uloženo oko milijardu i 230 miliona evra.

Moskva i Beograd zajednički će finansirati izgradnju novog gasovoda u dužini od 403 kilometra – od granice sa Bugarskom, do granice sa Madjarskom. Za projektovanje, izgradnju i rad gasovoda u Srbiji, Gasprom je izdvojio 788 miliona evra. Uz to, biće proširen i kapacitet skladišta gasa Banatski dvor koje koristi Gasprom, i to sa 450 na 750 miliona kubnih metara, navodi DW.

I dok su investicije u Srbiji izvesne, u Bugarskoj se nastavak Turskog toka za sada svodi samo na to da tamošnji zvaničnici veruju u obećanja ruskih vlasti. Uprkos tome, Sofija je odlučila da se pripremi za transport ruskog gasa iz Turskog toka – iako nije jasno ko će taj gas da kupuje.

Državna bugarska kompanija za transport gasa “Bulgartransgas”, prošlog leta je raspisala tender za izgradnju cevovoda od Turske u dužini od 11 kilometara i po ceni od 25 miliona evra. Ugovor bi, medjutim, mogao da stupi na snagu tek kada bude sigurno da Turski tok zaista stiže do Bugarske.

Bugarske vlasti se tu nisu zaustavile. Odlučeno je takodje da se gradi trasa kojom bi se distribuirao gas iz Turskog toka do Srbije, ali i do eventualnog regionalnog distributivnog centra, tzv. Balkanskog čvorišta. Ta investicija trebalo bi da bude finansirana kreditima koji će biti isplaćeni iz tranzitnih taksi za prenos gasa.

“Bulgartransgas” je organizovao dva tendera čiji je cilj bio da se rezervišu kapaciteti za tranzitne troškove gasa. Medjutim, biće organizovan još jedan, treći tender – zbog toga što je, čini se, osnovni snabdevač, “Gasprom eksport”, signalizirao da su im takse previsoke. U Sofiji su zato odlučili da se zbog Moskve “malo koriguju” – nauštrb bugarskih interesa i briselskih pravila. Period isplate je, naime, produžen sa 15 na 20 godina, navodi DW.

U isto vreme, dodaje se u tekstu, Moskva ne odustaje ni od mogućnost da se Turski tok produži kroz Grčku.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Alekisom Ciprasom, Putin je 8. decembra prošle godine izjavio da je izgradnja nastavka Turskog toka prema Grčkoj sasvim moguća. “Razgovaramo o tome sa našim turskim i grčkim partnerima, i to je sasvim moguće. Ako postoji gasovod od Grčke do Italije, mogli bismo zajedno da razmislimo o tome kako da ga napunimo gasom”, rekao je Putin.

Reč je Trans-jadranskom gasovodu (TAP) koji bi trebalo da počne da radi 2020. ; To je evropski deo tzv. Južnog gasnog koridora i njime će u Evropu stizati kaspijski gas. Cevovod ima kapacitet od deset milijardi kubnih metara godišnje, uz mogunost da ta količina bude i udvostručena. Od granice Turske i Grčke, TAP će voditi do Albanije, a odatle ka Italiji. Povezivanjem te dve rute (TAP i Turski tok), Rusija bi izbegla da prekriši tzv. Treći energetski paket EU, koji dobavljaču gasa ne dozvoljava da ima monopol na nekom gasovodu.

Pri svemu tome, postavlja se pitanje da li će Brisel dozvoliti izgradnju tog novog ruskog gasovoda – s obzirom na tenzije sa SAD kada je reč o Severnom toku 2, kao i gubitke od dve milijarde dolara godišnje koliko se procenjuje da bi Ukrajina pretrpela nakon početka rada Transbalkanskog gasovoda od 1. januara 2020.

Uoči posete Beogradu, Putin je, u intervjuu za Politiku, izjavio da “EU mora da garantuje svojim članicama da neće sprečiti dotur ruskog gasa Evropi kroz Turski tok”. Evropska komisija je na to odgovorila na standardan i predvidljiv način: pravila EU – pod tim se podrazumeva već pomenuti Treći energetski paket – primenjivaće se na i na Turski tok.

Transport gasa kroz Bugarsku jeste najpovoljnija varijanta za Gasprom, jer se tako koristi deo infrastrukture Transbalkanskog gasovoda, ali, “za to postoje i prepreke, jer će se političko rešenje tražiti na nivou EU”, objasnio je krajem novembra prošle godine Ivan Ivanov, predsednik regulatorne bugarske Komisija za energetiku i vodoprovredu.

Medjutim, do tog političkog rešenja na nivou EU za Turski tok teško da će doći ove godine. Izbori za Evropski parlament održavaju se od 23. do 26 maja, a formiranje nove Evropske komisije može se očekivati tek krajem ove godine.

Moskva pritom verovatno očekuje da će u Evropskom parlamentu biti formirana sasvim nova, evroskeptična frakcija poslanika, koja bi eventulano mogla da saradjuje sa poslanicima Evropske narodne stranke.

Aktuelna Evropska komisija ne bavi se u prevelikoj meri Turskim tokom, već pre svega pokušava da posreduje izmedju Kijeva i Moskve kako bi se tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu nastavio i posle 2019. Na trilateralnom sastanku EU, Rusije i Ukrajine održanom u januaru, pregovori su odloženi za još četiri meseca, ne samo zbog izbora za Evropski parlament, već i zbog toga što su predsednički izbori u Ukrajini zakazani za 31. mart.

Ipak, mnogi analitičari veruju da Moskva neće u potputnosti obustaviti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu – i zbog svojih ekonomskih i zbog geopolitičkih interesa. To bi moglo da se ostvari tako što drugi gasovodi, oni koji zaobilaze Ukrajinu, neće raditi punim kapacitetom, navodi DW.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar