DOKTOR SA ZLATNIM KLJUČEM

Industrijska zona Rakovice pre više od trideset godina. Počinje smena u četiri. Ulica patrijarha Dimitrija neprohodna je od radnika. Rade Fabrika guma „Rekord" sa izvozom pneumatika u 25 zemalja, „21. maj", Industrija motora Rakovica... U Ripanj na posao stižu konstruktori „Minela", a u pogonu „Zmaja" u Zemunu mašinci prave kombajne i traktore za 95 odsto žitarica Jugoslavije. U Beogradu proizvode i „Ratko Mitrović", „Partizanski put", „Beko", DP „Kluz", „Galenika", „DMB", „Energoprojekt", „BIP", „Geneks", „Ineks", Vojno-tehnički institut...

Veliki broj tih preduzeća otišlo je u stečaj, neka su likvidirana, a neka transformisana. Beograd je bio industrijsko, privredno i savezno središte, u čiju se kasu slivao ogroman novac. To su priznavali Srbi, a zbog toga su kukali Bosanci, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci. Razumela je i svaka vlast posle raspada zemlje koliko znači prestonica i koliko para vrti. Zato nadgornjavanja u nepresušnoj borbi za Beograd nikada nisu bila slabija od utrkivanja na republičkom nivou. A onda kako je ko dolazio u fotelju gradonačelnika, tako je optuživao onog prethodnog za debeli minus u budžetu.

Pred kamerama je računao dugovanja s kamatama ako hoće da nabifla cifru, ili bez njih ako želi da je u svom slučaju spusti. Po volji. A ključevi gradske riznice su tu. Zveckaju u džepu, a zgrabili bi ih svi. I ovi iz drugih partija, i ovi na lokalu, da im je samo da žive i rade u prestonici. Ne čudi zato razočaranje opozicije i trljanje ruku vladajuće stranke nakon poslednjih izbora u glavnom gradu. Klinč je bio osetan i na nedavnoj sednici za izbor gradonačelnika koju je Dragan Đilas iskoristio da optuži naprednjake za vređanja i požali se na „kontinuitet prethodne vlasti".

Za to vreme doktor Zoran Radojičić je glatko dobio glasove 67 odbornika, a Goran Vesić je proglašen za njegovog zamenika. Slučajno ili ne, gradonačelnik je držao ekspoze svega deset minuta, a gradski menadžer je odužio izlaganje na čak 36 minuta. Jer ipak je to Beograd i nije mala stvar kad se uzme u obzir da on učestvuje sa 33 odsto u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji i da je bruto društveni proizvod glavnog grada za 2016. iznosio 13,77 milijardi evra, što je 39,8 odsto ukupnog BDP-a Srbije u toj godini! Tako je, reda veličine, BDP naše prestonice nešto manji od BDP-a cele Bosne (14,09 milijardi evra u 2016) i gotovo četiri puta veći od ukupnog BDP-a Crne Gore (3,55 milijardi evra u 2016).

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...