DOSIJE "ĐINĐIĆ": Vizbaden tražio rekonstrukciju atentata, do nje nije došlo

Nemački eksperti veštačili samo balističke elemente iz atentata na Zorana Đinđića, bez mogućnosti da sami sprovedu i medicinsko veštačenje obdukcije pokojnog premijera

Pored veštačenja koje su u procesu zbog ubistva premijera Zorana Đinđića sproveli srpski veštaci - obducent Aleksandar Dunjić i balističar Milan Kunjadić, veliku ulogu u potvrđivanju navoda optužnice imalo je i veštačenje koje je sproveo Institut u Vizbadenu.

Međutim, iako je u javnosti stvoren utisak da je ovaj izveštaj u potpunosti potvrdio zvaničnu verziju ubistva, on je po svojoj prirodi nastanka, kao i po elementima na osnovu kojih je izrađen, ostavio veliku sumnju koja baca senku na nalaz Kunjadića i Dunjića. Pre svega, nemački eksperti su veštačili samo one elemente koje im je dostavila srpska strana sa odgovarajućim materijalnim dokazima. Vizbaden nije veštačio medicinsku dokumentaciju, što je potpuno neshvatljivo s obzirom na to da je upravo taj deo zvanične verzije ubistva premijera najsporniji. U slučaju medicinskog veštačenja, tj. veštačenja prirode povreda Zorana Đinđića, dovodi se u sumnju i zvanična verzija.

Pripadnici Nemačke savezne kriminalističke policije obavili su uviđaj na mestu zločina 13. i 14. marta 2003. godine, dan i dva dana nakon ubistva. Petnaest dana kasnije poslati su im na analizu i materijalni dokazi. Iz izveštaja u koji smo imali uvid vidljivo je da čak ni nemački eksperti nisu bili do kraja sigurni u pojedine navode iz zvanične verzije balističkog veštačenja koje je sproveo Milan Kunjadić. Osnovne nedoumice koje Nemci apostrofiraju su, pre svega, to što nisu uspeli da s potpunom sigurnošću utvrde da je oružje koje je priloženo zaista oružje iz kojeg je zločin izvršen.

U svom nalazu objavili su da je neophodna balistička rekonstrukcija ubistva da bi se sa sigurnošću utvrdila istina

Drugo, nemački eksperti nisu mogli bez izvesne rezerve da potvrde ni kako su nastala oštećenja na zgradi Vlade, kao ni apsolutnu preciznost oružja iz kojeg je pucano. Konstatovali su da je moguće izvršiti ubistvo iz tog oružja s te udaljenosti, ali je po njihovom mišljenju strelac morao da pomeri cev ka mestu gde će se trenutak kasnije naći žrtva s obzirom na brzinu kretanja i udaljenost između projektila i Zorana Đinđića. Zbog svega toga, zaključak nemačkih eksperata, koji su oni naveli u svom izveštaju, jeste da se mora obaviti rekonstrukcija zločina.

„Ekspres" prenosi delove izveštaja eksperata iz Vizbadena:

- Iz veštačenja koje je obavljeno u Institutu za kriminalističku tehniku u Vizbadenu, SR Nemačka, broj 2796/03, na ime dr Zoran Đinđić: „... Predmet ispitivanja: kriminalističko-tehničko veštačenje, kao i sledeći predmeti i dokumenta: 1. Mapa s fotografijama s lica mesta... 2. Fotografije i skice obdukcije... 3. Skice lica mesta... 4. Čaura s lica mesta... 5. Delovi metka... Tok ispitivanja: Uviđaj lica mesta u Beogradu dana 13. i 14. 3. 2003. izvršila je Savezna kriminalistička policija KT 21, zajedno sa Saveznom kriminalističkom policijom CD 12. ...Na osnovu pronađenih delova municije, pošlo se od toga da je zločin izvršen sa ukupno dva hica... Putanja metka išla je dijagonalno levo nadole. Metak je izašao iz tela na levoj strani u visini od 126 cm. Izlazna rana je ovalna, širine 37x22 mm. Dalje povređivanje metkom (koji je okrznuo) ustanovljeno je na levoj podlaktici, kao i oštećenja štake hicem. Na štaki žrtve u visini od 113 cm može se videti trajno oštećenje od metka koji ju je okrznuo... Mesto za koje se pretpostavlja da se s njega pucalo i mesto na kojem je pronađeno ćebe nalazi se na najvišem spratu zgrade s kancelarijama u Admirala Geprata 14, na direktnoj udaljenosti od 134 m od zgrade Vlade. Nagibni ugao između ovih tačaka je 25°...

Nije moguće doći do nedvosmislenih podataka o proizvođaču ili prodavcu municije koja potiče od delova košuljice. Treći delić i košuljice ukazuju na to da cev oružja iz kojeg je ispaljena municija poseduje četiri polja i poteza i desno uvijanje oluka u cevi vatrenog oružja. Čaura na sebi ima tragove oružja za koje se ispostavilo da su podesni za ispitivanje standarda, a koje se sprovodi u službi za otkrivanje oružja iz kojeg se pucalo. Nije moguće identifikovati oružje s lica mesta niti utvrditi vezu sa zločinom. Za 2:4 dela košuljice metka, kalibra .308 Winchester (7.62x51), trag br. 11, 12, 14. Delovi košuljice metka na sebi ne nose tragove oružja pogodne za upoređivanje i zbog toga se ne mogu upotrebiti u radu službe za otkrivanje oružja. Nije moguće identifikovati oružje s lica mesta niti utvrditi vezu sa zločinom. ...Na osnovu mikroskopski utvrđenih tragova sistema, hitac je ispaljen, prema postojećim saznanjima s velikom verovatnoćom, iz oružja Hekler i Koh, model G3, kalibra .308 Winchester (7.62x51), ili neke licencne izrade...

Na zgradi Vlade ustanovljeno je oštećenje od metka desno pored ulaznih vrata u visini od 66,5 cm iznad najvišeg stepenika. Pogođeno mesto nalazi se u useku za vrata sa zadnjim delom fronta od 2,3 cm (slika 15). Levo od pogođenog mesta očigledno se mogu prepoznati prilepljeni delovi olova. Desno od pogođenog mesta se olabavila kamena ivica. Olabavljena je na visini od 12 cm. Dužinom fronta nastavlja se razdvajanje još oko četiri centimetra. Sekundarna oštećenja izazvana delovima metka nalaze se u desnoj ivici vrata na visini od 62,8 do 69,6 cm (zadnji deo fronta 15,2 cm).... Rekonstrukcija putanje leta: pomoću poznatih podataka o metku (m= 9,4 g, promer 7,8 mm), brzine spajanja od 795,9 m Is i ustanovljenih podataka o licu mesta (verovatna udaljenost od žrtve: 130 m, nagibni ugao putanje leta na pogođenom mestu; - 6,25°) izračunata je putanja leta metka s lica mesta. Na udaljenosti hica od žrtve od 130 m dolazi se do brzine pogotka od 699 m Is (slika 20)...

S obzirom na raspodelu pogodaka, rasipanje sistema oružje i municija ipak dozvoljava siguran pogodak na udaljenosti od 130 m. Vreme leta metka ka cilju iznosio je 0,175 m/s. Pri pokretnoj meti ciljani pogodak je moguć samo odgovarajućim usmeravanjem cevi oružja. Već uspravni pokret pri brzini od 5 km Is (normalna brzina kretanja) doveo bi bez odgovarajućeg usmeravanja cevi do promašaja. U navedeno vreme pešak je već prešao razdaljinu od oko 24 cm...

Dejstvo metka u rezervnom medijumu tela ispitivalo se na bloku želatina dugačkom 25 cm, na kojem je napred i pozadi zategnuta svinjska koža... U kasnije dokumentovanom pokušaju metak je pogodio cilj pri brzini od 688 m/s i napustio ga pri preostaloj brzini od 411 m Is. Skretanje metka posle prolaska kroz cilj iznosi po horizontali 6,7°, a po vertikali 5,9°. Oštećenje na kartonskom zidu nije kružnog, već ovalnog oblika... Pokazalo se da je metak prodro vrhom u želatin. Takođe je zadržao orijentir. Posle dubine prodora od oko 10 cm, metak počinje da menja položaj, a posle oko 17 cm kosi pravac leta. Posle oko 22 cm, metak leti sa zadnjim delom napred. U tom položaju metak izlazi iz medijuma. Ovaj fenomen stabilnog prodiranja, okretanja za 180° i daljeg leta sa zadnjim delom napred tipičan je za vojne metke dalekog dometa...

Hitac u kamen: za određivanje dejstva metka s lica mesta na kamen zgrade Vlade izvršeni su pokušaji pucanja u materijal za upoređivanje pri različitim brzinama pogodaka i promenama položaja metaka pri kretanju. Ovde se ispituju sledeće varijante: a) direktni 10 hitac (brzina pogotka = 700 m Is; metak pogađa cilj s vrhom napred); b) indirektni 11 hitac (brzina udara = 440 m Is, metak pogađa cilj s vrhom napred); c) indirektni hitac (brzina udara = 440 m Is, hotimično orijentisanje metka). Pri ovim pokušajima nastaju delovi metaka predstavljeni na slikama 27, 28 i 29. Pokazalo se da, kada je metak usmeren vrhom napred (a, b), materijal košuljice na kraju ostaje samostalan prsten. Ako metak pogodi ukoso, zgnječiće se sa strane, materijal košuljice se deformiše i razbija. Struktura prstena pozadi se uništava. Ova se posmatra i kada je u pitanju municija s lica mesta - delovi metka.Razlika između metaka koji pogađaju stabilno i nestabilno ispoljava se i u vrsti defekta na cilju (kamen). Kod hitaca s vrhom metka usmerenim napred ustanovljeno je jako lokalno uništenje na kamenu, ne prepoznaje se olovo... Na osnovu položaja pogotka u gornji deo butine telohranitelja i geometrijskih podataka o licu mesta (ugao hica, profil terena...), pogodak u telo telohranitelja može da korespondira sa oštećenjem na zgradi Vlade samo ako je metak, pri prolasku kroz telo, znatno skrenuo ili ako je osoba stajala u neposrednoj blizini zida zgrade Vlade.

U daljim ispitivanjima, s obzirom na moguće mesto na kojem se nalazio Đinđić pri zadobijanju hica, pretpostavlja se da je u pitanju korespondencija pogodak u telo Đinđića - zid zgrade Vlade. Rekonstrukcija mesta na kojem se nalazila žrtva. Pri prolasku hica kroz ljudsko telo može doći do skretanja metka koje se ipak ne može rekonstruisati. Zbog ovog skretanja metka ne bi se moglo precizno utvrditi mesto na kojem se nalazila žrtva u odnosu na oštećenje na zidu. Slike 31-34 pružaju moguće mesto na kojem se nalazio Đinđić pri zadobijanju hica, ako se uzme u obzir da hitac korespondira sa ostećenjem na zidu i da je pri prolasku kroz telo došlo do skretanja... 6. Rezime: Trebalo bi da se sprovede balistička rekonstrukcija toka ubistva srpskog premijera Đinđića - stoji u izveštaju koji su veštaci iz Vizbadena prezentovali pred Specijalnim sudom u slučaju ubistva premijera Đinđića.