DOSIJE O UBISTVU ĐINĐIĆA JOŠ NIJE ZATVOREN: SVE SMO ČULI OSIM ISTINE

DOSIJE O UBISTVU ĐINĐIĆA JOŠ NIJE ZATVOREN: SVE SMO ČULI OSIM ISTINE


 Uobičajeno je da se uoči svake godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića nanovo iznose silne spekulacije i sumnje o motivu zločina koje nikada nisu potvrđene

U proteklih 15 godina mediji bez izuzetka za sagovornike na temu ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića, počinjenog 12. marta 2003. godine, biraju njegove nekadašnje bliske saradnike. I takođe se bez izuzetka u njihovim izjavama ne može čuti, pročitati ili bar naslutiti sumnja da bar deo odgovornosti za smrt premijera snose i oni koji su mu bili najbliži u državničkim i partijskim poslovima.

Od dana likvidacije dr Zorana Đinđića u javnosti su, upravo od ljudi s kojima je tesno sarađivao potekle brojne verzije pozadine zločina. Iako plasirane verovatno u dobroj nameri, učinak im je bio katastrofalan – tragediju koja je potresla Srbiju pretvorili su u isprazno verbalno nadmetanje u istragama, optužbama i presudama svojim političkim neistomišljenicima. Ni druge nisu štedeli.

ZAKLJUČAK SUDA

Presuda ubicama premijera Srbije dr Zorana Đinđića izrečena je u Posebnom odeljenju Okružnog suda, češće nazivanom Specijalni sud, 23. juna 2007. godine. Svih 12 optuženih oglašeno je krivim. Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, kao glavni organizator ubistva, te Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac zločina, osuđeni su na najstrože kazne od po 40 godina zatvora. Od ostale desetorice, četvorica su osuđena na po 35 godina, petorica na 30, a jedan na osam godina zatvora.
Predsedavajuća Sudskog veća, sudija Nata Mesarović, koja je nakon iznenadne ostavke Gorana Kljajevića proces dovela do kraja, rekla je u obrazloženju presude, između ostalog, da je ubistvo Đinđića političko ubistvo upereno protiv države i da je učinjeno sa umišljajem da se ugrozi ustavni poredak. Sud je utvrdio da su odluku o ubistvu doneli Dušan Spasojević i Legija, a da im je motiv bio izbegavanje krivičnog gonjenja za ubistvo Ivana Stambolića, četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i druge zločine.
“Postupci pred Haškim sudom nisu bili motiv, izuzev u slučaju Zvezdana Jovanovića”, rekla je sudija Mesarović i u ocenjivanju dokaza bila izričita: “Presuda je doneta na osnovu nepobitnih činjenica, materijalnih dokaza, priznanja učesnika u ubistvu, iskaza svedoka-saradnika, a odbrana optuženih je bila nelogična, kompromitovana dokazima i zasnovana na izjavama svedoka odbrane koji su potpuno diskreditovani.”
Tokom sudskog postupka, nažalost, nije sprovedena kompletna rekonstrukcija zločina, što bi uz pribavljene i potvrđene dokaze bar umanjilo brojnost raznih teorija zavere.

Ceo tekst o misterijama koje su pratile ubistvo Zorana Đinđića možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar