DRUGA STRANA: A gde je EU?

DRUGA STRANA: A gde je EU?


Da li to što SZS u svom programu u 30 tačaka nigde konkretno ne spominje evrointegracije znači da ulazak u EU nije strateško opredeljenje ove koalicije, te da bi SZS, da je u prilici, prekinula taj proces

Šaroliki politički savezi nisu nikakva nepoznanica, naročito ne za Srbiju. Više puta su se u poslednje tri decenije udruživali oni koji ne bi seli ni za isti sto u kafani. Takvi savezi su, koliko god oni u jednom trenutku izgledali monolitni, uvek u krajnjoj liniji bili osuđeni na propast. Najčešće je do raspada dolazilo pre ostvarenja proklamovanog zajedničkog cilja.

Tako je bilo i sa DEPOS-om, Koalicijom „Zajedno”, Savezom za promene, pa na kraju krajeva i sa DOS-om. Istina jeste da su članice tih koalicija, uz svu raznolikost, ipak imale neki minimum sličnosti koji je omogućavao da se udruže oko jednog cilja iza kojeg su svi, manje ili više, iskreno stajali.

Trenutno u Srbiji kao jedina ozbiljnija alternativa sadašnjoj vlasti svoje mesto traži Savez za Srbiju. I ovaj je skup, kao i svi prethodni, vrlo šaren, s tom razlikom što se, prema mnogim ocenama, može postaviti pitanje šta je njihova osnovna ideja vodilja, šta je njihovo strateško opredeljenje?

Savez jeste ponudio svoj program u 30 tačaka, što je već samo po sebi previše i prema ocenama čak i onih ljudi koji nisu simpatizeri Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, predstavlja „isprazno i neiskreno” štivo, te da se u njemu previše detaljiše oko nekih stvari.

Povrh svega, Ivan Andrić, nekadašnji potpredsednik LDP-a, koji je prethodno bio jedan od osnivača Otpora i učesnik u kreiranju DOS-ovog Ugovora s narodom, ocenio je nedavno da mu u ovom programu od 30 tačaka smeta „nepominjanje evrointegracija”.

– To ne bi bio problem da u tom savezu sede Vesna Pešić, Goran Svilanović i takvi ljudi, ali pošto sede Dveri i čovek koji je organizovao vojni kamp sa maloletnim osobama na Zlatiboru, sa Rusima (Milan Stamatović, prim nov.), onda to dovodi u pitanje same namere. Ja mislim da su namere da se prekinu evropske integracije, a da je način kako se to saopštava, to što se to pitanje izostavlja – rekao je Andrić na N1 dodajući da onaj koji je za EU mora to pitanje da potisne u SZS.

To je, prema njegovim rečima, važno i zbog prethodnog iskustva, s obzirom na to da su upravo evrointegracije bile tačka razlaza sa Vojislavom Koštunicom u DOS-u.

– Do sada nikada nije bilo dileme da li Srbija treba da ide evropskim putem ili ne i sada je ta dilema ostala, ovo svrstava opoziciju na jednu stranu kojoj ja ne želim da pripadam… Mnogo ljudi ide na proteste, ali mnogi i ne idu, a nisu za Aleksandra Vučića – rekao je Andrić dodajući da bi svaki drugi put osim ka EU vodio u propast.

I zaista, Dveri Boška Obradovića i Zdrava Srbija Milana Stamatovića najotvorenije se protive ulasku Srbije u EU. Obradović je više puta rekao kako je EU propao i mrtav projekat, te da je put u EU poguban za ekonomske interese Srbije.

Stamatović je takođe izjavljivao da vrednosti EU vode totalnom uništenju i razaraju porodicu.

Predsednik Demokratske stranke, jedne od članica Saveza za Srbiju, Zoran Lutovac, međutim, odbacuje optužbe da SZS vodi antievropsku politiku.

– Nijedna od 30 tačaka ne dovodi u pitanje evropske integracije. Ili, drugačije rečeno, svih 30 tačaka u skladu su sa evropskim vrednostima i standardima. Ako, na primer, kažete da ste za ravnopravnost žena i muškaraca, onda je to evropski standard, ili da ste za izgradnju demokratskog, uređenog i pravednog društva, ili za fer i poštene izbore, ili za pune medijske slobode, ili za poboljšanje uslova rada… Sve su to evropski standardi i sve to stoji u 30 tačaka – kaže Lutovac za „Ekspres”.

Na konstataciju da Dveri svakako ne predstavljaju proevropsku snagu, te da se, kako to Andrić procenjuje, evrointegracije ne spominju u programu SZS baš zbog njih, predsednik Demokratske stranke, međutim, nije odgovorio.

Sumnje u evropsku orijentisanost Saveza u kojem su još i Narodna stranka (Vuk Jeremić), Levica Srbije (Borko Stefanović), Zajedno za Srbiju (Nebojša Zelenović), Pokret za preokret (Janko Veselinović) i Sindikat Sloga (Željko Veselinović), a čiji je lider Dragan Đilas, pojavljivale su se i ranije.

Tako je, na primer, samo dan nakon obelodanjivanja programa u 30 tačaka, jula 2018. godine, izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio da je za njega veće iznenađenje to što su neke članice Saveza kao ključnu temu nametnule pitanje Kosova.

– Mislim da je Kosovo u ovom trenutku za sve stranke, uključujući i vladajuću, preveliki izazov i preveliki zalogaj – rekao je Klačar za “Dojče vele”.

I tu, međutim, postoji problem, jer osim što su u Savezu stranke čiji su stavovi o evropskim integracijama Srbije nespojivi, prisutno je i nekoliko potpuno suprotstavljenih stavova o rešavanju kosovskog problema. Niko, tako, ni danas zapravo ne zna hoće li oni o tim stvarima imati zajednički stav ili će svako nastupati za sebe.

Deklarativno određivanje da ste za jednu opciju, naravno ne znači mnogo ako se u svom delovanju ne vodite onim što ste zapisali. To je, takođe, više puta potvrđeno u srpskom slučaju. Ali tako očito izostavljanje konkretnog i nedvosmislenog spominjanja jednog od strateških opredeljenja svih dosadašnjih postpetooktobarskih vlasti iz programa opozicionog saveza zaista bode oči.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar