DRUGA STRANA - SLIČNOST I RAZLIKE

Budućnost Srbije je, pored ostalog, i u povećanju plata, ali je pitanje da li je plata od 500 evra ona koja zadovoljava građane. Da li će ona sprečiti da novih 50.000 ljudi godišnje, a u perspektivi i više, napusti Srbiju i svoje znanje, na kojem god nivou da je ono, mnogo bolje unovči negde drugde - u Nemačkoj, Sloveniji, Švedskoj...

Kada je pre desetak dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo u kampanju „Budućnost Srbije", nema te osobe koja se nije prisetila slične kampanje od pre 17 godina. Tada je, naime, početkom 2002. godine, premijer Zoran Đinđić poveo ministre iz svog kabineta na turneju pod nazivom „Srbija na dobrom putu".

Reakcije su, naravno, bile različite. Bilo je i pozitivnih, ali i negativnih.

Povlačiti bilo kakve druge paralele, koje se tiču samog sadržaja kampanja, danas je nezahvalno.

Ova aktuelna odvija se u drugačijim okolnostima od onih koje su vladale kada je Đinđić, jednim autobusom, zajedno sa ministrima obilazio mesta po Srbiji, i po bioskopskim salama, fabričkim halama i dvoranama kulturnih centara držao, danas bi se moglo reći, motivacione govore, tražeći od građana da se svako od njih zapita „šta može da učini za svoju zemlju, a ne šta država može da učini za njega".

Upravo ti prostori bili su pogodni i za direktnu komunikaciju sa građanima, koji često nisu imali razumevanja za neke Đinđićeve poteze i tražili su od njega objašnjenja.

Vučić se danas obraća ljudima na otvorenom prostoru, na kojem se može okupiti mnogo više ljudi nego što ih se moglo smestiti u bioskopske dvorane. To ima i svoju cenu, jer je samim tim mogućnost interakcije manja, osim ako predsednik ne prošeta do neke prodavnice.

Ali to je, kao što smo rekli, manje bitno od same suštine kampanje. A njen je cilj, kako je i najavljeno, da se građanima u 29 okruga predstave rezultati ostvareni u svim delovima Srbije u prethodnih sedam godina, kao i planovi za dalji razvoj.

- Predsednik Vučić želi da na ovaj način položi račune građanima, ali i da se na terenu uveri šta je sve, kako i koliko u Srbiji urađeno od 2012. godine do danas - objavljeno je u najavnom spotu kampanje.

I ono što je ljudima odmah palo u oči je obećanje da će do kraja godine prosečna plata biti 500 evra (sada je oko 430), a minimalac povećan sa 27.000 na 30.000 dinara. Kada je reč o platama, to bi, dakle, bilo povećanje od oko 16 odsto, ali bi i dalje bilo od prosečne plate s kraja 2008. godine, koja je tada u dinarima iznosila oko 54.000 dinara, što je po tadašnjem kursu bilo nešto više od 600 evra.

Budućnost Srbije je, pored ostalog, i u povećanju plata, ali je pitanje da li je plata od 500 evra ona koja zadovoljava građane. Da li će ona sprečiti da novih 50.000 ljudi godišnje, a u perspektivi i više, napusti Srbiju i svoje znanje, na kojem god nivou da je ono, mnogo bolje unovči negde drugde - u Nemačkoj, Sloveniji, Švedskoj...

Država, naravno, ne može da parira zemljama poput Nemačke kada je reč o visini plata. Ali najvažnije je subjektivno očekivanje građana da će im zarade rasti i da će živeti bolje. Dupliranje prosečne plate na 800 evra svakako bi imalo veći efekat na umanjenje odliva radne snage. Pitanje je, međutim, kako to postići.

Privredni rast koji Srbija trenutno ima to ne dozvoljava. Potrebne su, dakle, nove investicije, nova radna mesta, veće plate...

A za nove investicije najvažniji su uslovi poslovanja. Jedan način privlačenja investitora je putem subvencija, što Srbija i radi, ali ako se posmatra perspektiva dugoročnog razvoja, za investitore su mnogo značajniji kvalitet poslovanja i vladavina prava, dakle, sigurnost i minimalni rizici.
Srbija, nažalost, kako je to nedavno ocenio Milan Nedeljković, profesor na Fakultetu za finansije i ekonomiju, još ima nizak nivo investicija (oko 21 odsto BDP-a), koje bi trebalo da omoguće ubrzavanje zdravog privrednog rasta. Pozitivna stvar je, ipak, što se privredni rast zasniva na zdravijim osnovama nego pre 2008. i 2009. godine, kada je on uglavnom bio utemeljen na potrošnji. Danas se privredni rast zasniva na dugoročno zdravijim osnovama koje se odnose na investicije i neto izvoz.

I upravo to može da bude jedna od tačaka koja može da posluži kao oslonac za sadašnju kampanju, a koja bi dovela do promovisanja nekih narednih ciljeva. Da se kaže da, ako ovu godinu završimo sa 500 evra prosečne plate, podižemo lestvicu i ciljamo ka tome da ona u naredne dve godine poraste na 800 evra. Ako se to dogodi, pokazaće se da je kampanja bila opravdana i da nije bila sama sebi cilj.