DRUGA STRANA: Štos iz Minhena

Vučić je u Minhenu izneo nekoliko nepobitnih istina, koje je vrlo dobro potkrepio argumentima. I sve te istine i argumenti koji stoje iza njih ukazuju na to da se najveći kočničar u procesu pronalaženja konačnog rešenja za Kosovo nalazi upravo u Prištini

Kosovsko rukovodstvo se možda prvi put nalazi u situaciji u kojoj se zvanični Beograd nebrojeno puta već nalazio. A to je ona situacija kada ceo svet u tebe upire prstom da si ti odgovoran za to što neki posao nije završen do kraja.

Reč je, naravno, o taksama na robu iz centralne Srbije i BiH, na čijem ukidanju insistiraju Evropska unija, ali i, što Prištini još teže pada, Sjedinjene Države, koje kosovski establišment, ne bez razloga, smatra svojim patronom na svetskoj sceni.

Ovog puta, međutim, ni oni nisu mogli da progledaju kroz prste onome što Priština radi.

Upozorenja su, kako to već samo zapadnjaci umeju da urade, stizala onako postupno. Najpre su ambasadori SAD u Beogradu i Prištini Kajl Skot i Filip Kosnet u autorskim tekstovima u medijima ocenili da je „vreme da Kosovo ukine takse" i da „Srbija odgovori na konstruktivan način".

Odgovor Prištine bio je jasan - ne.

Odgovor SAD bio je još jasniji i usledio je u vidu oštrog upozoravajućeg pisma koje je službeni Vašington poslao najvišim kosovskim dužnosnicima sa zahtevom da ukinu takse, uz podsećanje na dosadašnji američki doprinos Kosovu i pretnju da će, ako ne ukinu takse, uslediti šire sankcije.

- Dok to ne učinite, ne možemo obnoviti naše odnose na prethodnom nivou - navodi se u pismu Hašimu Tačiju i Kadriju Vesljiju koje su potpisali Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara, Lora Kuper, zamenica pomoćnika ministra odbrane, i Džon Erat, direktor za evropska pitanja Saveta za nacionalnu sigurnost u Beloj kući.

Uz to, posetu Kosovu otkazao je i general Timoti Or iz Nacionalne garde Akjove, koja sarađuje s Kosovom na odbrambenim pitanjima.

Posle svega, nije teško zamisliti kako se Tači osećao tokom panela na Minhenskom bezbednosnom forumu, na kojem se suočio sa argumentima koje je pred njega izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

A Vučić je na tom, medijski prilično posećenom skupu izneo nekoliko nepobitnih istina, koje je vrlo dobro potkrepio argumentima. I sve te istine i argumenti koji stoje iza njih ukazuju na to da se trenutno najveći kočničar u procesu pronalaženja konačnog rešenja za Kosovo nalazi upravo u Prištini.

Jedna od istina koju je predsednik Srbije izneo jeste da su dve strane danas veoma daleko od rešenja.

Druga istina je da Priština nije ispunila jednu jedinu obavezu koju je pred nju stavio Briselski sporazum, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Treća istina je da Beograd nije uzvratio recipročnim merama na podizanje carinskih taksa na robu iz centralne Srbije.

A četvrta istina je da su i te takse, kao i predlog kososvke pregovaračke platforme, upravo rađeni sa namerom da do nastavka dijaloga ne dođe.

A kao šlag na tortu došla je ponuda Tačiju da pred svima na panelu u tekstu Briselskog sporazuma pronađe deo u kojem se Srbija obavezala da neće sprečavati prištinske vlasti u njihovim naporima da Kosovo uvedu u razne međunarodne organizacije - od Uneska i Interpola do Ujeidnjenih nacija.
Tači taj deo, naravno, nije mogao ni da nađe ni da pokaže, jer toga u Briselskom sporazumu, jednostavno, nema.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenio je potom za RTS da je Vučićevo prisustvo na Minhenskom bezbednosnom forumu bilo veoma važno, jer se videla snaga argumenata.
Dodao je i da će to ojačati poziciju Srbije, te da će ona biti više uvažavana u kontekstu pregovora.

- Sama činjenica da je on nastupio sa dosta argumenata, sa pripremljenim Briselskim sporazumom koji je mogao da pokaže na licu mesta šta je urađeno, a šta nije. Mislim da je to jako dobar pristup, dobro je boriti se, a naročito argumentima, sa nečim što je opipljivo - rekao je Zečević.

Snaga argumenata se vrlo jasno videla, kaže Zečević, ali je rekao i da ne zna da li to može da promeni pristup zapadnih zemalja problemu Kosova.

- Oni imaju verovatno svoje ciljeve, ali mislim da oni poštuju kada sa druge strane imaju sagovornika koji zna šta hoće i koji ima argumente - objasnio je Zečević.

Ukazujući da će to ojačati poziciju Srbije, da se ona više uvažava u kontekstu pregovora, Zečević je rekao i da je možda moglo da dođe i do nekih ustupaka Srbiji, „jer je očigledno da je Srbija ispunila svoj deo Briselskog sporazuma, a da Albanci nisu".