DW: Euleks izbegavao istragu korupcije zarad političke stabilnosti

Nemačka štampa ocenjuje da će se sredinom juna ostvariti ono što moćnici na Kosovu priželjkuju godinama - okončanje misije Euleksa - dok u isto vreme postoji i zabrinutost oko formiranja nove Balkanske rute kojom bi prolazili migranti, prenosi Dojče vele (DW).

Ono što moćnici na Kosovu traže već godinama, ostvariće se sredinom juna. Misija Euleks će okončati mandat, s tim što će tamo ostati manji štab savetnika, navodi se u tekstu Noje cirher cajtunga, a list se poziva i na izjavu kosovskog ministra pravde Abelarda Tahirija da Prištini nije potrebna misija sa izvršnim ovlašćenjima.

Podsećajući na veličinu Euleksa i budžet sa kojim je misija Euleksa radila, u tekstu se navodi navodi da je Euleks prvobitno pozdravljen sa nadom.

Euleks - najveća strana misija EU sa godišnjim budžetom od 200 miliona evra

Euleks je bio najveća strana misija EU. Ona je povremeno imala 2.000 policajaca, sudija i carinika i godišnji budžet od 200 miliona evra. Više puta je smanjivana, a u poslednjem sastavu je imala 800 službenika i budžet od 60 miliona. Kosovsko stanovništvo je pozdravilo Euleks s nadom - mnogi su očekivali da će ta misija sprovesti pravnu jednakost i raspodelu vlasti. Nakon što je 1989. ukinut autonomni status Kosovu, tamo više nije bilo pravne države. A ni pre toga tamo nisu znali za demokratske odnose. Nadama Kosovara su krila dale i odvažne najave šefa Misije da će voditi istrage bez obzira na rang osoba i da će loviti i 'krupnu ribu', navodi se u tekstu Noje cirher cajtunga, prenosi DW.

Kako navodi list, zavladalo je razočarenje, jer su spektakularni slučajevi izostali, a bilo je sve više žalbi na račun neefikasnosti i nekompetentnosti osoblja koje je bilo dobro plaćeno, ali neupućeno u lokalne prilike.

Tako se gradonačelnik Prištine žalio da se državni tužioci Misije ne interesuju mnogo za njegova dokumenta koja svedoče o podmićivanju u tenderskim procedurama. I ubrzo zatim je došla i optužba da je i sam Euleks korumpiran. Negativno pisanje štampe o Euleksu je takođe bilo deo kampanje. Nju su poveli najviši politički krugovi na Kosovu, ali i levonacionalistička opozicija koja je u Misiji videla kolonijalistički instrument represije, piše u tekstu Noje cirher cajtunga.

Optužbe za primanje mita

U leto 2014. godine državna tužiteljka Euleksa Marija Bamije izašla pred javnost i optužila dvojicu svojih kolega da su primili mito od kosovske mafije, prenosi DW.

Na to je opunomoćenik EU za spoljne poslove zatražio izveštaj koji je sastavio francuski pravnik Žan-Pol Žake. On je došao do zaključka da su optužbe za korupciju bez dokaza. Ali i da bi temeljna reforma Misija 'mogla biti snažan instrument jer je besmisleno da se ostaje i dalje radi kao i do sada'. Ali upravo to se desilo. Samo su smanjeni osoblje i njegove nadležnosti''', stoji u tekstu Noje cirher cajtunga.

Podseća da je jedan od ljudi koji je to prozreo bio poznavalac međunarodnih stuktura i bivši šef ekonomske službe međunarodne uprave Andrea Kapusela.

On je 2015. godine objavio knjigu u kojoj je objasnio kako su državni tužioci i sudije misije Euleksa izbegavali istrage škakljivih slučajeva u koje su bili umešani političari visokog ranga, prenosi DW.

Njegov zaključak je da je to bila cena očuvanja političke stabilnosti Kosova. Drugim rečima: dosledno krivično gonjenje bez obzira na značaj političke funkcije značilo bi promenu režima. A u taj rizik nisu htele da se upuštaju ni EU ni njene države-članice, piše Noje cirher cajtung.

Zašto brine Austrija?

Isti list je objavio i tekst povodom zabrinutosti austrijske vlade povodom, kako je rekao kancelar Sebastijan Kurc, zabrinjavajućeg razvoja situacije.

U Austriji je ove godine do kraja marta - prema zvaničnim statistikama podneto oko 4.000 zahteva za azil. To odgovara brojkama koje su bile uobičajene u vreme pre izbegličke krize. U kriznoj 2015. godini, azil je u Austriji zatražilo 90.000 ljudi, navodi se u listu.

O istoj temi piše i nemački list Zidojče cajtung, koji navodi da vlada u Beču i dalje stavlja akcenat na migracionu politiku na unutrašnjepolitičkom planu.

U ponedeljak je predstavljena reforma socijalne pomoći koja predviđa manje isplate za izbeglice. Da bi izbegli mesečni odbitak od 300 evra na maksimalnu sumu od 863 evra, izbeglice moraju da podnesu dokaze o dovoljnom znanju nemačkog jezika. Cilj je borba protiv doseljavanja u naše socijalne sisteme, kako je to formulisao Sebastijan Kurc, stoji u tekstu Zidojče cajtunga.