EKSPRES UVODNIK: Apsolutno neobjašnjiva pojava

EKSPRES UVODNIK: Apsolutno neobjašnjiva pojava

Foto: Printscreen


Lideri Saveza, sve krijući se, stvorili su novog Braciku Kertesa, apgrejdovanog, na steroidima i ko zna čemu još, i sada još samo da se sete i jogurt revolucije pa je uspeh i konačan i kompletan

 

Lepo je to rekao Džordž Vašington: Bolje je da budeš sam, nego da budeš u lošem društvu.

A na žalost mnogih, protesti jesu postali loše društvo.

I nema to veze sa onima koji šetaju, noseći svoja nezadovoljstva kroz gradove Srbije, nego sa onima koji su sve to kobajagi osmislili, bez ikakvog sadržaja, cilja i smisla.

Jeste sasvim normalno boriti se za svoju opciju, želeti da ona preuzme upravljanje zemljom, ali ovde je sporno to kako se to radi, i to ne zbog forme i tehnike (šetnja, protesti), nego zbog odsustva svake ozbiljne ideje.

Pošto, ako je najveća ideja ovih protesta, a jeste, Sergej Trifunović, onda, što bi i on rekao, sve u k…

Reći da to nije tačno, i da najveći domet, najveće dostignuće svih tih šetnji, nije Sergej, danas jednostavno nije moguće.

Pošto ništa drugo, osim njega, nije uspelo. Niti je porastao broj učesnika, niti je skočio rejting Saveza, niti je dobijena podrška u belom svetu za ideje poput bojkota parlamenta, već je, jedino, porastao rejting organizacije na čijem čelu je glumac koji svojim rečnikom savršeno objašnjava zašto su nekada, u stara vremena, glumci u večernjim časovima slati van gradskih zidina, da prespavaju na polju.

Taj njegov rast je i najveći dokaz besmisla i amaterskog bavljenja politikom onih koji su osmislili “građanske” proteste, kao način borbe protiv Vučića.

Nisu, dakle, protiv njega kandidovali politiku, rešenja, odgovore, nego “građane” među kojima se oni samo “šetaju” i ponavljaju kako nikakve veze sa svim tim nemaju.

I to je čak i jasno pošto politiku nemaju (nisu je bar do sada predstavili, ako se izuzme Đilasov nesrećni pokušaj da nas ubedi u državni kapitalizam), pa je normalno da se kriju i i ne pokušavaju nešto da kažu ljudima koji protestuju.

Koliko god da je rogobatno i nategnuto, razumljivo je donekle. Nemam šta da im pričam, neće da me slušaju, pa neka bar izgleda da to rade oni sami, a ne ja.

Ono što ostaje kao apsolutno neobjašnjiva pojava, i kao kandidat za deset najglupljih političkih poteza, jeste – Sergej Trifunović.

Glumac koji je gurnut u prvi plan da bi naneo štetu Vučiću, da bi bio “novo lice”, da bi privukao bog zna koga, na kraju je sve to i uradio, ali nikako na Vučićevu štetu.

Vrlo prosto, nije mu ni jedan jedini glas uzeo. Ali Savezu jeste. Te on sada ima sedam odsto (PSG je imao dva), a Savez je sa nekih trinaest, četrnaest, spao na devet odsto.

Bravo! Ko god da je smislio ovu genijalnost zaista je zaslužio nagradu Tupan decenije.

Pošto je, sve pričajući o ujedinjenju, o zajedničkom nastupu, o ogromnoj snazi pred kojom će Vučić prosto da nestane, uspeo samo da napravi još jednog umišljenog liderčića, i da sam sebi oduzme glasove.

Još kada se tome doda da im je novi vođa sav svoj potencijal pokazao kada je u Novom Sadu otkrio da je najveći neprijatelj ipak Nenad Čanak, koji, pazi sad – hoće da otcepi Vojvodinu – sve je jasno.

Lideri Saveza, sve krijući se, stvorili su novog Braciku Kertesa, apgrejdovanog, na steroidima i ko zna čemu još, i sada još samo da se sete i jogurt revolucije, pa je uspeh i konačan i kompletan.

Sve je pomešano, glumci, protesti, borba za Vojvodinu u Srbiji, rušenje Vučića, svrgavanje Nenada Čanka, Marks 21, strah od nezavisnosti Kosova, beba Ane Brnabić, Dveri, Tviter, čips… taman da više niko ne može da se snađe, a još manje da kaže zašto je sve to opšte počelo, čemu služi i šta tačno ko hoće.

Pošto, osim ideje da se blokira RTS, teško da tu može da se prepozna baš mnogo zajedničkih ciljeva. A i to sa blokadom Dnevnika je takođe još jedna u nizu genijalnosti. Kako se to radi? Stajanjem ispred zgrade u Takovskoj? Šta će time da blokiraju? Olju Kovačević i Beoviziju, ili Dnevnik? Kao da blokiraš vozove tako što stojiš ispred, ne pruge, nego stanice u Nemanjinoj, one koja više ne radi. Može, ali ako Milica Nedić uspe da izgovori ono legendarno i besmisleno “Ja sam Milica Nedić”, plašimo se da će blokada biti neuspešna. Milicu, ipak, gleda jedno tri miliona ljudi. Protestante ispred RTS ne, čak i kada ih svake subote puste u Dnevnik.

Drugih zajedničkih ciljeva za sada bar nema. Probali su da prete bojkotom izbora, ali im je stigao odgovor da izbora nema.

I šta sada. Šta će hteti Boško, šta Đilas, šta Vuk, šta Sergej, šta Marks, šta njegov prezimenjak Gručo, šta Baster Kiton, šta Stanlio i Olio, i svi ostali koji su od opozicione scene napravili vodvilj kojem se vlast slatko smeje.

Bog to zna, pošto oni pojma nemaju.

Osim da će nastaviti da produkuju genijalne ideje i još genijalnije idiotluke, u kojima će Suljo da otcepljuje Sandžak, a Sergej da ga sprečava, i to tako što će da se sere na ruku koja nosi zelen bajrak.

I da svi zajedno rasipaju energiju onih koji jesu nezadovoljni, na najgluplji mogući način.

Da bi svako od njih, na kraju, mogao da kaže da je lider koje god stranke.

Recimo, zelenih, koje je Dragan Đilas kupio.

Zašto? Da bi ih ustrojio na državno-kapitalistički način, podigao im cenu, i prodao po većoj ceni od one za koju ih je pazario?

Kome? Sergeju?

Teško. Sergej će mnogo više da vredi. I hteće sve besplatno. Pa i svog tvorca.

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar