EKSPRES UVODNIK: Visinske pripreme

Kosovska agonija ulazi u završni čin, u kojem Srbija računa na podršku Moskve i moćnog ruskog predsednika. S posetom Putina Beogradu, ulozi su podignuti do maksimuma

Bože, šta li će on sada tražiti od nas? On je Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Ruske Federacije, a oni, to smo zapravo mi. Srbi, glavom i bradom. Eto, tako bi ukratko zabrinuta ali nadasve dubokoumna politička čaršija, sačinjena od mnoštva dobro obaveštenih medijskih "poslenika", političara i politikanata, malo opozicione a malo i pozicione provinijencije, ukratko sumirala sastanak predsednika Putina i Vučića, inače već n-tog po redu. Oprostićete što i tačnog broja ne znam, ali ih je bilo svakako više od deset u poslednjih pet-šest godina. Možda dovoljno, možda premalo... Zavisi iz kog ugla gledate i šta biste želeli,  da se srpski i ruski predsednik malo češće ili malo ređe sreću, ali jedno je nesumnjivo - susreta je bilo mnogo više nego u godinama pre ovih pet-šest koje pomenusmo. Da li je nekog efekta bilo od svih tih silnih susreta? Očigledno jeste, jer nije baš da smo bili usamljeni sve vreme dok se s Prištinom nadgornjavamo čija je starija. Nije baš da nas doživljavaju više kao neke nedorasle ozbiljnom poslu. No, pored naše ozbiljnosti, verujemo da su i Brisel i Vašington znali da su Rusi negde ipak nama naklonjeni.

Zato je pitanje šta će on od nas tražiti pomalo deplasirano, jer mnogo je bitnije, oprostićete ovu neučtivost, šta ćemo to mi od njega tražiti. Za ovo što priželjkuju dežurni hejteri verujemo da Putin ne bi potezao na toliki put. Za to se pošalje neko poput Šojgua i drugoj strani odmah sve bude jasno. Opet šalu na stranu, iluzorno i plitkoumno je posmatrati političku stvarnost, polazeći od pretpostavke da su ruski predsednik i njegova administracija nesvesni istorijskog momenta u kome se nalazi Srbija, pomalo je nipodaštavajuće pre svega prema ruskoj strani. Malo je reći da je Srbija danas na istorijskoj vododelnici, odluke koje će doneti u bliskoj budućnosti determinisaće možda i vekove koji su pred nama. U takvoj situaciji Srbiji su potrebni saveznici, i to veliki saveznici. Rusija svakako to jeste i njena podrška nam je sada potrebnija više nego ikada, jer se kraj kosovske krize bliži neumitno. Fudbalskim rečnikom, u toku je devedeseti minut, imamo blagu prednost i inicijativu na terenu, ali treba nam gol. I lagodnost pozicije u kojoj ne strahujemo da će "sudac" u nadoknadi vremena svirati nepostojeći penal za drugu stranu. Treba nam neko ko će držati našu stranu.

Argumentacija da Rusija jeste velika sila i da ona ima svoje interese svakako stoji. Možda će se po nekim pitanjima ti interesi sučeljavati sa interesima Srbije, ali u svim našim odnosima u poslednjih pet-šest godina dominira ipak jedna konstanta - uzajamno poštovanje. Ako neko misli da je bilo lako u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija svaki put dići ruku za Srbiju i braniti njene interese vara se bar podjednako kao onaj koji misli da je bilo lako Srbiji kada je odbila da uvede sankcije Rusiji pod pritiskom Brisela i Vašingtona. Ili da potpuno podrži Rusiju u konfliktima oko Krima i Ukrajine. Svakako je da je pritisak prema Srbiji bio ogroman kao što znamo da je Rusija u potpunosti toga svesna i da se takav čin ceni.

I verujemo da će nadvladati interes a ne samo sentiment, jer je Moskvi svakako najbitnije da dugoročno u Beogradu ima ozbiljnog, kredibilnog i jakog partnera. A da bi Srbija to bila, potrebna joj je podrška da reši svoj najteži problem i da iz situacije u kojoj je pre deceniju i malo više izgubila sve dobije u ovom trenutku nešto kao zalogu trajnijeg mira i nekakve budućnosti. Istorijsko rešenje najozbiljnijeg konflikta na Balkanu, sukoba Srba i Albanaca, ima perspektivu da u budućnosti dovede do ozbiljnog smirivanja tla na "zemlji krvi i meda". A takav ishod je povoljan po sve.