ELITA KOJA TO NIJE

Dakle, za sve je, na kraju, kriv Saša Janković. Napustili ga članovi i saradnici, strovalio mu se rejting, novine pišu o njegovom slomu, tviteraši se takmiče ko će da bude duhovitiji na njegov račun, i sve zajedno, moglo bi se reći da je prošao isto kao i Saša Radulović, dakle, propao skroz.

I tu sada treba stati. Ne uz Sašu Jankovića, nego uz nekoliko istina koje ne treba, danas, dok ga svi pljuju, zaboraviti.

Prva je -izvinite, ali nije Saša Janković, koliko god da se trudio, sam sebe izmislio.
Ne, izmislili su ga oni koji sebe nazivaju elitom, a da niko više ne zna zašto, oni koji žive od svoje pretencioznosti, ubeđeni da znaju baš sve, o svemu, vrlo besni kada ih niko ništa ne pita, a ne pita ih već dugo.

Izmislili su ga isti oni koji nikada nisu smeli da preuzmu odgovornost ni za šta, ali su zato bili spremni da o svemu daju mišljenje, a još spremniji da odlučuju.
Isti oni koji godinama, još od belih listića, gade politiku i političare, stranke, pre svega, zamišljajući nestranačko društvo u kojem bi oni, elita, bili na vlasti, dok bi ostali, krezubi, imali da slušaju.

Oni koji su, kada se, na njihov nagovor Saša Janković konačno kandidovao za predsednika, uspeli da ga posvađaju sa većinskim delom biračkog tela, tvrdeći da je svako ko glasa za Vučića glup, i koji su, opterećeni sopstvenom umišljenom pameću, uveli sasvim novi manir u odnošenje sa potencijalnim biračima -vređanje.

Pre njega, izmislili su i Sašu Radulovića. I napustili ga, kada je izneverio niko ne zna tačno šta.
E, baš ti, koji su u Jankovićevoj kampanji učestvovali na Tviteru, i po kojem mitingu (ali samo u BG, molim vas, ko će da se lomata po raznim vukojebinama), da bi se posle hvalili, opet na Tviteru i po kafanama, tapšući jedni druge po ramenu i govoreći -što si pametan -ti, koji su tvrdili da je Vučić, baš zahvaljujući njima, gotov.

I šta je sa njihovom odgovornošću sada? Gde su potpisnici Apela sto, svi vajni intelektualci koji su, pozivajući Jankovića da se kandiduje za predsednika, između ostalog, napisali i sledeće:
"Odmerenost, hrabrost koju je pokazao u teškim trenucima, posvećenost odbrani vladavine prava i zaštiti ljudskih prava, profesionalni rezultati u izgradnji važne institucije -garancija su da bi Srbija u njemu dobila predsednika kakvog zaslužuje. Pozivamo i sve demokratski orijentisane građane, organizacije i političke stranke da podrže ovu inicijativu i pomognu da Srbija dobije pravog lidera, čoveka koji od ove važne institucije može da napravi važan stub pravne države... U vremenima duboke krize u našem društvu i državi, prvi korak je borba za snažnu i nadstranačku instituciju predsednika Republike."

Pazi ti to. Ništa o Jankoviću nisu znali, ni šta je radio, ni čime se bavio, ni šta misli, ali su zato bili ubeđeni da bi Srbija, sa njim, dobila "predsednika kakvog zaslužuje".
Ma super, ali neka ponove to danas. Teško naravno, jer njih, ni tada, Janković suštinski nije interesovao. Interesavalo ih je ono sa kraja citata -da predsednik države bude "nadstranačka institucija", ali u smislu u kojem to njima odgovara. Bilo ko, ali da se onda mi pitamo.

Baš zato nijedan političar ne može da bude po njihovom ukusu, pa ni Saša Janković, od trenutka kada je, nevešto, pokušao da bude političar.
Napuštali su ga, i pre izbora, i tokom izbora, i posle, nezadovoljenih ambicija, opterećeni raznim vezama u Pokretu slobodnih građana, neispunjenih želja da budu ovo ili ono, lenji da se pomaknu dalje od tastature i Tvitera, besni zbog toga što je izabrao ovog, a ne onog...

Danas ga napuštaju zbog Đilasa. Još jedne od niza fantazmagorija na njihovom političkom nebu. Pazi sada, oni, bez trunke ikakvog ozbiljnog političkog iskustva, bez dana rada stranačkog rada, onog mukotrpnog, terenskog, odjednom odlučili da je Đilas bolji od Jankovića (a tačno zašto niko ne ume da objasni), i, takođe odjednom, nesrećni Saša nema više nikakvu podršku.
Zašto? Pa zato što nije odmah pojurio u zagrljaj Đilasa i njegove ideje o objedinjavanju svih opozicionih snaga, po principu -brat je mio koje god vere bio.

Pri tom je i to samo još jedan od izmišljenih "svetih gralova" napaljene gomile koja izigrava glavnog pokretača opozicionih tokova.
Sećaju se, kroz maglu (pošto u tome uglavnom nisu ni učestvovali), kako je udružena opozicija doakala Miloševiću, pa su sada zamislili isti scenario za Vučića.
Na stranu to što su im svi dosadašnji scenariji (pa i onaj sa Jankovićem) bili totalni promašaj, oni nemaju nameru da odustanu.

I sada će da spoje babe i žabe, i to pod istrošenim Đilasom, koji više ni sam ne veruje u to da je neka velika šarža, i upravo će oni, a ne Đilas, da sruše Vučića.
Da je pametan, Đilas bi im se odmah zahvalio na podršci, oterao ih u vražju mater i umesto saveza otišao da traži suvislu politiku, bez koje čak ni vrhunski intelektualni alhemičar ne može da porazi srpskog broja jedan.

To je trebalo da uradi i nesrećni Janković, a mnogo pre Jankovića, to je trebalo da uradi Demokratska stranka, jedina sa težinom ozbiljne političke organizacije, koja je tu težinu izgubila upravo zahvaljujući udvaranju i podilaženju tzv. eliti.

Ovako, upravo su je ti razni pseudointelektualci, osvojivši prostor u medijima (takođe pesudointelektualnim, ubeđenim da je njihovo da prepoznaju javni interes i svima sole pamet), na kraju i uništili i sveli na nekolicinu očajnika bez politike, koji, opet udvarajući se kao eliti, sada trče da ponude svoje usluge njenom novom miljeniku, Đilasu.

Naravno da od toga nema ništa, i naravno da ćemo, koliko za godinu, godinu i po, pisati tekst o tome kako su isti ti oprali, istresli i potrošili i Đilasa.
Oni su postali konstanta srpske opozicione scene, i to će i ostati, sve dok im neko, od ljudi koji stvarno hoće da se bave politikom, zbog plana i programa, a ne lične frustracije, ne bude mirno rekao: "Marš", i objasnio im da, ako hoće nešto da kažu, uzmu člansku kartu, plate članarinu i odu u Pržogrnce, pošto tamošnja gomila jedva čeka da ih vidi i čuje.

Saša Janković to nije uspeo da uradi. Đilas, opterećen marketingom, ne sme. Dakle, čeka se neko treći. A najbolje bi bilo kada bi taj treći bila neka stranka. Sa politikom i programo.