FOTO-ROBOT BUDUĆEG PREMIJERA: Dug spisak uz dobrodošlicu

Koji poslovi će sačekati novog premijera Srbije? Ekonomija, komplikovana spoljnopolitička situacija, briselski pregovori, evropska poglavlja... Hoće li novi premijer imati dovoljno političke snage, lične harizme i energije da se prihvati pozicije koja ne donosi lake poene?

Ko god da, nakon što se aktuelni predsednik Vlade i izabrani predsednik preseli na Andrićev venac, sedne u premijersku fotelju u Nemanjinoj 11, imaće komplikovan zadatak koji je najjednostavnije definisati kao - gde Vučić stade, ti produži. A najveća prepreka u ispunjavanju tog zadatka novom predsedniku srpske vlade biće upravo to što nije Vučić. Budući premijer će, nema sumnje, delovati u senci lidera najjače partije vladajuće koalicije koji će krajem maja preuzeti funkciju predsednika Republike. Svaki njegov potez naći će se pod uveličavajućim staklom javnosti, koja će u svemu tražiti dokaze da, zapravo, i dalje sve konce srpske politike kako unutrašnje, tako i spoljne, bez obzira na to o kojem je segmentu reč, i dalje vuče Aleksandar Vučić.
Njegovo dosadašnje delovanje, ali i rezultati izbora, nesumnjivo govore o tome u kome građani prepoznaju ključnu figuru koja stoji iza svake strateške odluke, pa čak i iza onih poteza koji nisu u rangu „biti il' ne biti". Nemoguća misija, reklo bi se.
No, šta je to sa čime će se suočiti Vučićev naslednik u premijerskoj fotelji? Na prvom mestu to je svakako set zadataka iz oblasti ekonomije - obezbediti dalji ekonomski rast, smanjiti nezaposlenost, razvijati infrastrukturu, privući još stranih investicije. Njemu će dopasti i rešavanje problema koji decenijama već niko ne uspeva da reši, a to je pitanje javnih preduzeća, koja zasad služe uglavnom za udomljavanje partijskih kadrova i proizvodnju gubitaka. Potrebno je, dalje, podsticati razvoj preduzetništva i sektora koji najviše doprinose izvozu (poput IT sektora), ulagati u poljoprivredu... Tu je, zatim, i pitanje obrazovanja koje mora da se transformiše kako bi odgovaralo zahtevima i potrebama, pre svega, privrede u budućnosti. I na međunarodnom planu novi premijer moraće da ide stazama koje je Vučić utabao, a to znači da će morati da sprovodi reforme na tragu približavanja Evropskoj uniji, da nastavi sa održavanjem dobrih odnosa sa Nemačkom, Rusijom, Kinom, SAD... U amanet budućem predsedniku Vlade ostaće i pokušaji da se oživi kosovski dijalog, koji je praktično već dve godine zakočen, nepristajanjem Prištine da se formira Zajednica srpskih opština. Uz sve to, osoba koja se bude našla na čelu Vlade moraće da računa i sa pokušajima pojedinih ministara da, sada kada im nad glavom više ne visi Vučićev premijerski mač, sebi malo više pridaju na važnosti.

Kadar SNS
Prema oceni Cvijetina Milivojevića, direktora Agencije za odnose sa javnošću Pragma, logično je da premijer bude iz redova Srpske napredne stranke, a ne „ekspert ili kvaziekspert", niti iz redova neke od stranaka „parazitske koalicije" koji su na vlasti samo zato što su bili na listi sa SNS.
- Sadašnji izborni rezultati su na neki način sugestija građana u kom pravcu treba razmišljati o premijeru. Mandat je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima dobila SNS, a ne „parazitska koalicija", koju čine stranke i pojedinci koji u snu ne bi mogli da pređu cenzus bez SNS. To ne može da bude ni ekspert. To je želja birača, koji ne žele ni Dačića, ni eksperte ni, što bi rekli ovi Preletačevićevi, bilo kakve prilepke - kaže Milivojević za „Ekspres".
Premijer bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude „ozbiljan čovek iz SNS, koji ima ne samo podršku budućeg predsednika, već i neku vrstu harizme unutar SNS".
- Ne može je imati kao Vučić, to je nesporno... Ali građani žele nekoga ko jeste neosporno lojalan Vučiću, ali ko ima svoj stav, koji može da kaže i „ne" Vučiću kao predsedniku. A da li takvih ima u SNS, ne znam - kaže Milivojević i dodaje da ta osoba „ne sme i ne može, jer to građani ne žele, da bude prosto produžena ruka predsednika Vučića na mestu premijera".
Premijer, jednostavno, u nekim dramatičnim situacijama mora da preuzme odgovornost i da „preseče", s obzirom na to da po Ustavu „vlada utvrđuje i vodi politiku".
- Zato me pomalo zabrinjava to što je Vučić tokom predsedničke kampanje najmanje dva puta direktno i javno pohvalio nekadašnjeg predsednika vlade Mirka Cvetkovića. To je meni bio signal da on možda ipak razmišlja kako bi bilo dobro da kao predsednik Republike ima premijera kakvog je Boris Tadić imao u liku Cvetkovića. Cvetković možda jeste bio ekspert, ne znam, kao što ne znam da li su Dušan Vujović ili Brnabićka eksperti. To me je zaplašilo jer sam počeo da sumnjam da on ozbiljno počinje da razmišlja da vladu poveri ekspertu ili kvaziekspertu - kaže Milivojević.

Obaveza novog premijera i njegove vlade je da obezbede trajno održivi rast i da se iz godine u godinu stopa rasta podiže, kaže dr Nebojša Savić

A „strah od eksperata" sagovornik „Ekspresa" obrazlaže time da je „nemoguće da ekspert koji nema podršku u biračkom telu, jer se nije ni testirao pred biračima da vodi vladu političara", jer je potpuno jasno da krunski uticaj na odluke vlade ima najjača stranka vladajuće koalicije.
- Ako u stranci možete da nađete političara koji je uz to i ekspert za svoju oblast - to je dobro. Od viška ne boli glava. Inače bi došlo do novog vanustavnog izmeštanja vlasti, ovog puta iz Nemanjine na Andrićev venac, gde bi premijer išao po mišljenje - kaže Milivojević.

Ekonomija
A kada jednog dana srpska vlada konačno dobije novog šefa, šta će biti njegov prvi potez? Kada je o ekonomiji reč, prema mišljenju Nebojše Savića, profesora na FEFA - Fakultetu za ekonomiju, IT menadžment i kreativnu produkciju, brojni su izazovi za novog premijera.
- Srbija se dugo nalazi na evropskom začelju, od koga treba da se odlepi, pri čemu je u poslednje dve godine obnovljen rast. Prisutan je i problem nezaposlenosti koja je posebno izražena kod mladih koji završavaju fakultete, ali su suočeni su neizvesnim životnim perspektivama i čiji masovan odlazak van zemlje predstavlja nenadoknadiv gubitak najkvalitetnijeg resursa. Otuda i obaveza da se obezbedi trajno održivi rast i da se iz godine u godinu podižu stope rasta - ocenjuje dr Savić. Sledeći koraci podrazumevaju i dugo odlagane strukturne reforme, poboljšanje uslova poslovanja, kako bi na svetskoj listi konkurentnosti Srbija sa 90. mesta, na kojem se trenutno nalazi napredovala, za nekih tridesetak mesta - ocenjuje profesor Savić.
- Nizak nivo konkurentnosti proističe iz procesa u kojima naše raspoložive resurse ne koristimo na produktivan način - kaže sagovornik „Ekspresa", dodajući da su u započetom procesu unapređenja uslova poslovanja prema listi Svetske banke učinjena bitna poboljšanja, ali i ima još dosta prostora da se taj položaj dalje popravlja i tako stvaraju uslovi za ulaganje privatnog kapitala.
- Tempom razvoja privatnog sektora meriće se i kvalitet budućeg rasta - dodao je on.
Potrebne su, takođe, dalje javne investicije u razvoj putne, železničke, aerodromske i lučke infrastrukture, a ovaj proces treba da bude tesno povezan sa jačanjem regionalne saradnje u ovom delu Evrope koja je od izuzetnog značaja. Posebna priča su nasleđeni problemi velikih industrijskih giganata, na čije su spasavanje potrošene i velika energija i ogromne pare, pa prema oceni dr Savića, treba što pre pronaći trajna rešenja, jer su dosadašnji pokušaji da se okonča ovaj problem potisnuli u drugi plan otvaranje prostora za nastanak novih proizvodnji, „modernih i propulzivnih, koje mogu biti okosnica novog modernog segmenta srpske privrede".
- Tu posebno mislim na kvalitetne uslove za razvoj privatnog sektora koji bi mogao npr. proisteći iz razvoja klastera u IT-u ili proizvodnji najkvalitetnije hrane, klastera u turizmu... Ono što je posebno povoljno u tome jeste što ti klasteri mogu apsorbovati upravo mladu obrazovanu radnu snagu koja izlazi sa naših fakulteta pod uslovom da tokom studija budu osposobljeni za ovakve poslove - kaže dr Savić. Tu se, međutim, sada otvara pitanje obrazovanja, jer srpski prosvetni sistem, jednostavno trenutno ne školuje kadrove koji su potrebni srpskoj privredi.
- Potrebno je napustiti dominirajući koncept sticanja diploma, jer one ne obezbeđuju željeno mesto na tržištu rada, osim kao osnov partijskog zapošljavanja. Treba preći na moderne studijske programe koje diplomcima obezbeđuju ključne kompetencije koje će im omogućiti uspešan ulazak u krug zaposlenih. To je preduslov i za razvoj privatnog sektora - kaže dr Savić.

Novi premijer će morati da se usmeri i na strateške sektore u pregovorima sa EU, industriju, poljoprivredu, bezbednost hrane i životnu sredinu, kaže Tanja Miščević

Drugo, treba, ocenjuje profesor Savić, podsticati inovativnost i kreativnost uz razvoj danas najpropulzivnijih aktivnosti - kreativnih industrija putem kojih se najbolje prodaje znanje, „a proizvodi i usluge bogati znanjem su danas najvredniji".
- Brojni talenti u svim oblastima, od matematike, preko niza prirodnih i društvenih nauka, do sporta, ukazuju da naši srednjoškolci ostvaruju izvanredne rezultate uprkos slabostima u sistemu obrazovanja. Mi te milenijalce gubimo pri njihovom prelasku na visoko obrazovanje. Začaureni u starim modelima, preregulisanom sistemu, gušimo najtalentovanije, sputavamo im kritičko razmišljanje, analitičnost i kreativnost. I konačno, za razmah kreativnosti potrebno je podstaći unapređenjem kulture i umetnosti. Priča o Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti dovoljna su ilustracija onoga što se ovom segmentu društva događa. Nauka, kultura i umetnost su nezamenljivi ambasadori svake zemlje - zaključuje dr Savić.

EU, Kosovo, SAD, Rusija
Na kraju, ostaje i pitanje spoljne politike, koja delom jeste i u nadležnosti predsednika Republike, koji, po Ustavu, predstavlja državu u zemlji i inostranstvu. A to je, opet, oblast koja je sačinjena iz više slojeva. Ona u sebi objedinjava evrointegracije, za koje je neophodno provesti sveobuhvatne unutrašnje reforme, kao i pitanje Kosova i dijaloga sa Prištinom, koje će, ne treba sumnjati, biti poslednja prepreka na putu do punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji.
Ali mnogo važnije od svega je da će Beograd na ovom planu i dalje morati da balansira između Vašingtona, Brisela, Berlina, Moskve, pa i Pekinga. Ključna stvar je da će svi sagovornici u inostranstvu u Srbiji tražiti sagovornika sa kojim će moći da sklope čvrste dogovore, koji će držati reč i koji će imati mogućnosti da dogovoreno i obećano ispuni i sprovede. Do sada, taj je čovek bio Vučić, pa je realno očekivati da će stranci, sa koje god strane sveta da dolaze, i dalje želeti da razgovaraju sa njim, što će donekle da skine breme sa novog premijera. Tehničke stvari, međutim, poput pregovora o pridruživanju EU ili dijalog sa Prištinom, „formacijski" pripadaju Vladi. A vlada Aleksandra Vučića je, prema oceni direktorke Centra za spoljnu politiku Aleksandre Joksimović, utrla strateški pravac u spoljnoj politici, koji se njegovim odlaskom na mesto predsednika države neće menjati.
- Vučić je i dosad davao odlučujući ton vođenju spoljne politike, tako da ne očekujem značajne promene u tom polju. Evropski put ostaje strateški pravac i nove vlade. Izbori u Francuskoj, bar njihov prvi krug, dali su zamajac evrooptimizmu i nadi da će ta zajednica nastaviti da funkcioniše, ali i da će se pitanje proširenja vratiti na agendu Brisela. Ne sumnjam da će se nastaviti bliska saradnja sa Rusijom, Kinom, ali i intenzivni odnosi sa Nemačkom. Radiće se na poboljšanju odnosa sa novom američkom administracijom, ali će se zadržati princip vojne neutralnosti - navodi Joksimovićeva.
Kao posebno pitanje ona ističe nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji je trenutno usporen najviše zbog unutrašnjih prilika na Kosovu.
- U Prištini se govori o novim izborima, a to zaoštrava njihovu političku scenu. Tako tumačim i donošenje rezolucije i Haradinaju, ali i Raminu izjavu o mogućnosti ujedinjenja Kosova i Albanije. Sve su to poruke za njihovu domaću publiku. Sudeći po tome da su se posle Rame oglasili svi najznačajniji evropski zvaničnici, verujem da je to i za EU bio alarm da se od svojih unutrašnjih kriza, okrenu malo i regionu, kako bi očuvali mir i stabilnost - zaključuje Joksimovićeva.

Ustav
Tanja Miščević, šefica tima za pregovore sa EU, podseća i da dijalog sa Prištinom i pregovori sa EU „imaju svoju sponu u Poglavlju 35", ali da su u suštini dva procesa koji paralelno teku.
- U okviru pregovora o pristupanju, napredak koji Srbija ostvari meri se prema sopstvenim zaslugama i to kvalifikuje njen uspeh u ovom procesu. Poglavlje 35 se bavi praćenjem ispunjavanja dogovora koji su proistekli iz dijaloga Beograda i Prištine. Srbija svoje obaveze iz dogovora u potpunosti je ispunila i spremna je za nastavak dijaloga. Ono na šta EU i njene članice moraju odgovoriti je kako će ocena za Srbiju biti doneta, ako druga strana vrlo jasno zaustavlja dalje razgovore - kaže Miščevićeva za „Ekspres". A nastavak procesa pregovora sa EU podrazumeva reforme u oblasti vladavine prava, finansijskog upravljanja, reforme državne uprave. Novi predsednik Vlade će, prema oceni Tanje Miščević, morati da se usmeri i na sektore koji su nam strateški važni i za razvoj i za pregovore, pre svega industriju, poljoprivredu, bezbednost hrane i životnu sredinu.

Evropski put ostaje strateški pravac i nove vlade, ali nastaviće se bliska saradnja sa Rusijom, Kinom, kao i intenzivni odnosi sa Nemačkom, ocenjuje Aleksandra Joksimović

Srbija je do sada otvorila osam od 35 pregovaračkih poglavlja. Kada će biti otvorena sledeća, zavisi od svih 28 država članica Unije.
- Zato mi je teško da precizno kažem koja će biti uskoro otvorena, a koja za tri godine. Mogu biti precizna samo za poglavlja koja su trenutno spremna za otvaranje: to su 7 - Intelektualna svojina, 29 - Carinska unija, i 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom - kaže Miščevićeva. Promena ustava je, takođe, jedno od pitanja na agendi, a prema Akcionom planu za poglavlje 23, rok za izmenu ustavnih odredbi koje se tiču nezavisnosti pravosuđa i efikasne zaštite ljudskih prava, za koje je Venecijanska komisija konstatovala da imaju nedostatke, jeste kraj 2017. godine. Zasad ne izgleda realno da će taj rok biti ispoštovan.
- U ovom momentu, moje kolege koje se izmenom Ustava konkretno bave, a pre svega oko ovih pitanja, u stalnom su kontaktu sa Venecijanskom komisijom, ali i stručnom javnošću kako bi se obaveza ispunila. Podsećam takođe da je Narodna skupština formirala Radnu grupu za reformu političkog sistema koja je radila na tom pitanju, ali u odnosu na eventualne izmene u odnosu na politički sistem - kaže Miščevićeva.

Pravosuđe
Za predsednicu Društva sudija Srbije Draganu Boljević, međutim, pitanje ustavnih reformi u segmentu pravosuđa, odnosno izbora sudija, nije najveći problem. Goruće pitanje srpskog pravosuđa, prema njenim mišljenju, jeste neravnomerna opterećenost sudija.
- Kada se to reši, građani će imati lakši pristup pravdi, jer njihovi predmet neće zavisiti od preopterećenosti sudija. Po tom pitanju situacija se za krivične predmete popravila, ali za građanske parnice to je i dalje veliki problem. Sve šta je potrebno uraditi sa pravosuđem stoji u Akcionom planu za Poglavlje 23, ali pitanje je kojim tempom će se to sprovoditi. U sudovima postoji dobar broj „nevidljivih" ljudi koji sa položenim pravosudnim ispitom volonterski rade, njihov rad se ne vidi, a obavljaju značajan deo posla - napominje Boljevićeva.
Ona dodaje da harmonizacija srpskog pravnog sistema sa sistemom EU mora da se radi pažljivije i da se zakoni više prilagođavaju našem zakonodavnom okviru.
- Naš pravni sistem nije tako loš kako se čini, mada ga treba popraviti. Pritisak izvršne vlasti, o kojoj govori Brisel, ne ogleda se samo u tome što se sudije biraju u parlamentu. Naprotiv, mnogo veći problem je u tome što se neposredno utiče na sudijske odluke kroz medije, a i posredno preko sudskih funkcionera. Zato se ne bih mnogo uzdala u to da će nas Evropa srediti. To treba sami zbog sebe da učinimo. Često se pominje promena Ustava, ali smatram da to ne bi trebalo da bude prvi zadatak novog premijera ili ministra pravde, jer se najviši pravni akt ne menja u situaciji socijalne krize - ocenjuje Boljevićeva.
Kako je više nego jasno da „i posle Vučića neće biti Vučić", pitanje je, dakle, ko ima dovoljno političke snage, lične harizme i energije da se prihvati pozicije koja ne donosi lake poene, mada može da donese veliku medijsku pažnju. Osim ako svetla reflektora ne budu uperena na Andrićev venac. A u toj situaciji, novajlija na poziciji premijera rizikovaće da se za svaki njegov dobar potez sumnja kako iza njega stoji Vučić, dok će i najmanji gaf, sve i da za njega nije odgovoran, biti vezan za njegovo ime.

VANREDNI IZBORI I "KOMPLETNI IDIOTI"
Novi premijer, nema sumnje, naći će se između čekića i nakovnja, oličenih u liku novog predsednika države Aleksandra Vučića, i ministara koje je u Vladu birao sam Vučić.
- Oni, jednostavno, moraju da gledaju u Vučića, koji je i predsednik najjače vladajuće stranke. Dok je predsednik Republike, svi koji su njegovom odlukom postali ministri, koji su to bili ili očekuju postavljenje, gledaće u njega i dodvoravaće se njemu, a ne predsedniku Vlade - ocenjuje Cvijetin Milivojević.
On veruje i da „kao pametan čovek, Vučić neće ponoviti grešku Tomislava Nikolića ili, ne daj bože, Slobodana Miloševića, pa da podnese ostavku u stranci".
- Ljudi su zaboravili da je Milošević 1993. godine na mesec dana zamrzao funkciju predsednika SPS, pa je partiju vodio Bora Jović. I Sloba se uplašio onolikog Bore Jovića i ekspresno se vratio na čelo partije. Tako razmišlja pametan političar - kaže Milivojević. Uz to, Milivojeviću je logično i da Vučić raspiše vanredne parlamentarne izbore, možda već u junu, „jer bi razvalio opoziciju, uveo red u svojoj stranci i uplašio one nesrećnike iz koalicije koje bi doveo u stanje apsolutne odanosti".
- Izgleda tragikomično, ali Vučić bi tu kucao na otvorena vrata, jer jedan od zahteva protesta su i vanredni parlamentarni izbori. I on može da im kaže - izvolite. Opozicija bi morala da ćuti iako im nije od izbora. Istovremeno, on bi mogao da održi i prevremene izbore u Beogradu, da ne čeka mart iduće godine, jer ih tada, mogu da se kladim, gubi. Ali ako ih natkrili parlamentarnim, ima šanse i da ih dobije. I da konačno očisti „kompletne idiote" iz vrha grada - kaže Milivojević.