GDE JE ZLATO JOVANKE BROZ

Ni godinama nakon smrti nekadašnje prve dame SFRJ Jovanke Broz nije poznato šta se desilo sa nakitom vrednim više od 1,5 miliona dolara, koji je i od neprocenjive umetničke i istorijske vrednosti. Spiskove i reverse ovih dragocenosti, umetnina i ličnih predmeta Brozovih poseduju jedino Muzej i Arhiv Jugoslavije, ali njihov sadržaj ne žele da daju javnosti na uvid!

Josip Broz Tito preminuo je 4. maja u 15.05 časova. Baš kao što je najviše rukovodstvo unapred imalo do detalja pripremljen plan nazvan Dan D + 4, koji je trebalo da se realizuje od dana Titove smrti do četvrtog dana kada je predviđena sahrana, imali su i planove za njegovu zaostavštinu. Iste večeri po objavljivanju vesti o smrti Josipa Broza u dvorove i rezidencije širom Jugoslavije poslate su popisne komisije, koja su oformljene još u poslednjim danima Titovog života. Zadatak je bio jasan - što hitnije napraviti uvid u imovinsko stanje koje nikada do tada nije popisano. Osim za sahranu i imovinu, postojao je i plan o sudbini Jovanke Broz. I za nju se trebalo pobrinuti. Odluku o njenom iseljenju iz rezidencije u Užičkoj broj 15, nekoliko nedelja nakon Titove smrti, donelo je Predsedništvo SFRJ. Delegacija je drugaricu Jovanku Broz zatekla u društvu njene sestre Nade, kako uz kafu i čokoladne bombone evocira uspomene na preminulog muža i ratne dane.

Stav Predsedništva SFRJ bio je jasan - Titova udovica treba da napusti rezidenciju, jer po želji druga maršala u tom kompleksu Užičke treba da se načini memorijalni centar. Istovremeno joj je saopšteno da će ponašanje države prema njoj najviše zavisiti od njenog ponašanja i da bi trebalo da „bude razumna, da shvati svoju poziciju jer njen suprug više nije među živima“.

Prema nekim izvorima Jovanka je pristala da se spakuje i da sa stvarima iz Užičke ode u „privremeni smeštaj“ u vilu „Bor“ u večernjim satima kako stanovnici diplomatskog naselja na Dedinju ne bi svedočili iseljenju. Istorijskom, pokazaće se kasnije.

Ipak, Jovanka Broz je nekoliko decenija kasnije, neposredno pred smrt, izjavila da je njen progon počeo onog trenutka kada je Tito preminuo, kao i da je iz Užičke 15 izbačena uz pretnju pištoljem.

- Progon je počeo kada je prva zvanična komisija zapečatila neke stvari u Titovom kabinetu. Ja sam sama dodala još neke stvari da zapečate, da bih se zaštitila. Posle te komisije došle su i mnoge druge, samozvane komisije koje su upadale i nosile stvari. Kad sam tražila da me ne sele iz kuće dok se ne obavi ostavinska rasprava, stavili su mi pištolj pod grlo i izbacili - svedočila je svojevremeno Titova udovica.

Pune 33 godine Jovanka Broz nije uspela da se izbori za nasledstvo, za koje je tvrdila da je stečeno u braku. Osim ličnih stvari, Jovanka je uspomene iz Užičke 15 dobila na revers. Državna komisija, oformljena po nalogu Saveznog izvršnog veća, 31. jula 1980. evidentirala je stvari koje je Jovanka ponela u vilu „Bor“. Komisija je, kako se navodi u zapisniku objavljenom jedino u knjizi „Velika obmana“, radila u prisustvu Jovanke Broz koja je izdvajala stvari. Na tom spisku navedeno je 198 predmeta, najviše onih za kućnu upotrebu: posteljina, nekoliko komada nameštaja, servisi za čaj sa inicijalima J. B. i servisi za ručavanje, kristalne čaše i vaze, baštenska garnitura, srebrnina (poslužavnici, pepeljare, posude za led, lopatica sa četkom za čišćenje stola, posuda za kompot, kutija za cigarete za inicijalima J. B. itd.), nekoliko komada bele tehnike (ventilator „dijamond“, mikser „gorenje“, kućna vaga, mikser „žirmi“, šiveća mašina „bagat“, kolor televizor marke „saba“, fotoaparat marke „nikon“, frizerska hauba QUIX, mali rešo i šporet „sloboda“...), pa i sitni detalji poput razvodnika za struju, malih klešta, ukrasnih jastučića, kutije za piknik, metalne termoboce, daljinski upravljači, pa do daske za peglanje i štanda za odelo, kao i uramljena fotografija maršala Tita.

Na spisku se našlo i nekoliko komada nakita (prsten sa zelenim kamenom, zlatna narukvica od šest malih i jednog velikog novčića, prsten sa topaz kamenom, zlatni kamen, zlatni broš, prsten sa zelenim kamenom, ručni sat „pana“), kao i nekoliko umetnina: bista druga Tita - glava autora Augustinčića, portret druga Tita u maršalskoj uniformi i portret drugarice Jovanke Broz (ulje na platnu) - autora Mujadžića, skulptura ležeća žena autora Kršinića od belog mermera, grafika u ramu kuća Tita autora Križmana, reljef od bakra -rad Luketića, mala skulptura u bronzi autora Filipovića. Pored ovog zapisnika priložen je i revers.

Jovanka je kasnije tražila i stvari koje su po njenoj tvrdnji ostale zaključane u njenoj garderobi u Užičkoj 15. U podnesku upućenom sudu 25. septembra 1984. tvrdi da je dobila ono što nije predstavljalo nikakvu vrednost i primećuje da je deo nakita neko oštetio. Da su, recimo, sa ogrlice od školjki povađene zlatne kopče i ukrasi, sa narukvice od emajla skinuti ukrasni kamen, a kasnije je objavljeno da je iz venčanog prstena „krajnje nestručno“ izvađeno drago kamenje. U istom podnesku sudu Jovanka Broz piše da je dobar deo tog nakita dobila od Tita ili sama kupila na nekom od putovanja po svetu ili dobila na poklon za rođendan i venčanje.

U dodatnom zahtevu Jovanka je tražila:

• zlatna ogrlica sa priveskom i minđušama, filigranski rad, težine 30 grama
• zlatna ogrlica i minđuše od 40 grama
• ogrlica, broš i prsten od 18-karatnog zlata, težine 335 grama
• zlatna garnitura sastavljena od ogrlice, narukvice, minđuša, prstena, ukupne težine 175 grama
• ogrlica od 14-karatnog zlata, teška 150 grama l zlatna narukvica, filigranski rad, ukrašena oniksom, sitnim dijamantima i rubinima
• zlatna narukvica od 146 grama
• zlatna narukvica, filigranski rad, težine 82 grama
• zlatna narukvica ukrašena almontnim kamenjem i ljuskicama sitnih dijamanata, teška 70,5 grama
• zlatna narukvica sa medaljonom i likom cara Hajla Selasija
• narukvica od belog zlata, ukrašena sitnim i krupnim brilijantima, teška 33 grama
•  zlatna narukvica sa likom cara Menelika
• zlatna narukvica od 33,5 grama
• zlatna narukvica, filigranski rad težine 74,5 grama
• narukvica od platine, ukrašena brilijantima i smaragdom
• zlatna narukvica težine 94,5 grama
• zlatna narukvica iz domaće radinosti od 73 grama
• zlatna narukvica težine 41 gram
• zlatna narukvica težine 69 grama l zlatna narukvica, teška 55 grama
• zlatna narukvica i minđuše, ukrašene poludragim kamenjem, težine 84 grama
• zlatna narukvica ukrašena brilijantima i smaragdom
• zlatna narukvica ukrašena sa četiri poludraga kamena, teška 99 grama
• zlatna narukvica ukrašena sa sedam sitnih brilijanata i šest poludragih kamenova, težine 10 grama
• zlatna narukvica i broš od 124 grama

Na istom spisku nalaze se još i kolekcije prirodnih uzoraka od dragog kamenja, dve zlatne kutije za šibice, i jedna zlatna kutija za cigarete, kutija za nakit od crnog oniksa oivičena malahitom, drvena kutija za nakit ukrašena sedefom... Ukupno, reč je o osam zlatnih satova, 19 lančića i privezaka, 12 zlatnih pojaseva, kopči, broševa i dugmadi, 37 ogrlica, 36 narukvica, 10 ženskih prstenova, 26 broševa i još 34 predmeta velike vrednosti. Sudskim putem, kako se navodi u knjizi „Velika obmana“, Jovanka nije dobila ove tražene predmete. Prema svedočenju Kustosa muzeja Jugoslavije Mome Cvijovića, kod Jovanke Broz su se nalazila 83 komada nakita. Nije zasada poznato da li je taj nakit Brozovoj udovici dat na korišćenje ili je bio njena svojina, ali je kada je umrla u njenoj kući nađeno samo pet komada sa spiska.

Na sednici Predsedništva SFRJ 30. marta 1982. zaključeno je da se zlato, koje je ostalo iza Tita, deponuje u trezor Narodne banke Jugoslavije. Komisija je popisala sve predmete ženskog zlatnog nakita i procenjeno je da je materijalna vrednost zlata, brilijanata, dijamanata, safira i drugih plemenitih metala sadržanih u tom nakitu iznosila oko 20 miliona tadašnjih dinara, ali je istaknuta velika „umetnička vrednost nakita“ jer je većinom rađen u inostranstvu i predstavlja unikate. Nakit je potom 28. septembra pokazan Jovanki sa ciljem da ona kaže šta je njeno privatno vlasništvo, a šta je dobila u funkciji supruge predsednika. Prema navodima ove komisije, Jovanka je tražila, ukoliko se ne prihvati njen zahtev da joj se nakit preda, da joj se celokupan nakit stavi na raspolaganje da ga nosi dok je živa, a potom vrati državi SFRJ.

Ni tada, ni danas niko ne želi zvanično da odgovori - gde se nalaze ove dragocenosti?! Da li je Jovanka išta od tog nakita dobila makar na korišćenje? Prema nekim svedočanstvima, neki komadi nakita viđani su na suprugama najviših državnih funkcionera Jugoslavije posle Brozove smrti. Tako je, recimo, kažu upućeni, Jovankinu ogrlicu u javnosti nosila glumica Miroslava - Mira Stupica, udata za Cvijetina Mijatovića.

O tome šta je u godinama posle Titove smrti Jovanka odnela u svoj novi dom nije se znalo ništa, sve dok Muzej Jugoslavije pre nekoliko meseci nije objavio da su uspeli da povrate samo deo stvari koje je ona dobila na revers iz rezidencije u Užičkoj. Kako su za medije ispričali nadležni iz Muzeja, Jovanka Broz je na 14 reversa od 1980. do 1983. godine dobila više od 3.500 predmeta.

- U toj kući se, nažalost, svojevremeno desila provala, tokom koje su verovatno nestale neke od najvrednijih stvari. Na spisku nakita nalazila su se 83 komada, a pronašli smo ih samo pet. Sa drugog spiska od 146 stvari, pronađene su 64, uglavnom nameštaj i oprema, a sa trećeg reversa, gde su bila 62, nađeno je 17 predmeta. Preuzeli smo ukupno 584 predmeta, od kojih smo dosta toga dobili ljubaznošću njene porodice - izjavio je nedavno muzejski savetnik MJ Momo Cvijović za „Večernje novosti“.

Tragom te priče, „Ekspres“ je zatražio od Muzeja Jugoslavije uvid u reverse koji su osamdesetih godina izdati Jovanki Broz, kao i spisak predmeta koji sa tih spiskova nedostaju. Umesto konkretnog odgovora, direktorka ustanove Neda Knežević objasnila nam je da javnost u ovom trenutku ne može da ima uvid u ta dokumenta.

- Hoćete da dođete i pogledate reverse? Šta ćete da pišete o tome? Šta vas interesuje? Javnost neće moći sad da ima uvid. Ne možemo nikako, ja nisam tu. Ti reversi nisu nikakva tajna. Mi smo uspeli da povratimo neke eksponate koji su bili kod nas. Kada ti predmeti dođu, to mora da se obradi, to je jedan proces. Ne možete da dođete. Mi se Jovankom trenutno ne bavimo tom brzinom. Za priču o tim predmetima nismo još uvek spremni. Ne zato što je tajna, nego zato što nismo završili posao do kraja. Sve ste mogli da izaberete, ali ne to -rekla nam je Kneževićeva.

Iako „reversi nisu tajna“, njih je odbio da nam dostavi i Arhiv Jugoslavije: - Posedujemo tu dokumentaciju, ali ona nije dostupna istraživačima jer ostavinski postupak posle smrti Josipa Broza još uvek nije okončan.

Oprečni odgovori samo su podgrejali sumnje. Šta je tačno Jovanka od države uz reverse dobila na korišćenje? Šta je od svih tih predmeta nakon njene smrti vraćeno Muzeju? Da li i koliko dragocenosti nedostaje? I na kraju, da li je Jovanka na kraju dobila nakit, da li je on vraćen ili je netragom nestao? Da li se to dogodilo pre Jovankine selidbe ili tokom tridesetak godina koliko je provela u „privremenom smeštaju“?

Da su iz vile „Bor“ nestali vredni predmeti, tvrdila je i sama Jovanka Broz osam meseci pre smrti, izjavivši da su je nekoliko puta opljačkali.

- Nisu me opljačkali obični lopovi, već ljudi koji su tačno znali šta traže. Nije istina da mi iz kuće ništa nije nestalo, kako je objavljeno. Ukrali su mi vazu Ming, venčani dar od pokojnog kineskog predsednika Mao Cedunga. Još nisam pobrojala šta je sve nestalo, ali zasada sigurno znam da su mi ukradeni nakit, novac, ali i beleške, prepiska s nekim važnim ličnostima, na primer s Cvijetinom Mijatovićem i generalom Dolničarem, koji mi tri i po godine pošto sam isterana iz kuće nije vratio odeću rekla je nekadašnja prva dama SFRJ za „Novosti“.

Advokat Toma Fila, njen dugogodišnji zastupnik, za "Ekspres" kaže da ona nikada nije dobila nakit koji je tražila.

- Jovanka nije imala nakit osim nekoliko komada koje je nosila, a to su biserna ogrlica i minđuše. A što se tiče tih raznih predmeta o kojima pričaju, ako ih je neko ukrao, ukrali su ih odmah. Nije imala ona kome da ih da. Ona je jedva i dobila auto, nisu joj davali da mrdne iz kuće. A za provalu o kojoj su pisali. To je bila neka budala koja je uhvaćena na vratima njene kuće i koji je bio zaljubljen u nju - tvrdi Fila.

Advokat kaže da je od početka pokrenuta operacija čišćenja tragova svega što je pokradeno. U toj priči najvažniji je takozvani četvrti spisak Titove imovine, čija je sadržina do danas nepoznata. Godinama se verovalo da će otvaranje trezora Narodne banke rešiti ovu misteriju.

- Partijsko-državna komisija oformljena je jer sam ja bio dosadan, a zadatak joj je bio da popiše imovinu i utvrde da Tito nema nekretnine. I tačno je da nema, nešto je poklonio Žarku, neka dva hektara vinograda i to je to. Tada su napravili četiri spiska. Jedan za mlađeg Mišu, drugi za starijeg sina Žarka i jedan za Jovanku. U ta tri spiska oni su podelili neke stvari, na primer Miši Brozu pripale su suknje i štofovi za ženske haljine. Pitam se, ko ste vi da delite stvari? Ali četvrti spisak je sada navodno u sudu. Meni je Četvrti opštinski sud zabranio da zastupam Jovanku, jer sam tada radio kao savetnik u Vladi, a sve je predstavljeno kao da mi je ona ukinula punomoćje. Ono što smo mi potraživali spiskom, za to su se pravili ludi, kažu nemamo četvrti spisak. I sudije od kojih su neki i predsednici sudova, a koji su privatno bili moji prijatelji, kad pitam: "Sad nismo na sudu, je l' tako il nije tako?" kažu: "Ne znam, kunem ti se, Tomo, nikad nismo videli taj četvrti spisak." Ne daju. Samo su hteli da pokažu da Tito nikad nije bio oženjen njome. Nema Titovih odlikovanja, ni onog Rembranta kojeg sam jurio. Bio navodno kod Pepice Kardelj. Žena se klela da nije kod nje. Kažu mala slika... Kako mala kad vredi milione dolara! Svako je nešto uzeo. Sve su očistili - podvlači Fila.

Dodatnu komplikaciju u utvrđivanju zaostavštine Brozovih uvodi i pravna zavrzlama budući da ni do danas sud nije završio ostavinsku raspravu, kako Titove, tako ni Jovankine imovine. Njihovi naslednici i dalje čekaju sudski epilog.

Sestričina nekadašnje prve dame SFRJ Nada Torlak za "Ekspres" ističe da se sa tom ostavinom namerno odugovlačilo.

- Zamajavali su Jovanku dok je bila živa, davali su joj spiskove koji nemaju veze s njom. Nije ni videla stvari sa tih spiskova. Ja sam odlazila na te ostavinske rasprave, jer mi je ona verovala. Tvrdili su da Tito nema ništa i da je to državna imovina. Što nije tačno. Postoji državna imovina naravno, ali nešto i što su stekli i zaradili i pokloni koje su oni lično dobili. U vili u kojoj je ona živela, ništa nije njeno. Sve što je bilo unutra, dobila je na revers i svake godine su u decembru popisivali da li je sve na broju, da li ima toliko i toliko kašika, stolica... Sve to dato je na upotrebu i državna je imovina. To je komplikovana priča i svuda su zatvorena vrata, iz kojih razloga, ne znam. Verujem da ćete imati problema sa Muzejom Jugoslavije, jer oni sve to kriju - kaže Torlakova.

Gotovo identičan stav ima i Titov unuk Joška Broz koji kaže da svi sa sebe skidaju odgovornost.

- Ne zna se ništa šta je rađeno, jer je sve bilo protivzakonito. Fali svuda imovina, pa i iz vile "Bor". Nešto je vraćeno Jovankinoj porodici, ali najlakše je reći - fali. E sad pitanje je ko je to uzeo. Zna se, recimo, da je sat "filip patek", koji je Tito lično kupio, prodat u inostranstvu na aukciji za 3.450.000 švajcarskih franaka. To se zna, ali to država mora da traži ko je to prodao. Svi skidaju sa sebe odgovornost. To će se razvlačiti i ne verujem da će se rešiti ni za sto godina. Jedna od sudija mi je lepo rekao: "Nismo to ni ja, ni vi ukrali. Znamo ko je imao ključeve, a pristup su imali ljudi iz muzeja, trezora, države... Spiskovi danas postoje, sutra ih nema. Otvara se sef i tom otvaranju niko ne može da prisustvuje, ni od porodice, ni od advokata. Da li je sud kaznio Muzej zbog toga što im nisu dostavili podatke. Pa nije - ističe Broz.

Da je Titova imovina, neposredno nakon njegove smrti, iako zapečaćena i zaključana ipak bila na izvol'te, gotovo svakome ko je iole imao pristup rezidenciji u Užičkoj ulici, svedoče i izveštaji komisije i zvaničnih dokumenata kojima je raspolagalo Predsedništvo SFRJ.

Naime, kako se navodi u knjizi "Velika obmana", objašnjenje pukovnika Kneževića da su pečati poskidani i vrata otvarana "radi zračenja", provetravanja prostorija, u najmanju ruku deluje neozbiljno. Posebno što u zvaničnim dokumentima nema nijednog traga o bilo kakvom postupku ili objašnjenju ko je i sa čijim ovlašćenjem vetrio Titove prostorije. A kamoli sa kakvom namerom.

Telohranitelj: Živela je i umrla u bedi

Rade Čečur, telohranitelj Jovanke Broz, za "Ekspres" svedoči da je Jovanka Broz bila vanvremenska ličnost, snažan karakter i istrajni borac, čak i godinama izolacije.

- Godinama je živela bez identiteta, statusa, bez ličnih primanja... Poslednje decenije sve do smrti proživela je u materijalnoj i socijalnoj bedi. O tom nasleđu, koje je navodno pozajmila na revers, nekim dragocenim predmetima, nakitu, o čemu je bio i sudski proces, zaista ne znam ništa. To nisam video u njenoj kući. Ona je bila non-stop pod prismotrom. Mnogo puta je ponovila: "Sramota, zar se tako odnose prema Titu". Verujem da je i ta hajka oko nasleđa perfidna politička igra u kojoj se samo zatiru neki drugi tragovi, a nisu drugarice Jovanke. Neko bi opet da je optuži za nešto što ona nije učinila - kaže Rade Čečur, penzionisani pukovnik Državne bezbednosti, koji je napustio policiju 2002. godine.

Progon Jovanke počeo još 1975.
Toma Fila smatra da Jovanka nikada nije imala problem sa novcem, već sa tim što joj nikada nije bio priznat status Titove udovice.
- Kada su došli Makedonci na vlast, Vlada Kambolski je kao ministar pravde izdejstvovao da ona dobije penziju. Imovina je njoj bila najmanje bitna. Poenta je bila u statusu. Međutim, ona nikada zvanično nije dobila penziju. Dali su joj pare, ali ne platu. Doneli su joj koverat u kome je bio novac u visini plate predsednika savezne skupštine. Ali uz uslov da se ništa ne potpisuje o primanjima. Novac su joj dali, ali status nikada nisu hteli da joj priznaju. Uleteli su joj u kuću i izbacili je napolje. Tri godine sam se raspravljao sa ljudima da joj vrate veš (gaće, brushaltere) i haljine. Sve je bilo rasparano, jer su proveravali da negde nije ubacila neki mikrofilm - naglašava Fila, dodajući da je progon Jovanke počeo još od 1975. godine.
- Setite se da je svojevremeno na brodu koji je išao na Brione ona došla da pita gde je Tito, a tadašnji hrvatski ministar unutrašnjih poslova Franjo Herljević joj kaže: „Lička kurvo, moramo da utvrdimo dokle sežu tvoje veze“. Pazite, još dok je Tito ležao u Kranju, njemu su nudili da potpiše razvod. A on to nije hteo. Lako bi njima bilo da su imali potpis, likvidirali bi je najverovatnije. Najlakše je bilo da je ubiju i toga se ona plašila do samog kraja - zaključuje Fila