GENERAL VASILJEVIĆ NA SUĐENJU JOVICI STANIŠIĆU: Radmilo Bogdanović je rekao da on kontroliše Arkana, a Badža je postavljao ljude MUP Srbije u Hrvatskoj

GENERAL VASILJEVIĆ NA SUĐENJU JOVICI STANIŠIĆU: Radmilo Bogdanović je rekao da on kontroliše Arkana, a Badža je postavljao ljude MUP Srbije u Hrvatskoj


Odbrana Jovice Stanišića, optuženog za zločine u Hrvatskoj i BiH, tvrdila je danas pred haškim sudom da Stanišić 1991. nije imao uticaj na visoke oficire i vojne operacije JNA u Hrvatskoj, dok je svedok Aleksandar Vasiljević izjavio da o takvom uticaju nije bio obavešten.

“Nisam imao informacije o takvom uticaju”, rekao je penzionisani general Vasiljević (80), koji je tada bio načelnik Uprave za bezbednost JNA.

Vasiljević je izjavio da ni tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević “nije imao kontrolu” nad vrhom JNA, odnosno ministrom odbrane Veljkom Kadijevićem i njegovim saradnicima.

Svedok je, medjutim, ostao pri iskazu da je Stanišić, u to vreme pomoćnik načelnika Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, na jesen 1991. odlazio na ratišta u Istočnoj Slavoniji i sastajao se, nasamo, s komandantom Prve vojne oblasti JNA Životom Panićem.

S druge strane, Vasiljević je tokom unakrsnog ispitivanja prihvatio sugestiju Stanišićevog branioca Vejna Džordaša da Stanišić na sastanku u Vukovaru početkom 1992. “nije kandidovao ni imenovao” pripadnike MUP Srbije koji su bili postavljeni za komandante tamošnje Teritorijalne odbrane.

“Ako ih je neko kandidovao, onda je to bio Radovan Stojičić Badža, jer su to bili ljudi iz Resora javne bezbednosti (RJB) MUP Srbije, a ne SDB”, kazao je Vasiljević.

Stojičić, koji je bio zamenik načelnika RJB MUP Srbije, 1991-92. je komandovao TO u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (SBZS).

Tu Teritorijalnu odbranu, “za koju su bili zaduženi Stojičić i predsednik SBZS Goran Hadžić”, Vasiljević je, medjutim, nazvao “para-teritorijalnom odbranom”, tvrdeći da ona nije bila pod komandom JNA, za razliku od teritorijalaca koji su na ratište bili upućeni iz Srbije, po odluci Predsedništva SFRJ.

U Stojičićevoj TO postojale su i paravojne jedinice poput “Leve supoderice”, naveo je Vasiljević.

Pripadnici “Leve supoderice” osudjeni su, mnogo kasnije, za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991.

Vasiljević je sugerisao i da je jedinica Željka Ražnatovića-Arkana bila deo Stojičićeve “para-TO” u Istočnoj Slavoniji, navodeći da o njenom uključenju u dejstva JNA nisu postojala pisana naredjenja oficira JNA.

“U naređenjima komandanta Novosadskog korpusa Andrije Biorčevića nigde nema Arkana. To znači da je mu je komandovao neko drugi”, rekao je svedok.

Vasiljević je tvrdio da je Radmilo Bogdanović – koji je do marta 1991. bio ministar unutrašnjih poslova Srbije, a potom šef skupštinskog odbora za Srbe van Srbije – u jednom intervjuu izjavio da “ima autoritet koji može kontrolisati Arkana”, da je “Arkan pod njegovom jurisdikcijom” i “da će ga disciplinovati”.

“Na jednom sastanku u oktobru 1991. ja sam postavio pitanje čiji je Arkan i ko mu komanduje. Tadašnji načelnik SDB Srbije Zoran Janaćković rekao je da Arkan nije u MUP Srbije, a ministar unutrašnjih poslova Zoran Sokolović rekao je i da ne zna ko je Arkan. Ja sam im onda rekao da na sledeći sastanak pozovu Jovicu Stanišića, pa neka im on objasni ko je Arkan”, ispričao je Vasiljević.

Svedok je nastavio da je “Janaćković kazao da iza Arkana stoji neko iz Vlade Srbije, a ja sam zaključio da je to Radmilo Bogdanović”.

Pre tog sastanka u Ministarstvu odbrane Srbije, Vasiljeviću je, kako je rekao, traženo da oružje ostavi na ulazu u zgradu.

“Ja sam pitao: ‘A kako vam Arkan ulazi naoružan?’, a oni su mi rekli: ‘Pa, niste vi Arkan'”, opisao je general.

Na sugestiju Stanišićeve odbrane, Vasiljević je Radmila Bogdanovića označio i kao glavnog čoveka “iz senke” koji je, preko Mihalja Kertesa, vodio naoružavanje Srba u Istočnoj Slavoniji.

Stanišić (68), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i operativac te službe Franko Simatović-Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prema optužnici, oni su formirali, obučavali, naoružavali i logistički snabdevali srpske paravojne snage, poznate kao “crvene beretke”, koje su u Hrvatskoj i BiH počinile zločine.

Formacija Ražnatovića-Arkana, odgovorna za brojna zlodela nad hrvatskim i muslimanskim civilima, po optužnici je tada bila u sastavu SDB Srbije i pod Stanišićevom i Simatovićevom kontrolom.

General Vasiljević na sudjenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda, posredstvom video veze iz Beograda.

Ni današnjem zasedanju u sudnici u Hagu nije prisustvovao nijedan optuženi.

Prvooptuženi Stanišić je duže od godinu dana na privremenoj slobodi u Srbiji zbog hronične bolesti.

Razlog zbog kojeg drugooptuženi Simatović nije bio u sudnici nije otkriven tokom otvorenog dela zasedanja.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije na proleće 2003. neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića.

Posle prvog sudjenja, koje je posl jednog neuspelog pokušaja počelo 2009. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrdjuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osudjen za te zločine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar