GUBITNIČKA KOMBINACIJA: Haradinaj između francuskog zatvora i srpskog suda

Puštanje Ramuša Haradinaja na slobodu, bez ikakvog sudskog procesa, ojačalo bi rašireno uverenje da nema pravde za srpske žrtve i dalo bi vetar u leđa svima koji se protive politici pristupanja Srbije EU. Šta god da odluči sud u Francuskoj, Srbija može biti na gubitku

Kakva god da bude odluka francuskog suda u vezi sa Ramušem Haradinajem, koji se 4. januara, na osnovu srpske poternice, našao u rukama policije na aerodromu Bazel-Miluz, njene posledice osetiće se i u Beogradu i u Prištini. A prva žrtva mogao bi da bude ionako usporen srpsko-kosovski dijalog, koji već skoro dve godine preživljava "na aparatima".

Svesni su toga i u Evropskoj uniji, iz koje je jedino zvanično reagovanje na hapšenje lidera Alijanse za budućnost Kosova stiglo preko Angeline Ajnhorst, direktorke Odeljenja za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku u spoljnopolitičkoj službi EU. Ona je u Evropskom parlamentu ocenila da "takve situacije nisu od koristi" i da to još više dokazuje nužnost sređivanje odnosa Beograda i Prištine, uključujući primenu dogovora o pravosuđu.

A u situaciji da do potpunog kraha i zaustavljanja dijaloga dođe, što je ipak malo verovatno, utisak je - gore bi prošla srpska strana. Razlog je jednostavan. Dijalog Beograda sa Prištinom jedan je od ključnih uslova za nastavak pregovora oko priključenja Evropskoj uniji i njegovo prekidanje predstavljalo bi dodatnu, gotovo nepremostivu prepreku na ovom, ionako teškom putu.

Situacija bi bila još gora ukoliko bi se nekim čudom dogodilo da francusko pravosuđe usliši zahteve Beograda i odluči da Haradinaja isporuči našim organima. U tom slučaju, ne bi trebalo zanemariti ni pritiske, formalne, a još više neformalne, kojima bi Srbija bila izložena

Haradinajevo eventualno puštanje na slobodu, bez ikakvog sudskog procesa, samo bi ojačalo uverenje, ionako veoma rašireno u Srbiji, da "nema pravde za srpske žrtve", a dodatno bi dalo vetar u leđa pojedincima i političkim snagama koji se protive zvaničnoj državnoj politici da je prioritet Srbije pristupanje Evropskoj uniji. S druge strane, sudsko procesuiranje jednog od ratnih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova, koji uživa priličnu popularnost među kosovskim stanovništvom, izazvalo bi negativnu reakciju Prištine i još tvrđu opstrukciju dijaloga, što bi, opet, dodatno komplikovalo položaj Beograda na putu evrointegracija.

Situacija bi verovatno bila još gora ukoliko bi se nekim čudom dogodilo da francusko pravosuđe usliši zahteve zvaničnog Beograda i odluči da Haradinaja isporuči ovdašnjim pravosudnim organima, koji su još 2005. godine raspisali poternicu za njim. U tom slučaju, ne bi trebalo zanemariti ni moguće pritiske, formalne, a još više neformalne, kojima bi Srbija bila izložena. Haradinaj je, naime, još tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine bio na vezi sa veoma važnim političarima u SAD i Velikoj Britaniji i nema sumnje da ga njihov politički uticaj i dalje makar delimično štiti. Na kraju krajeva, nije tajna da je prilikom prvog odlaska u Hag 2005. godine za Haradinaja radila jedna od najuglednijih britanskih advokatskih firmi.

Kada se tako sagledaju stvari, izgleda kao da je Srbija, u konkretnom slučaju, u tzv. lose-lose situaciji, odnosno da je na gubitku bez obzira na to kakva će da bude odluka francuskog suda u vezi sa Haradinajem.

Poenta zato i jeste u onoj oceni evropske zvaničnice Ajnhorst, da ovakve situacije nisu od koristi, te da je neophodno učiniti nešto kako bi se ubuduće izbegli slučajevi, ili makar smanjila mogućnost da do njih dođe, koji bi dodatno opteretili pregovarački proces, kako onaj između Beograda i Prištine, tako i onaj između Beograda i Brisela. U suprotnom, može da se desi da neki najbanalniji problem u potpunosti poremeti kompletnu državnu politiku.

Prema mišljenju Dušana Janjića, predsednika Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, loše je što izgleda kao da i Beograd i Priština, ili bar neki pojedinci, "sanjaju momenat" kada će da prekinu briselski dijalog. Janjić to zaključuje na osnovu izjava kosovske ministarke za dijalog Edite Tahiri, premijera i predsednika Kosova Ise Mustafe i Hašima Tačija u slučaju Haradinaja, ali i na osnovu izjava Marka Đurića, direktora vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju.

- Albanski političari govore o reciprocitetu kada je reč o hapšenju Haradinaja, o provokaciji srpskih vlasti, Đurić o samostalnom osnivanju zajednice srpskih opština, koja je inače predviđena Briselskim sporazumom. Sve te izjave kao da odslikavaju želju da se dijalog obustavi, kao da se traži alibi da se privremeno zaustavi dijalog. A nama napredak ka Evropskoj uniji zavisi od Poglavlja 35. Nema napretka ako nema dijaloga. S druge strane, i optužnica spada u domen Poglavlja 24, koje se odnosi na pravosuđe i koje takođe ima suspenzivne moći - kaže Janjić.
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, međutim, veruje da ni Beograd ni Priština ne računaju zaista na prekid dijaloga jer, kako kaže, "to ne smeju da urade".

- Ne smeju da prekinu pregovore ni u Prištini, kao što ni Beograd to ne sme da uradi. Tači i Vučić na to su se obavezali pre četiri godine. U Prištini na tome insistira jedino opoziciono Samoopredeljenje, čiji je koalicioni partner Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova. To što kosovska skupština nije usvojila rezoluciju o Haradinaju, čija je jedna varijanta predviđala i prekid dijaloga, samo je tekuća igra koja se tiče opstanka Hašima Tačija na vlasti, koji se bez podrške SAD i do sada ne bi održao tu gde jeste - ocenjuje Proroković.

Revizija optužnica

Odgovor na pitanje kako sprečiti da relativno sporedne stvari utiču na državnu politiku i započete procese koji su u interesu države, naravno, nije jednostavan. Osnovno je, međutim, da treba definisati šta je konačni cilj države kada je u pitanju Kosovo, odnosno kuda vodi dijalog sa Prištinom.

U međuvremenu se, naravno, treba baviti i onim "lakšim" stvarima. A jednu od tih predstavljaju i optužnice za ratne zločine, kako one koje su podizane u Srbiji protiv sadašnjih političkih, a nekada vojnih, lidera kosovskih Albanaca, tako i one koje su protiv građana srpske nacionalnosti podizali pravosudni organi na Kosovu.

- Potrebna je revizija svih optužnica, kako naših, tako i kosovskih - izričit je Janjić, i dodaje: - Treba svi da izvade svoje optužnice, da ih stave na sto i da se uradi trijaža, da se vidi šta je od toga održivo, a šta nije, za šta postoje dokazi, a za šta ih nema. Ali to ne sme da bude politička odluka, već da se sudski utvrdi ima li elemenata krivične odgovornosti ili je nema. To je naš interes, a trebalo bi da bude i u interesu i Prištine, i Zagreba kada je reč o zločinima u Hrvatskoj, i Sarajeva kada su u pitanju zločini u BiH. Dokle god to ne bude tako, ljudi za koje objektivno možete da pretpostavite da su umešani u zločine izvlačiće. Tako je bilo i sa Fatmirom Limajem, Hašimom Tačijem, Ramušem Haradinjem, Agimom Čekuom...

Eventualno novo puštanje Haradinaja na slobodu, kao što se desilo 2015. godine, kada je uhapšen u Sloveniji, bio bi novi šamar ovdašnjem tužilaštvu. Bila bi to poruka da smo loši đaci, da nismo ništa naučili, a što bi posledično dovelo do zaoštravanja kriterijuma u Poglavlju 24, koje se odnosi na pravosuđe

A koliko besmislenih optužnica ima, Janjić ilustruje i podatkom da je nedavno u Prištini video optužnicu koju je marta 2016. godine protiv jednog kosovskog Srbina podigao UNMIK, za zločine nad Albancima počinjene 1999. godine. Problem je, međutim, u tome što je optuženi Srbin u vreme izvršenja navodnog zločina imao samo 10 godina.

S druge strane, srpsko tužilaštvo, kako kaže, nosi hipoteku još iz perioda vladavine Slobodana Miloševića da je pisalo političke optužnice, u kojima je nedostajalo činjenica i podataka relevatnih za sam proces, te da je bilo niz propusta u procedurama i drugih stručnih manjkavosti, zbog čega su mnoge poternice i optužnice odbacivane.

- U tom svetlu, eventualno novo puštanje Haradinaja na slobodu, kao što se desilo 2015. godine, kada je uhapšen u Sloveniji, bio bi novi šamar ovdašnjem tužilaštvu. Bila bi to poruka da smo loši đaci, da nismo ništa naučili, a što bi posledično dovelo do zaoštravanja kriterijuma u Poglavlju 24, koje se odnosi na pravosuđe. Zato moramo reorganizovati tužilaštvo kako bi u optužnicama imali više činjenica, a manje politike - kaže Janjić.

U suprotnom, kako kaže, doći ćemo do toga da će sve srpske optužnice i poternice da "padnu", čime ćemo sopstvenom neodgovornošću doprineti stvaranju slike da su Srbi krivi za sve na Kosovu, a da su Albanci bili borci za slobodu.

- A sve to u ime patriotizma jer neko ne želi da prizna da je '90-ih vodio pogrešnu politiku i da je izgubio rat. Sa lažima ništa ne možemo, osim da frustriramo naše građane, da rušimo ugled države i da dopuštamo da naše generale može ko hoće i gde hoće da izvede na sud i pozove se na komandnu odgovornost. A gde je komandna odgovornost za Haradinaja, Tačija, Limaja? - pita se Janjić, i dodaje da se sve to može urediti, ali samo pametnim i odgovornim postupanjem.

On, međutim, strahuje da se određenim potezima koji nisu direktno vezani za tužilaštvo, Evropi šalje veoma loša poruka. Tu, pre svega, misli na izbor nekadašnjeg istražnog sudije Okružnog suda u Prištini Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Reč je, kako kaže, o osobi koja upravo važi za jednog od "proizvođača" optužnica koje su sadržale više političkih ocena, a manje činjenica, i zbog koje i danas važi uverenje da srpsko tužilaštvo radi po političkim kriterijumima kao u doba Miloševića.

- Umesto da se ispita njen rad, ona postaje heroina i u Skupštini, glasanjem poslanika, biva unapređena. Plašim se da je to prst u oko i veoma loša poruka Evropi - kaže Janjić.

Stalni pritisak

Danicu Marinković, inače, mnoge domaće i strane nevladine organizacije optuživale su da je kao istražni sudija tokom 1998. i 1999. godine postupala politički pristrasno i neprofesionalno. Kada je svedočila pred Haškim tribunalom na suđenju Slobodanu Miloševiću, predočeni su i dokazi da je tokom obavljanja dužnosti istražnog sudije bila pristrasna i prikrivala krivična dela nad Albancima na Kosovu, što je ona negirala.

Da su optužnice važna stvar u odnosima između Beograda i Prištine, slaže se i Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative. On čak i najnovije Haradinajevo hapšenje vidi kao pokušaj pojedinih zapadnih zemalja da izvrši pritisak na Srbiju kako bi odustala od svih optužnica.

On veruje i da na ovaj način pokušava da se pošalje poruka Beogradu jer "sve se vrti oko priznavanja Kosova, potpisvanja obavezujućeg dokumenat kojim bi pristali na učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije i uguravanja u NATO".

- To je istorijski projekat Amerike. Oni moraju da završe do kraja posao koji su započeli sa Kosovom, inače će u istoriji ostati upisani samo kao bahata zemlja koja je samo batinom i silom zavodila red onako kako njima odgovara - kaže Proroković.

On procenjuje kako je i ovo samo igra kako bi Haradinaj bio ponovo pušten, "čime bi Srbija bila dodatno ponižena, kao što je bilo 2015. godine, kada je hapšen u Sloveniji".

- A time bi bila ponovo poslata poruka da naše optužnice neće biti uzimane za ozbiljno. Iako su, prema mojim saznanjima, optužbe protiv Haradinaja prilično ozbiljne. Sada je na testu francusko pravosuđe - kaže Proroković.

Na testu je, međutim, i srpsko pravosuđe jer od kvaliteta materijala poslatog Apelacionom sudu u Kolmaru dobrim delom zavisiće i sudska odluka. Poruka koja stiže iz Evrope je jasna. Neće biti uvažen nijedan dokaz koji je protiv Haradinaja iznet u sudskim procesima pred Haškim tribunalom, gde je 2012. godine definitivno oslobođen svake odgovornosti za ubistva, mučenja i zlostavljanja kosovskih Srba.

Na pitanje mogu li optužnice da budu predmet trgovine sa Zapadom, u smislu da Srbija odustane od njih, a da zauzvrat dobije nešto što je njoj bitno kada je Kosovo u pitanju, Proroković odgovara odrično.

- Trgovine između prosjaka i najbogatijeg u selu nema. Iz svih trgovina dosad mi smo izlazili kratkih gaća. Velike sile imaju zacrtane ciljeve koji se ne menjaju sa promenom vlade. Njihov cilj je da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu ili bar da potpiše obavezujući dokument kojim će omogućim prijem Kosova u Ujedinjene nacije. Ovo bi bio jedan od načina da se dalje ponizi i da joj se iz ruku izbije argument optužnica - kaže Proroković.

Tu, međutim, postoji i druga, politička dimenzija, koja može da dobije na aktuelnosti ukoliko bi Haradinaj, nakon eventualnog oslobađanja, u nekom trenutku ponovo došao na čelo kosovske vlade, koju je već vodio krajem 2004. i početkom 2005. godine.

- Kako nastaviti pregovore i potpisati neki novi pravno obavezujući sporazum sa čovekom za kojeg naše tužilaštvo tvrdi da je lično likvidirao 11 ljudi? - pita se Proroković.

A na konstataciju da je Beograd već razgovarao sa njim tokom njegovog prethodnog premijerskog mandata, Proroković uzvraća da to nisu bili direktni pregovori, da je Haradinaj bio samo član delegacije, te da pravni sporazum nije potpisan sa Prištinom, već da je Marti Ahtisari trebalo da iznese plan pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji bi ga onda usvojio umesto Rezolucije 1.244.
- Đavo je uvek u detaljima, zato ja tu ne bih izvlačio nikakve paralele - dodaje Proroković.

U celoj priči, naravno, postoji i dimenzija koja se tiče srpske unutrašnje političke scene, odnosno predstojećih predsedničkih izbora. Srbiji se, naime, prema Janjićevim rečima, na Zapadu ne veruje "na koju će stranu da udari 2017. godine".
U određenim krugovima, naime, kako kaže, postoje sumnje da se obavljaju pripreme pripreme za stvaranje proruske vlade "sklanjanje" Aleksandra Vučića na mesto predsednika republike. Zbog toga bi neki i na Zapadu, ali i na Istoku, želeli da iskoriste unutrašnje političke slabosti Srbije, da utiču na obaranje ugleda evroointegracija, ali i da izvrše pritisak na Vučića da se opredeli.

- Kosovo i njegovi mentori grade mogući scenario koji ima veze sa onim što se dešava u Francuskoj, ali i sa neodmerenim izjavama Marka Đurića. Stvara se atmosfera za prekid dijaloga Beograda i Prištine, i zamrzavanje pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Uzeće skrining za Poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i postaviti pitanje: "Hoćete li Rusiju ili Uniju? Dok se to ne završi, mi vas ne finansiramo" - navodi Janjić, ocenjujući da je to jedan od "odbrambenih scenarija" u slučaju da "proruska struja" uspe da ubedi Vučića da raspiše parlamentarne izbore, a da on "trči za predsednika". Drugi odgovor bile bi ekonomske sankcije.

SCENARIJI ZA HARADINAJA

Izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji varijanta je koja je najmanje verovatna, slažu se sagovornici Eskpresa. Međutim, dok je Dušan Janjić isključuje u potpunosti, Dušan Proroković ipak ostavlja određeni prostor da se čak i to čudo desi.

- Francuska ipak nije Slovenija, koja je donela političku odluka da ga pusti pre dve godine. Francuski pravosudni sistem je nešto drugo. Uostalom, naše tužilaštvo sada je izašlo sa novim dokazima. Ako bude izručen, to bi za nas bilo značajno jer bi se ponovo pokrenula priča o zločinima nad Srbina, koja u Hagu nije ni započeta - ocenjuje Proroković.

Na ruku Srbiji može da ide i činjenica da je Francuska već duže u vanrednom stanju zbog terorističkih napada, pa se i sve optužnice i poternice znatno ozbiljnije shvataju i proveravaju.

Dušan Janjić, međutim, skloniji je tome da Srbija treba da usmeri svoje snage na to da se Haradinaj nađe pred Specijalnim sudom za zločine OVK na Kosovu.

- To bi za nas bio maksimum, i mislim da bismo to mogli da slavimo kao veliki uspeh. Taj specijalni sud ne bi odmah otvorio slučaj, i oni bi prvo proveravali srpsku optužnicu kako bi videli da li je ona utemeljena. To je i razlog više da konačno utvrdimo ima li novih dokaza protiv Haradinaja ili ih nema. Da jednostavno napravimo "apdejt" optužnice, a ne da stalno sebi pucamo u nogu - kaže Janjić.