INTERVJU, ŠPEND AHMETI: MUKA NAM JE OD PRIČE O RAZGRANIČENJU

INTERVJU, ŠPEND AHMETI: MUKA NAM JE OD PRIČE O RAZGRANIČENJU


Špend Ahmeti je od maja ove godine po drugi put gradonačelnik Prištine i odnedavno lider Socijaldemokratske partije Kosova. To je opoziciona partija levog centra sa 12 poslanika u skupštini, koji su nastupali kao nezavisni pošto su napustili pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Iako ga ovdašnja javnost slabo poznaje, na Kosovu je jedan od najpoznatijih političara.

Kao i mnogi iz Samoopredeljenja, i ovaj rođeni Prištinac školovao se u inostranstvu. Studirao je javnu administraciju na Harvardu, a diplomirao je na Fakultetu za ekonomsku i poslovnu administraciju na Američkom univerzitetu u Bugarskoj. Po povratku na Kosovo radio je za Svetsku banku i za Evropsku banku za obnovu i razvoj. Pre nego što je postao gradonačelnik, predavao je javnu politiku, naravno na Američkom univerzitetu u Prištini.

Prošlog meseca ugostio je britansku pevačicu kosovskog porekla Dua Lipu i poklonio joj ključeve grada. Taj trenutak ovekovečili su oboje pokazujući rukama prepoznatljivog albanskog orla. Ipak, četrdesetogodišnji Ahmeti ne smatra sebe ultranacionalistom. Kako kaže, ima prijatelje u Srbiji i govori srpski jezik. Najavljuje da će uskoro doći u Beograd jer nije odavno bio. Tu nam daje šlagvort za pitanje o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kosovu, za koju kaže da nije donela ništa novo.

Šta je ta poseta Kosovu simbolično, a šta suštinski pokazala i Srbima i Albancima?

– Suštinski ništa. U celom ovom procesu niti ima transparentnosti, niti iskrenosti. Mi u Prištini nismo dobili nikakve informacije. Jedan dan se pojavljuju kao neki školski drugari koji šapuću jedan drugom o tome kako je vreme za sporazum, a onda se raznim taktikama prave kao da su nacionalisti i ko zna šta. Sve te igre oko dozvole su nepotrebne tenzije. Ili dajemo ili ne dajemo dozvolu za posete. Isto treba da se dozvole posete naših lidera u Preševskoj dolini. U celoj ovoj priči političari znaju da dok traje ova igra, oni su važni. Kad nema ove igre, oni neće biti važni. Jedni drugima trebaju, a građani ispaštaju.

Kako vidite Kosovo?

– Mi verujemo u jedinstveno Kosovo. Verujemo u zajednički život ljudi. Verujemo da Kosovo može biti normalna država i građanska republika, koja garantuje sva prava za sve građane koji žive ovde. Mi ne verujemo u ove projekte Vučića i Tačija. Zato i u Prištini i u Beogradu treba da se borimo za iskrenost, transparentnost dijaloga i potencijalnih dogovora.

Očekujete li da će se u praksi realizovati plan o razgraničenju? Kako mislite da će to izgledati i pod kojim uslovima?

– Mi ne znamo ni o čemu pričaju, a kamoli da pričamo o realizaciji. Koje je to razgraničenje? Jesu li oni crtali neke nove granice? Kao da kolima ulazimo u neku krivinu u velikoj brzini, zalećemo se, a ne znamo o čemu je reč… Svima je mučno od cele te priče. Najmanje 30 godina se priča o nepromenljivosti granica. Mnogo ljudi je izgubilo život zbog tih pozicija. Sad odjednom svi daju izjave o razgraničenju, a niko konkretno nije ništa rekao kako to izgleda, ni pravno ni politički…

Smatrate li da bi bilo dobro da dođe do razmene teritorija, po principu sever Kosova za deo Preševske doline? I zašto?

– Mi smatramo da ljudi mogu da žive zajedno. Treba da pričamo o ljudskim i manjinskim pravima na Kosovu, ali i u Srbiji! Ne verujemo u etnički čiste države.

Znači, etničko razgraničenje ne može da dovede do etničke stabilnosti?

– Šta je to etnička stabilnost? Mi treba da se fokusiramo na ekonomsku stabilnost i ravnopravni razvoj, borbu protiv korupcije i kriminala i da se borimo za socijalnu pravdu.

Ima li predsednik Hašim Tači legitimitet da govori o promeni granica?

– Ne! Nema ni politički, a ni ustavni legitimitet. Za sada on nema ni podršku vlade, a kamoli opozicije. Niti ima podrške za ovo u javnosti.

Ko mu je najozbiljnija opozicija – Haradinaj, Veselji ili opozicija? Koje je Vaše mišljenje o njima?

– Veselji ne može da mu bude opozicija. Oni su oduvek bili zajedno. Haradinaj je u koaliciji sa njima, tako da mi ne znamo njihov dogovor. Ako im stvarno bude opozicija, onda ne bi trebalo da bude ove vlade pa ćemo na izbore. Najveća opozicija su mu opozicione stranke, ali i građani. Pošto realno nema dogovora između opozicionih stranaka, onda im to daje malo prostora, ali u suštini on sam nema nikakav legitimitet za dogovor.

Koliko Srba živi u Prištini? Predsednik Vučić reče da ih ima tek nekoliko.

– Pošto je Gračanica sad samostalna opština, a pre je bila deo Prištine, sad imamo samo selo Brnicu gde ima otprilike 150 kuća i porodica. U samom gradu ima malo Srba.

Kako žive Srbi južno od Ibra?

– Relativno dobro, ali sa istim problemima koje imaju i Albanci. Znači, nedostaje im ekonomski razvoj, zdravstvo, obrazovanje, a sve su to isti problemi koje mi imamo. I dalje smatramo da su to najveći problemi. Ali treba direktno razgovarati sa Srbima o njihovim problemima, a ne samo preko Beograda, pa da onda pokušavamo da zajedno rešimo ove probleme. Da li biste dočekali Vučića kad bi posetio Prištinu i kakav Vam je generalno stav o vladajućoj koaliciji u Srbiji? – Ja sam gradonačelnik Prištine, tako da ne bih dočekao Vučića. I ne slažem se sa njegovom politikom, ni sada kada on hoće da izgleda da je drugačiji… Ali kad bih imao drugu poziciju i to bi bilo u interesu moga naroda, ne bih izbegao da branim naše interese i u tim sastancima. Sadašnja Vlada Republike Srbije ostaje realno neoliberalna, konzervativna i neonacionalistička, iako pokušava da se pokaže kao proevropska i miroljubiva.

Ceo intervju sa gradonačelnikom Prištine pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koje je od petka na kioscima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar