INTERVJU, DOMINIK STROS-KAN: Srbija napravila pravi izbor

Mnogo je učinjeno od kada sam bio savetnik Vlade Srbije. U to vreme napravljeni su pravi izbori, a potom su bili primenjivani na pravi način

Prihvatajući poziv da bude savetnik Vlade Srbije, Dominik Stros-Kan je pre tri i po godine rekao da neće biti lako oporaviti srpsku ekonomiju, ali da je to moguće. Tada je, u Vladi Srbije, izgovorio rečenicu koja ni danas nije izgubila na aktuelnosti, izjavivši da je stabilnost u regionu preduslov za privredni oporavak Srbije. Srbija, prema rečima nekadašnjeg prvog čoveka MMF-a, ima slične ekonomske probleme kao i sve druge evropske zemlje, ali rešenja su uvek različita. „Nemam čarobni štapić, ali sam uveren da ćemo zajedno postići uspeh. Srbija će postepeno izaći na stazu ekonomskog rasta i razvoja", rekao je Stros-Kan 2013. u Beogradu. U međuvremenu, Srbija je dobila pozitivne ocene MMF-a za tok reformi, a nakon poslednjeg boravka misije Fonda u Beogradu saopšteno je da su rezultati ekonomskog programa koji sprovodi Srbija, u pogledu rasta, investicija, zaposlenosti i fiskalnog prilagođavanja, nadmašili projekcije. Levičar, kritičar evropskih mera stezanja kaiša i zagovornik jake Evropske unije kao uzora koji treba da „oblikuje istoriju" Dominik Stros-Kan govori za „Ekspres" o današnjoj ekonomskoj poziciji Srbije, Balkana, kao i o političkim uticajima koji se prelamaju u regionu.

Ljudi u Srbiji pamte Vas kao ekonomskog savetnika srpske vlade. Sa ove vremenske distance, kako ocenjujete saradnju koju ste imali s Vladom Srbije?
- Saradnja sa srpskom vladom odvijala se vrlo glatko. Premijer, gospodin Aleksandar Vučić je tu saradnju vrlo dobro organizovao i svako je radio svoj deo posla. Savetnici ne donose odluke, oni treba da daju savete na osnovu svog znanja; oni mogu da zagovaraju nešto, ali, na kraju, odluke su u rukama Vlade.

Pratite li ekonomska kretanja na Balkanu, a posebno u Srbiji? Upravo je okončana još jedna poseta misije MMF-a Beogradu, a ljudi iz Fonda su rekli da je program koji sprovodi Srbija, uz podršku MMF-a, premašio sva očekivanja, da su rezultati nadmašili projekcije, ali u isto vreme da su plate u Srbiji „bolno niske". Koliko je to tipična slika za zemlje i ekonomije poput Srbije danas?

- Naravno, i dalje me zanima šta se događa u Srbiji! Ne dešava se baš često da Međunarodni monetarni fond bude tako zadovoljan nečijim rezultatima. Tačno je da su plate u Srbiji bolno niske. Nažalost, to mi zvuči vrlo poznato. Kada neka zemlja uloži tako velike i nužne napore da svoje finansije dovede u red, svi moraju da podnesu teret, i to je često bolno. Ponekad i veoma bolno, naročito za najsiromašnije. Ali politika koja se primenjuje je pravi izbor. Budući napredak ne može se zasnivati na nesređenim javnim finansijama. Takav korak je neizbežan za zemlje koje imaju probleme ovakve vrste. Ono što je važno jeste da se problemi rešavaju na najpravedniji mogući način.

Misija je saopštila da su fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, da je deficit smanjen na 1,4 odsto BDP, što je najniži nivo od 2005, da je javni dug pao na 74 odsto BDP u 2016, da nezaposlenost ima trend pada, kao i nenaplativi zajmovi u bankarskom sektoru. Kako Vam izgleda ova krvna slika srpskih finansija, naročito u odnosu na period kada ste bili angažovani kao savetnik Vlade Srbije?

- Ta postignuća su velika i mnoge druge zemlje sa istim problemima bile bi više nego srećne kada bi mogle i da zamisle takve rezultate. Mnogo šta je učinjeno od kada sam ja bio savetnik Vlade Srbije. Mislim da su u to vreme napravljeni pravi izbori i da su potom bili primenjivani na pravi način.

Ključni problem za Srbiju i dalje ostaju troškovi u javnom sektoru, nereformisana državna preduzeća sa ogromnim dugovima, glomazna administracija... Jesu li to rizici koji, ako ne budu rešeni, mogu da ugroze pozitivne makroekonomske pokazatelje?

- Da. Ali ne može se sve postići za jedan dan. Sada je vreme da se reformiše javni sektor. To je težak zadatak, ali je nužan.

Mislite li da Srbija treba da ostane u aranžmanu sa MMF-om i posle isteka sadašnjeg aranžmana? Zašto bi to bilo dobro za zemlju?

- Između MMF-a i neke njegove članice mogući su najrazličitiji aranžmani. Kad se ovaj tekući aranžman okonča, Vlada i MMF moraće da razgovaraju o tome šta je najbolje rešenje za budućnost. Po mom mišljenju, snažna saradnja između Srbije i MMF-a i dalje je u interesu zemlje.

Budžet Srbije za ovu godinu predvideo je znatno veći novac za investicije i potrošnju. Mnogi su već proglasili da je period štednje za Srbiju završen. Da li biste preporučili Srbiji i njenoj vladi da odlučnije krenu tim putem, imajući u vidu da recepti krajnje štednje, koji su već primenjeni u nekim evropskim zemljama, poput Grčke, nisu dali bogzna kakve rezultate?

- Svakako je vreme da se podstaknu investicije i potrošnja. Ali to se mora činiti postepeno, u skladu s prostorom za manevrisanje koji je stvoren. Novi budžet ni na koji način ne bi smeo da ugrozi rezultate za čije postizanje je najveći deo građana Srbije platio visoku cenu.

Ne može se sve postići za jedan dan. Sada je vreme da se reformiše javni sektor, što je težak zadatak, ali je nužan

Srbija želi članstvo u EU, ali kao zemlja kandidat koja otvara tržište prema Uniji već se sudara s većim, jačim i konkurentnijim tržištem, što u nekim segmentima šteti domaćoj ekonomiji, poput poljoprivrede. Gde je moguće uspostaviti balans, održati domaću ekonomiju na nogama, a u isto vreme napredovati ka članstvu u EU?

- Članstvo u Evropskoj uniji je svakako cilj kojem treba stremiti. Naravno, EU mora obezbediti vreme i finansijsku podršku za prilagođavanje. Uzmite, kao primer, Španiju: pregovori su počeli 1977, Španija je postala članica EU tek 1. januara 1986, a potom su prelazne mere trajale dugo. Godine 1986, španski BDP iznosio je 32 odsto francuskog i 39 odsto italijanskog, a 2016. te brojke su bile 50 odsto i 66 odsto.

Može li Srbija jednostavno da preuzme recept od neke članice EU, slične snage i gabarita, koja je uspešno prebrodila period tranzicije ka EU, ili mora sama da pronađe svoj put ka članstvu u Uniji?

- Svaka zemlja je različita. Veličina, istorija, institucije, stepen razvoja i mnogo šta drugo je drugačije. Stoga svaka zemlja treba da nađe svoj put. No, mnogo šta se može naučiti iz iskustva. Sve to mora biti pažljivo proučeno. I uspesi i greške iz prošlosti mogu biti od koristi.

Mislite li da je brža traka ka napredovanju prema EU i prilagođavanju njenom tržištu prethodno jačanje ekonomskih veza na samom Balkanu?

- Razvoj trgovine i ekonomskih veza uopšte uvek je plodonosan. Očito, veća saradnja na Balkanu može pomoći svim balkanskim zemljama, a posebno Srbiji, kojoj pripada vodeća uloga.

Šta mislite o modelu carinske unije balkanskih zemalja (sve zemlje su u procesu pridruživanja EU), koji je nedavno inicirao srpski premijer Aleksandar Vučić? Može li takav ili sličan model povezivanja zemalja ovog regiona da olakša pristup EU?

- To je odlična ideja. Njeno sprovođenje može biti praćeno teškoćama, i stoga treba da se odvija postepeno, ali sasvim sigurno može biti od pomoći.

Veća saradnja na Balkanu može pomoći svim balkanskim zemljama, a posebno Srbiji, kojoj pripada vodeća uloga

Zalagali ste se za to da Evropa bude samostalnija u ostvarivanju svoje vizije jedinstva, odnosno da ne zapostavlja svoje južne delove na račun razvijenijeg severa. Mislite li da EU, ovako kako je sada organizovana, može da odgovori na velika geostrateška pomeranja?

- To je svakako jedan od najvećih izazova s kojima se Evropa danas suočava. Evropa je rođena pri Sredozemnom moru i mislim da se ta činjenica do danas nije dovoljno uzimala u obzir. Veliki uticaj naših velikih partnera sa severa je razumljiv, ali to svakako ne treba da nas odvrati od toga da posvećujemo pažnju zemljama na jugu. Stoga sam ponosan što sam bio jedan od najglasnijih zagovornika uključenja Italije u evrozonu u vreme kada je evro uveden.

Srbija je samo jedna od evropskih zemalja koja je energetski veoma vezana za Rusiju. Da li ta zavisnost stvara i ekonomsku, pa i političku zavisnost, i kakvom strategijom je to moguće izbeći?

- Većina zemalja zavisi od drugih kada je u pitanju energija. Ali svaka zemlja može da se potrudi da smanji potrošnju energije kako bi poboljšala svoju energetsku efikasnost. To je verovatno jedan od najvećih energetskih izvora za zemlju kao što je Srbija.

Mislite li da je Balkan, kao tradicionalno nestabilno područje, u ovom momentu predmet interesovanja velikih igrača, poput SAD i Rusije, ili su oni nezainteresovani za ovaj prostor?

- Živimo u veoma nestabilnom svetu tako da su „tradicionalno nestabilna područja" svakako više nego ikada ranije predmet interesovanja velikih igrača.

Kako gledate na pojačano investiciono interesovanje Kine za region centralne i istočne Evrope? Kineske kompanije već su dosta investirale u projekte u Srbiji, uglavnom u infrastrukturu (putevi, pruge, elektrane...), a najavljuju se i novi projekti. Treba li Srbija da se prepusti ovom „kineskom talasu" ili treba da bude oprezna imajući u vidu njenu težnju da postane deo EU?

- Nema razloga zašto kineski investitori ne bi bili dobrodošli. Ipak, u interesu je Srbije da, kada je reč o stranim investitorima, održi izvestan nivo raznovrsnosti.