PREDSEDNIČKI IZBORI U DS: Krivina iza koje preti ambis

Stranku koja se u prethodnih pet godina "pojela iznutra", teško iskompromitovala i čiji kapacitet je sa glavne vladajuće stranke spao na jedva vidljivog učesnika u političkom životu Srbije 24. septembra čekaju presudni izbori. Rasplet obračuna Pajtića i Šutanovca

Zahuktava se unutarstranačka borba u Demokratskoj stranci u susret izborima za predsedničko i potpredsednička mesta, koji će se održati 24. septembra. Ovo su možda i presudni izbori za stranku koja se u prethodnih četiri, pet godina "pojela iznutra", teško iskompromitovala i čiji kapacitet je sa nekada glavne vladajuće stranke spao na jedva vidljivog učesnika u političkom životu Srbije.

Kandidature za novog lidera stranke dosad su javno najavili aktuelni predsednik DS-a Bojan Pajtić, nekadašnji potpredsednik i ministar odbrane Dragan Šutanovac, kao i bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac i Srboljub Antić, ministar finansija DS-ove vlade u senci.

Antić je na prvi pogled izraziti autsajder u ovoj trci, ali njega podržava nekadašnja tvrda struja u DS-u, na čelu sa Slobodanom Gavrilovićem. Sam Antić je siguran da može da iznese proces neposrednih unutarstranačkih izbora.

- Iza nas je poduži period svađa, podela i razočaranja svih članova i simpatizera DS-a. Verujem da svojim iskustvom, znanjem i zalaganjem mogu da promenim i osnažim DS - rekao je nedavno Antić.

Jasno je da se kao favoriti za predsednika izdvajaju Pajtić i Šutanovac. Bivši ministar odbrane odavno obilazi odbore po Srbiji i prikuplja podršku za svoj izbor. Biće to bez dileme žestoka borba, posebno kada se zna da kao iznenađenje iz prikrajka svoju šansu vreba Zoran Lutovac, iza koga su stali neki od najuticajnijih demokrata kao što su Ivan Vujačić, Goran Ješić i Dragoslav Šumarac.

Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija ukazuje da današnja Demokratska stranka nema mnogo sličnosti sa onom iz vremena Zorana Đinđića.

- Nema dovoljno Đinđićevog dinamizma, a ljudi koji su danas vodeći u toj partiji su prilično ispod njegovih kapaciteta u svakom smislu. Kada je reč o idejama i ostale partije na političkoj sceni su prihvatile evropsku budućnost Srbije i demokratiju kao političko i društveno uređenje. Tu nema razlika, što bi rekli Englezi postoji "samo jedna igra u gradu". Posle Đinđića je teško biti originalan, ali slična je situacija i u Crnoj Gori gde je vladajući DPS preuzeo ideje liberala Slavka Perovića i potpuno legitimno sa tim stavovima dominira na političkoj sceni. Dakle, takve ideje su i u Srbiji i Crnoj Gori opšteprihvaćene od svih relevantnih partija pa nema potrebe da se izmišlja topla voda ili rupa na saksiji. Međutim, u oblastima rodne ravnopravnosti i konkretne pomoći ugroženim slojevima društva vidim prostor za inovacije i delovanje svih partija leve, odnosno socijaldemokratske orijentacije - kaže Vladimir Goati za Ekspres.

On podseća i na to da je stvarna konkurencija na izborima za predsednika karakteristična za Demokratsku stranku, za razliku od drugih kod kojih je uglavnom tu reč o formi:

U Demokratskoj stranci nema dovoljno Đinđićevog dinamizma, a ljudi koji su danas vodeći u toj partiji su prilično ispod njegovih kapaciteta u svakom smislu,
kaže Vladimir Goati

- DS u tom smislu jedini ima takve izbore, koji su i odraz unutrašnje demokratske strukture. Veoma je važno da kampanja za predsednika DS-a ne bude iznošenje prljavog veša, već treba da bude kampanja puna ideja i rešenja. Moja ideja je da bi bilo dobro da postoji tim uglednih članova DS-a koji bi sprovodio i pratio tu kampanju i koji ne bi dozvolio da to bude borba za sve ili ništa. Tačnije, kandidati za predsednika partije bi trebalo da imaju zagarantovano mesto u predsedništvu stranke, a ne da se nastavi praksa da ko izgubi napušta partiju, osniva svoju stranku ili nevladinu organizaciju i postaje najveći kritičar dojučerašnjih saboraca. To bi trebalo izbeći. Izbeći sukob ličnosti, a u prvi plan staviti rad i ideje.

Na stranačkim izborima 24. septembra u trci za potpredsednika DS-a učestvovaće i naša proslavljena plivačica Nađa Higl, koja ima podršku Bojana Pajtića. U toj trci bi trebalo da učestvuje čak 11 imena, a tačan broj znaće se 4. septembra, kada ističe rok za predaju kandidatura. Svakom kandidatu treba po 600 potpisa podrške.
Uz Higlovu, kao sigurni učesnici u trci za potpredsedničko mesto pominju se Nataša Vučković, Gordana Čomić, Branislav Lečić, Jovan Marković, Dragan Domazet, Tamara Tripić i Igor Selak. Tu su i Dragoslav Šumarac, kao i odbornik u opštini Vračar Bogdan Tatić.

Balša Božović, jedan od najmlađih među demokratama, kaže da su sva četiri kandidata za predsednika DS-a odlična.

- To je vrednost koja krasi samo Demokratsku stranku, a debata i demokratija su u biću DS-a. Pored četiri kandidata za predsednika, biće i 11 kandidata za potpredsednika stranke, što dovoljno govori o unutrašnjem ustrojstvu. Od novog rukovodstva se očekuje da reafirmiše DS i da ponovo postane lider kako političke scene, tako i srpskog društva. Nasleđe Zorana Đinđića je svakako prisutno u stranci jer je u njegovo vreme DS postao institucija i bez njegove zaostavštine Demokratska stranka ne bi bila ono što jeste - kaže Balša Božović.

Vladimir Todorić smatra da je Demokratskoj stranci potrebna promena u politici koju će građani da prepoznaju da bi izašla iz negativnog perioda u koji je zapala posle 2012. godine.

- Potrebne su nova spoljna, ekonomska, socijalna, bezbednosna i druge politike koje se tiču života građana, a ta nova politička doktrina treba da pomogne da Srbija izađe iz situacije u kojoj se danas nalazi. Sve ostalo je izbor Mike umesto Laze, a do sada nisam prepoznao da neki od kandidata za predsednika Demokratske stranke nudi tu „novu svežu krv" - kaže Todorić.

On objašnjava da nove međunarodne okolnosti iziskuju potpuno novu spoljnu politiku, a pod novom ekonomskom politikom podrazumevam da prestanemo da budemo tržište jeftine radne snage. DS-u su potrebne promena politike i nova politika, a ne puke personalne promene.

- Kada je reč o zaostavštini Zorana Đinđića, nesporno je da je on sve učinio da modernizuje Srbiju, a njegove ideje tumače i prisvajaju kako vlast, tako i opozicija. Razume se da je Srbija na kraju prošlog milenijuma imala drugačije izazove nego danas, a tada je i Evropska unija izgledala potpuno drugačije. Sve u svemu, dobro je da većina hoće da nastavi Đinđićevu politiku jer je on bio reformator koji je želeo da osavremeni Srbiju - kaže Todorić.

Demokrate su na novoj prekretnici. Iza ove krivine, ako je dobro ne savladaju, može da ih sačeka definitivni ambis. Videćemo već 24. septembra koji put su izabrali

I dok su mladim lavovima usta puna Đinđića i njegove zaostavštine, pitanje je gde su ljudi koji su i zaista bili Đinđićevi najbliži saradnici. Jedino mesto gde ih danas nema je upravo DS. Taj proces njihovog odstranjivanja iz stranke započeo je još Boris Tadić, tako da pozivanje na prvog demokratskog predsednika srpske vlade danas pre liči na kompenzaciju u odsustvu drugih ideja za realnu politiku.

Demokrate su na novoj prekretnici. Iza ove krivine, ako je dobro ne savladaju, može da ih sačeka definitivni ambis. Videćemo već 24. septembra koji put su izabrali.

PROČITAJTE JOŠ:

INTERVJU, BOŽO PRELEVIĆ: Đinđić je ubijen jer se zamerio gazdama ljudi iz njegovog okruženja!

INTERVJU, VILIJEM MONTGOMERI: Progoni me Đinđićeva smrtdocument.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);