KAD DOKUMENTI RAZOTKRIJU ISTINU: Milo je okrenuo leđa Miloševiću, da bi stavio Klintonove dolare u džep!

Administracija američkog predsednika Bila Klintona, pružala je značajnu političku i finansijsku podršku crnogorskoj vlasti, nakon što se predsednik Demokratske partije socijalista (DPS), Milo Đukanović, distancirao od politike Slobodana Miloševića.

Da je Crna Gora uživala podršku i finansijsku pomoć Amerike, čim se Milo Đukanović odrekao Slobodana Miloševića, može se zaključiti iz dokumenata, koji su prošle nedelje postavljeni za javnost na sajtu "Predsjedničke biblioteke i muzeja Bila Klintona".

U tim dokumentima se, pored ostalog, navodi da je Klintonova administracija tokom 1999. godine, Crnu Goru pomogla sa 55 miliona dolara, ali se vide i slavopojke, koje je Klinton spevao u čast Milana Kučana i Milo Đukanovića, 21. juna, 1999. godine, u delu teksta gde je tvrdio da bi ovi balkanski lideri trebalo da posluže za primer ostalim zemljama bivše Jugoslavije:

"Ovog proleća, naša saradnja je stavljena pred veliko iskušenje. Već četvrti put u ovoj deceniji, gospodin Milošević i Srbija su lansirali brutalnu kampanju, kako bi postigli svoje političke ciljeve. To je ugrozilo progres svih ljudi na ovom regionu, za koji smo se borili da ga postignemo. Drago mi je da smo prošli test. I da smo zajednički prevazišli užase. Sagradićemo nešto bolje kako bismo ih zamenili. Želeo bih da zahvalim ne samo predsedniku Kučanu i premijeru Drnovšeku, već i predsedniku Crne Gore, Đukanoviću, koji je večeras ovde sa nama, za sve što su učinili da zaštite demokratiju i uspostave toleranciju. uz vašu pomoć i revnost, dokazaćemo jednom zauvek da su Evropa i sloboda sinonimi, i da to važi za čitavu Evropu!", navodi se u dokumentu.

Tadašnja američka državna sekretarka, Medlin Olbrajt, se sa crnogorskim predsednikom sastala krajem 1999. godine u Berlinu, na marginama sastanka šefova diplomatija osam najrazvijenijih zemalja svijeta (G8), a njih dvoje su na leto sledeće godine razgovarali i u Rimu, što se može potvrditi iz dostupnih podataka o sastancima američkog predsednika i državne sekretarke, prenosi Blic.

Ovi fajlovi otkrivaju i da je uoči početka bombardovanja NATO 1999. godine, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, Semjuel Berget, pripremio dokument, koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajt bio namijenjen deo o Crnoj Gori.

"Šta se može učiniti da se minimiziraju političke posledice vazdušnih napada u Crnoj Gori na predsednika Đukanovića?", navodi se u dokumentu iz 20. marta, 1999. godine, sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, prenosi Blic.

U tekstu se pominju verzije napada na SRJ, u kojem bi prvobitni paket vazdušnih napada (Faza I) bio fokusiran na integrisane sisteme vazdušne odbrane u Srbiji i u Crnoj Gori, ali da će predsednik Đukanović biti upozoren na njih.

Već četiri dana kasnije, počeli su vazdušni napadi na Jugoslaviju.

U dokumentima se navodi i da se Bela kuća trudila da o pitanju stabilnosti Crne Gore 2000. godine razgovara sa tadašnjim i sadašnjim ruskim predsednikom, Vladimirom Putinom.

"Mnoge zemlje G8, posebno naše NATO saveznice su kao i mi zabrinute zbog napora Miloševića da destabilizuje Crnu Goru, ali i čitav region. Zato očekujem da se tokom radne večere i bilaterale sa predsednikom Putinom, pokrene problem stabilnosti na Balkanu, i da će predsednik podvući koliko je važno da se zalažemo za očuvanje demokratske vlade pod Đukanovićem", istakao je Džim Stajnberg, tadašnji zamenik za nacionalnu bezbednost Amerike, na konferenciji 17. jula, 2000. godine, u Bijeloj kući.

Crna Gora bila je i tema više telefonskih razgovora Klintona sa britanskim premijerom Tonijem Blerom i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Ipak, mnogi delovi razgovora o Kosovu i Miloševiću nisu dostupni, posebno odgovori sagovornika američkog predsednika, a u jednom od njih razgovaraju o napadima na mete u Crnoj Gori, navodi Blic.

U drugom razgovoru on Bleru govori kako se i da li se može izvršiti ekonomski pritisak na Miloševića koji neće previše naškoditi Makedoncima i Crnogorcima, a među opcijama su borba protiv pranja njihovog novca na Kipru i pritisak na njihove račune u Londonu: "Ne želim da Crnogorcima stvorim bilo kakve probleme", rekao je Klinton Bleru, u aprilu 1999. godine, navode Vijesti i Blic.