KAKO JE PROPAO ROCK&ROLL I DEMOKRATSKA STRANKA

Danas, nakon 28 godina, Demokratska stranka podeljena je i podelila je više nego ikada. Ne samo na strančice, kakva je umalo i sama postala, već su do krajnosti polarizovana mišljenja njenih osnivača, bivših članova, simpatizera i onih koji i danas zaokružuju „žute".

Dok jedni smatraju da je DS naslednik, a posle i nastavak demokratske ideje plurazima, želje za demokratizacijom društva, slobodom i višestranačjem, od Davidovića i Grola i Titovih disidenata pa sve preko Đinđića, Tadića, do Đilasa, Pajtića i Šutanovca, drugi tabor „čuvara demokratije" smatra da je obnovljena DS nešto sasvim drugačije.

Prvi sunovrat „žutih" vezuju za period nakon ubistva Đinđića, za koga često kažu da je poslednji šef stranke koji je uspešno uvezivao ideologiju i praksu. Ovi drugi, skeptični ili krajnje realni, kažu da je početak kraja utkan već pri krojenju stranke, i to odmah nakon izbora prvog predsednika, Dragoljuba Mićunovića, i izlaska na neslobodne izbore.

Istu grešku, kaže jedan od osnivača DS-a Kosta Čavoški za „Ekspres", stranka pravi i danas.

- Problem DS-a je nastao u samom početku. U septembru 1990. bila je izborna skupština gde je moju malenkost pobedio Mićunović i mislili smo da DS ne treba da izađe na izbore pod neravnopravnim uslovima. Za takvu politiku je tada bio i Drašković. Međutim, Mićunović, Koštunica i Đinđić su doneli odluku da se na te izbore ipak izađe. Tada je Mićunović obećavao da ćemo dobiti 50 ili 70 mandata, a dobili smo sedam. Deset puta manje. Dakle, DS je prva napravila tu grešku i zahvaljujući tome Milošević je još 10 godina bio na vlasti. Oko 210 miliona dolara je uloženo za njegovo rušenje i zato je pao na kraju, a ne zbog otpora. S ove distance, kobna stvar je bila napuštanje politike izlaska na neravnopravne uslove i ta tradicija postoji 28 godina - poručuje Čavoški.

On ocenjuje da je 1990. napravljena potpuno nova stranka i da je priča o obnavljanju nekadašnje DS falsifikovanje istorije.

- DS Grola i Davidovića nije obnovljena, to su priče za malu decu. Kad smo pravili DS, uopšte nismo imali na umu nekadašnju DS. Osnovali smo je sa idejom da bude i nacionalna i demokratska stranka, ali je prestala da bude nacionalna. U prvom programu, koji smo pisali Gojko Đogo i ja, stajala je odredba da, ako dođe do raspada Jugoslavije, tada neće moći pojedini narodi za sobom da vuku teritorije na kojima u većini žive neki drugi narodi. Tu smo mislili na potonju Republiku Srpsku Krajinu u Hrvatskoj, i to je bilo upozorenje da ne dođe do cepanja države duž republičkih granica. Danas u DS-u niko nema pojma da je tako nešto bio program stranke. Ljudi u strankama po pravilu teže da nešto dobiju, da dođu do nekog položaja. Današnje stranke su šićardžijska društva, i DS tu nije izuzetak. Žele da dođu na vlast da nešto upotrebe i zloupotrebe, kao i da zaposle prijatelje, rođake i stranačke drugove. Nemam prema njima ni kritike ni podozrenja, niti ih doživljavam kao svoje. Kakva god bila DS, bar je uvek imala kakve-takve unutrašnje izbore - Dragoljub Mkaže Čavoški za „Ekspres".

Sve češće se, kada je reč o Demokratskoj stranci, pominje hamletovsko pitanje, koje nanovo deli gro javnosti o tome da li DS treba spasavati. Postoje oni koji smatraju da jednu od stranaka s najvećom tradicijom u Srba treba podržati kako se ne bi ugasila višedecenijska ideja i fenomen, jer svakom civilizovanom društvu treba jedna nacionalna stranka s demokratskim prefiksom. Problem je kada funkcioneri DS-a hipotetički nestanak stranke, o kojem se često govori, pošto-poto poistovećuju s gubitkom „alternative", kao što je svojevremeno za „Ekspres" objasnio i sam Mićunović.

„Mogu, naravno, i to da zamislim (da nestane DS, prim. aut.), ali to bi bilo tužno. Mogao bih da se tešim da sam stranku osnovao pre skoro 30 godina i da je trajala duže nego Kraljevina Jugoslavija jer u Srbiji stvari ne traju mnogo. Međutim, ovde se ne radi o tome da DS kao organizacija nestaje, nego da li će nestati demokratski duh i na izvestan način artikulisanje kritičke slobodne javnosti bez koje nema napretka", poručio je Mićunović. E tu se javlja problem elitizma, kojem DS podleže.

Drugi pak smatraju da život ne treba pošto-poto održavati na aparatima ukoliko pacijent sam sebi ne želi da pomogne. Jer šta je forma bez suštine?
Treće, one koji najviše i pridaju pažnje svim nijansama sive, politika više ne zanima. Razočarali su se.

Skretanje kod Albukerkija
Svi pomenuti ipak se najčešće slažu u jednom: Demokratska stranka osnovana je sa idejom, sa ideologijom, s potrebom za promenama, za pluralizmom mišljenja, otvaranja ka Evropi, slobodama kakve samoupravni socijalizam nije poznavao. Pitanje je da li su te ideje nadvladale granice same stranke ako su se ti dometi ikada i poklapali.
Jedan od trinaestorice osnivača DS-a 1990. godine, Milovan Danojlić, u izjavi za „Ekspres" kaže da je obnova DS-a 1990. godine za njega u tom trenutku značila mnogo i da je mislio da će to biti najbolja partija.

- Očekivao sam da će to biti obnova demokratske tradicije koju su započeli Davidović i Grol i bio sam jako zadovoljan što sam u tome učestvovao. To zadovoljstvo je trajalo godinu i po dana. Oni su se počeli između sebe cepati, razdvajati, borili su se za svoje pozicije i ja sam se iz toga mirno povukao. To više nije imalo veze sa onim što sam verovao da bi moglo biti, a moguće je i da sam ja pogrešno verovao. Danas nemam nikakav odnos prema toj stranci. Postala je kao i sve druge, bori se za vlast bez ikakvog programa. Ni na zapadu danas nema ideologije. Ni ovde u Francuskoj nema levice, nema desnice, a u Srbiji pogotovo. Imao sam simpatije prema DSS-u ideološki, ali ni s njima nemam nikakve veze. Oni nemaju snage - kaže Danojlić.

Na pitanje da li su prvobitne ideje slobode i pluralizma nadvladale DS, Danojlić kroz smeh kaže da je u današnje vreme pitanje da li uopšte postoji demokratija.
-  Nije to ni diktatura, to je haos. To što sam ja mislio da DS može da postane, ona nikada nije postala. Tadić se nije ni pozivao na to, a nisam primetio ni da odaju neko poštovanje Davidoviću i Grolu. Naš je zadatak onda bio da se borimo protiv rata koji se spremao, ali to je sve propalo i zbog nas i zbog ostalih. Kada me je Čavoški zvao da pristupim, ja sam ih sve gledao kao braću, bio sam naivan i oduševljen. Bilo je tu finih ljudi, poput pesnika Vukajlovića, ali on je sad, nažalost, pokojni. Što je bilo intelektualaca, oni su brzo otišli. Trebalo je tada imati hrabrosti jer smo bili prvi. Ali već dva meseca kasnije sve je bilo legalizovano. Nije prošlo ni pola godine od obnove, a već su počeli da broje iza leđa jedni drugima, ko će biti predsednik, ko će biti ovo ili ono. Nije to bilo otvoreno, ali se videlo kuda će ići. Đinđić je bio sposoban, on je tu pravio karijeru, dovodio je i dete na sastanke, trudio se da spoji teoriju i praksu. On je i predložio da se kandidujem na prvim gradskim izborima u Malom Mokrom Lugu. I tamo sam propao, dobio sam osam ili deset odsto. Oni su mislili da će stranka ukupno dobiti sto mandata, ali ja sam odmah znao da ćemo osvojiti sedam. Nisam smeo to da kažem, ali da jesam, odneo bih sve pare jer smo se kladili u stranci na rezultate -priseća se Danojlić i dodaje da je iz stranke posle svega, 1996. godine, otišao tiho i bez skandala.

- Od tada sve samo mirno posmatram. Dok je Mićunović bio tamo i vodio DS, on se ponašao tolerantno. Onda su krenuli ovi ostali da reže. Sad smo došli do Šutanovca i ovih drugih, koji su čista dekadencija. Sad je u Srbiji haos, a Vučić jedini govori o opštim stvarima. Ne znam koliko je iskren u tome, ali ovi ostali ne misle ništa o tim stvarima. Govore samo kako će doći na vlast pa će onda reći i pokazati šta imaju. Političari su kod nas vrlo nezreli, ljute se na kritike. Ko dođe na vlast, mora da bude spreman da ga neki ne vole. A opet, opozicija je bedna. Živković kaže da je Vučić samozvani predsednik, pa da li je taj čovek lud? Izglasao ga je narod. Može da ti se ne sviđa njegova faca, ali je legalno izabran. Kad bi nam došli takvi ljudi, to bi bilo gore od Vučića.

Na pitanje da li su ga ikada pozvali na godišnjice obnove stranke, Danojlić kratko kaže:
- Nikada, ni slučajno.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koje je od petka na kioscima