KOSOVO JE ISTO ŠTO I PALESTINA

Bivši izraelski obaveštajac i vojni general u razgovoru za „Ekspres" uverava da Izrael i Srbija umerenim potezima i mudrom politikom mogu naći rešenje za višedecenijske probleme s Palestinom, odnosno Kosovom.

Igra je odavno počela, samo ovaj put neće biti greške u koracima. Izrael može rešiti problem s Palestinom, isto kao i Srbija s Kosovom, ali i jedni i drugi ne smeju povući oštre rezove. Ovo u intervjuu za „Ekspres" kaže bivši visoki zvaničnik Izraelske nacionalne odbrane i vojni general Efraim Lapid.

Ovaj obaveštajac, koji je stručnjak za Bliski istok, smatra da je moguće povući paralelu između naše dve zemlje, posebno u svetlu poslednjih zbivanja. Otkako je Tramp priznao Jerusalim za prestonicu Izraela, bezuspešno pokušavši da provuče rezoluciju o tome u Ujedinjenim nacijama, osuo je drvlje i kamenje na sve države koje su se tome usprotivile. A bilo ih je mnogo, među njima i Srbija. Taj presedan politike SAD, barem u smislu konkretizacije rečenog, zaoštrio je krhki višedecenijski sukob Izraela i Palestine, delimično priznate države koja traži svoje parče pustinjskog kolača. Uprkos podršci Amerike, prema rečima našeg sagovornika, vreme je da i Izrael i Srbija preuzmu stvar u svoje ruke. Lapid, koji trenutno predaje na Koledžu nacionalne odbrane, uviđa da su i balkansko i bliskoistočno žarište pozornica za međunarodne igrače odavno, ali da veliki sad ostavljaju na nama da rešimo sporove.

- Mnoge zemlje sveta priznaju Kosovo, kao i njihovu želju za nezavisnošću. Isto tako države razumeju i prihvataju palestinske težnje. Reč je o prirodnoj želji manjina da imaju svoju nezavisnu državu. Takve krize su višegeneracijske. Zato ne možemo napraviti rez, već je neophodna saradnja. Neophodno je uzajamno razumevanje koje će voditi ka sporazumu. Istu viziju imam i za Palestinu.

Kakvu viziju?
- S Palestinom moramo uspostaviti mir. Iako je to cilj koji je daleko od mogućeg u ovom trenutku, njemu treba da težimo. Jedini način je dvodržavno rešenje, a siguran sam da u Izraelu postoji većina koja podržava tu ideju. Ali, kao što i vi znate, poučeni situacijom u vašem regionu, za tango je potrebno dvoje.

Često u tom tangu zaigra i treća strana. Koliko je realno postići rešenje bez uplitanja velikih sila?
- Trenutno vlada drugačiji trend. U prošlosti su krupni igrači povlačili konce, ali sada ne vidim njihovu spremnost da igraju staru igru. To važi i za Bliski istok i za Balkan. EU na Balkanu više nije glavni faktor jer ima druge prioritete na svojoj agendi.

Šta ćemo sa Amerikancima i Rusima?
- Rusija je drugo. Moskva želi da podeli države i vodi se samo sopstvenim interesima. Oni ne traže saradnju, koegzistenciju, rešenje, već imaju cilj i ignorišu druge.

Balkan je trusno područje gde se prepliću interesi istoka i zapada. Šta predviđate za naš region, s obzirom na to da Srbija ima problema sa BiH, Hrvatskom, na jugu...
- Ne zaboravite Makedoniju jer i tu imamo konflikt manjih razmera. Međutim, ne osećam da vlada atmosfera koja će Balkan uvesti u novi rat.

Vratimo se na naše dve zemlje. Srbija je priznala Palestinu 1989. godine, a Izra el i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova. A onda je došla i poslednja odluka naše zemlje da glasa protiv rezolucije Trampa o priznanju Jerusalima za izraelsku prestonicu. Koliko su odnosi naše dve zemlje poljuljani odlukama Srbije koje ne idu naruku Izraelu?
- Ne verujem da to može da utiče na našu saradnju. Izrael zna da su mnoge države formalno u Ujedinjenim nacijama glasale, da kažemo, protiv naših interesa. Ali to su politika i diplomatija. Imamo dobre odnose s Beogradom i odličnu ambasadorku u vašoj zemlji, koja će, siguran sam, nastaviti utabanom stazom.

Američko priznanje Jerusalima pokrenulo je lavinu reakcija širom sveta i ponovo bacilo svetlo na sukob Palestine i Izraela. Kakvi još izazovi prete Bliskom istoku?
- Druga arena za Izrael je terorizam, i to na dva fronta. Prvi je u Pojasu Gaze, gde imamo problema s pokretom Hamas. Još 2005. smo iz tog područja povukli izraelske građane i trupe i pustili smo ih da naprave entitet u nadi da ćemo tako rešiti probleme. Ne mislim da treba da povratimo vojno prisustvo u tom području, ali moramo da pomognemo da se poboljša kvalitet života građana u Pojasu Gaze. Jedna od ideja koja je trenutno na agendi izraelske vlade jeste da se teritorija tog pojasa proširi na ostrvo u Sredozemnom moru. Drugi front na kojem se borimo s teroristima je Zapadna obala.

Mediji spekulišu da je Izrael postigao tajni pakt sa Egiptom o udruživanju snaga u borbi protiv Isisa na Sinajskom poluostrvu. Postoji li takav dogovor?
- Sinaj je veoma velika oblast i Egipćani ne mogu sami da se izbore sa ekstremistima. Koliko ja znam, blisko sarađujemo na tom polju jer obe strane imaju zajednički interes. To, međutim, nije jedina arena naše borbe. Imamo i Siriju, o kojoj ne govorimo odvojeno od Libana. Gledano iz međunarodne i evropske perspektive, na njenoj teritoriji se prelamaju interesi Irana, Rusije i Amerike. Sirija i dalje gravitira kao problematično internacionalno pitanje.

Rusija i koalicija predvođena Amerikom proglasile su završetak rata na sirijskoj teritoriji. Koliko je izvesno zamrzavanje konflikta?
- Ne možemo govoriti o potpisivanju mirovnog sporazuma, ali postoji razumevanje povodom toga da uski deo teritorije oko granice ne može biti u nadležnosti Iranaca. Posebno smo osetljivi na taj predlog. Štaviše, uznemireni smo takvom idejom, posebno imajući u vidu pretenzije Irana da ojača uticaj na Bliskom istoku. To su isto radili i u Libanu, u Pojasu Gaze, kao i u Siriji, gde naoružavaju sirijske snage. Zato smo se obratili i Rusiji i SAD s porukom da je iransko prisustvo nedopustivo u pograničnoj oblasti. Sa operativne strane, povremeno preduzimamo vojne akcije kako bismo sprečili naoružavanje i isporuku oružja iz Sirije u Liban, i vice versa.

Opširiniji intervju sa Efraim Lapidom možete pročitati u najnovijem broju ekspresa koji je u prodaji od petka na kisocima

Od vojske, preko medija, do katedre

Efraim Lapid je jedan od vodećih stručnjaka u Izraelu iz oblasti odnosa s javnošću i vojnih poslova. U fokusu su mu aktuelna bliskoistočna događanja i jevrejski način života. Imao je bogatu karijeru u vojsci, javnim poslovima, menadžmentu i obrazovanju. General Lapid je bio viši zvaničnik u obaveštajnoj službi Izraelske odbrambene snage, njihov portparol, kao i instruktor na Koledžu nacionalne odbrane i šef izraelskog vojnog radija „Galei Zahal". Kada se penzionisao iz vojske, zaposlio se u Jevrejskoj novinskoj agenciji, gde je bio odgovoran za javne poslove.
Bio je i generalni direktor informativnog medija centra i generalni direktor „Ulpan Akive", jedinstvenog međunarodnog studijskog centra za hebrejski i arapski jezik i kulturu. Danas na Univerzitetu Bar-Ilan i na koledžu Nacionalne odbrane predaje komunikacije. Inače, diplomirao je na temi Bliskog istoka na Hebrejskom univerzitetu, a u međuvremenu postao je i magistar političkih nauka i nastavnik.

Poljaci su u pravu, oni nisu nacisti

Kako komentarišete poljski zakon o Holokaustu, kojim se nezakonitom proglašava svaka tvrdnja o umešanosti te države u nacističke zločine, što je dočekano na nož u Tel Avivu?
- Poljska je u pravu. Kampovi na njenoj teritoriji bili su nacistička stratišta. Stoga je pogrešna definicija „poljski kampovi". Takođe, poznato je da su, kako u Poljskoj, tako i u Mađarskoj i u drugim zemljama, postojali kolaboracionisti koji su ubijali milione Jevreja. S druge strane, pamtimo šest hiljada Poljaka koji su pomagali i spasavali Jevreje u Holokaustu. Proverio sam sam sa svojim izvorima, imaćemo razgovore s Varšavom oko tih pitanja, a uveren sam da možemo da prevaziđemo jaz.