KOSOVO JE SRPSKA PANAMA

Težak raspad Jugoslavije mnogo je više povezan s interesima jedne velike sile, Rusije, nego sa samoubilačkim naporom Amerike da eliminiše svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi

Drugačiji ugao jeste slogan nedeljnika „Ekspres“, ali i način na koji reditelj Ljubiša Ristić posmatra problem Kosova i ulogu velikih sila u njegovom rešavanju. Zato smatra da ako hoćemo nešto da naučimo o Kosovu, moramo pratiti istoriju, naročito istoriju Paname, ko je na Kosovu general Torihos, a ko Norijega i razumeti da se pitanje južne srpske pokrajine ne može rešiti pre nego što se reši takozvano istočno pitanje, pitanje Makedonije kroz koju će proći kineski put svile, a ova svetska sila neće dozvoliti da joj se bilo ko na tom putu ispreči. Srpska opozicija, takozvani novi DOS, i nevladin sektor koji se protive Vučićevoj politici rešavanja statusa Kosova kažu da se nadaju „da će podržani silom oružja sa Zapada ponovo izvesti 5. oktobar, srušiti Vučića kao što su srušili Miloševića da se domognu vlasti“, kroz osmeh citirajući Marksa: „Svaki događaj u istoriji ponavlja se dva puta, prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa“.

Kosovo je jedna teritorija silom oružja odvojena od matične suverene države, to je jedan geostrateški, vojno-politički interes da se izdvoji i napravi vojna baza i izvrši jedan snažan uticaj na taj deo odakle se može kontrolisati jako veliki okolni prostor.

To je uvod u priču o Panami...

Istorijski presedan je povezan sa ulaskom SAD na svetsku scenu kao imperijalne sile. Istorijski presedan se zove Panama. Godine 1900. Severna Kolumbija na najužem delu gde se približavaju Pacifik i Atlantski okean bila je poprište oružane pobune koju je pomagala vlada SAD i to potpredsednik Frenklin Ruzvelt i državni sekretar Džon Hej. Ta dvojica značajnih političara su Ameriku odveli na put izlaska iz izolacije i preko njih dvojice je stvoren program na osnovu koga je Amerika postala oružana sila. Džon Hej je tvorac politike takozvanih otvorenih vrata u Kini, on je pripojio Guam, Havaje, Portoriko Americi. On je Filipine stavio pod američki kišobran. Džon Hej je čovek koji je potpisao mirovni sporazum sa Španijom i zauvek je oterao sa američkih kontinenata i blokirao englesku flotu u zalivu Rio de Žaneiro i oterao je. On je najveći diplomata u istoriji sveta, inače mentor Mabel Grujić, veoma vezan sa našom istorijom...

Kako je stvorena država Panama?

- Amerika odvaja severnu Kolumbiju na osnovu ustanaka iz 1900. Tri godine kasnije proglašava nezavisnu državu Panamu i sa njom sklapa ugovor na 99 godina na koncesiju na prokopani Panamski kanal. I taj kanal stavlja Ameriku na pijedestal svetske sile jer ona od tada kontroliše vezu između Atlantskog i Tihog okeana. Ta teritorija postaje tobože nezavisna država Panama, ali je kontroliše kompanija „Panamski kanal“. A onda se, posle 70 godina, pojavljuje general Torihos koji kaže „Panama Panamcima, Panamski kanal Panamcima“. On će, naravno, stradati u avionskoj nesreći. Iza toga dolazi Manuel Norijega, predsednik Paname, koji kaže „pa ne možete samo vi i DEA da trgujete drogom, moramo i mi malo. Posle toga ga hapse, završio je u zatvoru i to je priča o Panami. To je sve isto kao Kosovo, nema nikakve razlike. Panama je nešto na čemu moramo da učimo šta je Kosovo.

Šta treba da naučimo?

- Da razumemo šta se tamo događa, ko je na Kosovu Torihos, ko je Norijega. Šta Kolumbija uopšte može u Panami, kako se iskorišćavaju rudna bogatstva Kosova kao Panamski kanal, kako i na koji način se sa vojskom odatle kontroliše sve okolo. Panama se graniči sa Kostarikom, Honudrasom, Nikaragvom, cela Centralna Amerika se kontroliše iz Paname, ne samo putni pravac. Amerikanci se na Kosovu ponašaju kao u Panami. Niti oni imaju nameru da prepuste nezavisnom Kosovu da upravlja time, to je ovo što Haradinaj kaže, pa mi nemamo spoljnu politiku, to je politika SAD. Kako se bude suprotstavio tome kao Torihos ili Norijega u Panami. Kosovom upravlja vojna sila u snažnoj vojnoj bazi i odatle se pod kontrolom drže Srbija, Makedonija, Bosna, Grčka, Bugarska, Rumunija.

Kosovo je, kao Panama, u samom središtu geopolitičkog prostora, taj položaj je nezamenljiv?

- Vi na jugoistoku Evrope ne možete nigde naći jednu takvu tačku iz koje je se može kontrolisati jedan veliki i značajan geopolitički prostor koji na duge staze onome koji ga kontroliše obezbeđuje jednu širu kontrolu ne samo jugoistoka Evrope nego Evrope u celini. Zato ja u poslednje vreme stalno upozoravam da Kosovo ima svoje istorijske presedane. Kako ono kažu razni analitičari, izolovan jedinstven slučaj, to je budalaština. Ja stalno hoću da upozorim da je cela ta situacija na Kosovu direktno povezana sa postojanjem SAD kao evropske sile. Ceo jugoistok Evrope, kao što je Norveška na severu, ključan je za prisustvo SAD kao evropske sile u evroazijskom geopolitičkom prostoru, a u samoj srži te stvari jeste jedna neophodnost da se obezbedi tačka gde će se stacionirati direktno trupe.

Jugoslavija je, kažete, bila partner NATO, pa zašto se okrenuo protiv nas?

- Krajem četrdesetih Vlatko Velebit odlazi u Vašington na pregovore, bacaju se karte na sto, Amerikanci pitaju „šta vam treba, kako se možemo priključiti u zaštititi Jugoslaviju od intervencije Varšavskog pakta i SSSR“. Ceo taj period trajao je do smrti Staljina 1953. godine, pa onda 1956. Titu na Brione na pokajanje dolaze Hruščov, Bulganjin, Poldgorni, Kosigin. I opet je sve trajalo do 1968. intervencijom u Čehoslovačkoj, kad je postala opasnost da Sovjetski Savez ponovo dobije ambicije da direktno interveniše u Jugoslaviji. Mnoge stvari koje se događaju u poslednjih 15 ili 20 godina imaju, naravno, veze za tim događajem, ruskim revanšom za ono što je Tito uradio.

Kažete da je to ruski revanš, a onda je usledio NATO revanš?

- Često ponavljam, težak raspad Jugoslavije mnogo je više povezan s interesima jedne velike sile Rusije nego sa samoubilačkim naporom Amerike da eliminiše svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi.

Pojasnite...

- Temeljni interes Rusije bio je da se oslobodi svojih parazitskih kolonija posle čega se prave naivni, pričaju „eto, mi smo izgubili, Zapad nas je porazio“, a u stvari „blago izvolite“, isporučili su svoje kolonije Amerikancima da se oni bakću sa njima. To je dovelo do toga da Sovjetski Savez povuče 2,5 miliona vojnika iz jugoistočne Evrope i to je bio zajednički sovjetsko-nemački pritisak na Ameriku da ona povuče svojih 600.000 vojnika iz Nemačke, jer Nemačka želi da završi tu okupaciju zapadne Evrope koja traje od 1945. godine. Rusi su se pružili u prostor gde imaju ogroman interes, u Kaspijsko more, Crno more, na Mediteran, u Siriju, Izrael, Severnu Afriku... Taj čuveni američki trijumf nad komunizmom završio se tako što su se SAD podvučenog repa povukle iz Evrope. Jedini izlaz nakon ukidanja Varšavskog pakta, u pokušaju da se na bilo koji način održe u ovom delu Evrope, bio im je da se umešaju u rat u bivšoj Jugoslaviji, da NATO vojno interveniše u Bosni i na Kosovu.

Drugim rečima, Rusija je pobedila?

Nemačka i Rusija. Uvek Nemačka i Rusija

Pominjete istočno pitanje kao bitno i za rešenje pitanja Kosova?

- Postoje dve tačke od presudnog značaja, nije bitna ni Slovenija, ni Hrvatska, ni Bosna, Bugarska, Rumunija, sve su to periferni elementi tog rata, ključ su zapravo Kosovo i Makedonija. Makedonija je oduvek srž takozvanog istočnog pitanja, to istočno pitanje, u istoriji diplomatije poznato kao jedno od svetskih problema koji izaziva sve moguće reperkusije i događaje tokom poslednjih dvesta godina, svodi se na čistu činjenicu da na tu teritoriju, Vardarske i Pirinske Makeodnije pravo polažu i pokušavaju da zauzmu taj geopolitički prostor i Bugarska i Grčka i Albanija, nastala upravo zbog istočnog pitanja, i Srbija. Istorijski, nijedna od ove četiri države nije priznala Makedoniju kao državu. Jedina država koja je priznala Makedoniju bila je Titova Jugoslavija.

Kao republiku?

- Kao državu, konstitutivnu državu u jugoslovenskoj federaciji. Makedonija postaje država i konstitutivni element stvaranja jugoslovenske federacije. E, u tome je Kosovo veoma ključno i veoma bitno jer je to žarište sukoba. Danas ćete čitati o tome, pišu se knjige da se Tito optuži kako je predao Kosovo Albancima, zabranio Srbima povratak na Kosovo... To govore ljudi koji hoće da diskredituju Tita i jugoslovenske komuniste govoreći van konteksta.

Kakav je kontekst?

- Niko se ne upušta u to da analizira šta se tad zapravo događalo, šta su bili elementi sukoba koje je jugoslovenska Komunistička partija imala sa sovjetskom partijom, a to je formiranje balkanske federacije u kojoj bi učestvovala Jugoslavija, Bugarska i Albanija, čak jedno vreme i Grčka. To je jedan veliki projekat zbog kojeg dolazi do sukoba sa Informbiroom, kako sada pokazuju dokumenti. Naš glavni istoričar Dragan Bisenić ovih dana štampa knjigu o tome... Dakle, sukob sa Informbiroom ima za problem sukob sa balkanskom federacijom i ko će njome rukovoditi.

Opširniji intervju sa rediteljem Ljubišom Ristićem možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

Propast novog NATO-a i obaranje turske lire
Ima li američko obaranje turske lire veze sa celom ovom pričom?
- Neverovatni istorijski paradoks se dogodio pre 20 godina kada su ideolozi NATO rekli da stari NATO nije dobar, već novi, Beograd-Ankara-Kijev. Amerikanci u Ukrajini ruše legitimno izabranu vlast, a sve je rezultiralo time što je Ukrajina izgubila deo važnije i bogatije teritorije.
Zatim je usledio pokušaj da se u Turskoj napravi puč, tobože Gulen je stajao iza toga, a u stvari američke obaveštajne službe organizuju da se sruši Erdogan, kao Milošević u Srbiji. Rusi Erdoganu javljaju šta mu se sprema, da će biti ubijen, izvlače ga iz tog letovališta, dovode u Istanbul, on hapsi pučiste... Treća tačka je Srbija, ali ona je vojno neutralna. Srbija kaže „sve što se dogovorimo mi ćemo da sprovedemo, ali prvo da da vidimo šta o tome kažu Rusija i Kina“. A američko obaranje turske lire je osveta da se Turci spreče da kupe sistem S400. Kažu im „ako kupite S400, mi vam ne damo 100 aviona F35 pete generacije“. U isto vreme, baza Indžirlik je najveća američka baza na Srednjem istoku, a Turci su im u vreme puča isključili vodu i struju. I sad su američki vojnici tamo instalirani, a okolo su Turci. Američki pokušaj stvaranja novog NATO time se završio