LOMLJENJE I KOMPROMITACIJA

LOMLJENJE I KOMPROMITACIJA


 Interesantni su kao punktovi obaveštajnih službi – novinske agencije i akreditovani novinari. Oni po svojoj profesiji imaju negovan dar zapažanja, tragaju za podacima i normalno ulaze tamo gde ima nešto interesantno sa stanovišta obaveštajnih službi

Koliko je zaista moćna bila komunistička tajna policija verovatno nikada nećemo saznati iako smo savremenici zenita njene moći. Seme posejano u poslednjih sedam decenija dugo će rasti na prostoru nekadašnje SFRJ iako je država odavno prestala da postoji. Ostaci Udbe i danas su prisutni u svim novonastalim državama i u svim sferama života, ne samo u bezbednosnom aparatu već mnogo više u privredi, sportu, pravosuđu. Mnogi bogataši od Triglava do Đevđelije za nesvakidašnju sreću u poslovnim poduhvatima ili pak za početni kapital mogu da zahvale statusu saradnika u kartotekama tajne policije. S pravom će mnogi reći da je to već poznato, i takav stav sam po sebi nije netačan. Ali uprkos preovlađujućem mišljenju da je to rezultat pokvarenog udbaša i pokvarenog saradnika – malog privrednika, zapravo je to bilo pisano pravilo. Norma po kojoj je tajna policija u SFRJ vladala. Ništa tu nije bilo slučajno, kao što danas vidimo.
Pitanje čemu ili kome svemoćna tajna policija duguje svoju snagu ima jednostavan odgovor. Kao što granicu uglavnom ne čuva graničar nego strah, tako i u ono vreme mitovi o moći bili su čvršći i opasniji od metaka. Za mitove, kao što se može videti dalje u tekstu, bili su zaduženi oni koji su se bavili plasiranjem informacija i dezinformacija. Ruku na srce, nisu se ni meci štedeli. Naročito za neprijatelje naroda i države i samoupravnog socijalizma. Bez ikakve šale Udba je bila jako moćna i nemilosrdna, naročito u obračunu sa neprijateljskom emigracijom rasejanom po Zapadnoj Evropi i Americi. Za takve poduhvate organizovane su posebne grupe koje su se infiltrirale u inostranstvu, pratile rad emigracije i stranih službi na njihovoj teritoriji i obračunavale se sa nepoželjnim. Bilo je to hrabro i opasno. Tačan broj likvidacija koje su izvršili na ovaj način nije do kraja poznat. Spekuliše se brojem od nekoliko desetina do stotina ljudi. Ko su bili ti ljudi i da li su eliminisani po nekom ključu, odnosno da li je malo više bilo Srba u odnosu na Hrvate i Albance, još je nepoznanica. Verovatno će i ostati. Udba je svoje tajne odlično sakrila.

Novinari uvek na ceni

Interesantni su kao punktovi obaveštajnih službi – novinske agencije i akreditovani novinari. Oni po svojoj profesiji imaju negovan dar zapažanja, po svojoj profesiji tragaju za podacima i normalno ulaze tamo gde ima nešto interesantno sa stanovišta obaveštajnih službi.

Dobar nastavni primer o tome kako se službe infiltriraju u novinske kuće, koja im je tehnika, kako pridobijaju kadar, kako finansiraju i kako se organizaciono uključuju u neobaveštajne institucije, možemo videti iz analitičkog materijala iz oktobra 1967. pod nazivom “CIA – kroz podatke iz američke štampe”.

Pripremanje informacija i dezinformacija, odnosno pribavljanje potrebnih podataka i obaveštenja vrši posebno radno mesto u III sektoru Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: radno mesto “H”).
Radno mesto “H” prima predloge za primenu informacija i dezinformacija preko odgovarajućih radnih mesta (radna mesta po službama i ekstremnoj emigraciji) III sektora SDB SSUP i u dogovoru sa ovima vrši pripremu traženih informacija i dezinformacija.

Radno mesto “H” može i samoinicijativno da priprema i predlaže plasiranje odgovarajućih informacija i dezinformacija kada, na osnovu raspoloživih podataka i obaveštenja, odnosno uvida u delatnost određene obaveštajne službe, oceni da bi to bilo celishodno.

Informacije i dezinformacije koje Služba državne bezbednosti republičkog organa unutrašnjih poslova, odnosno X uprava sama pripremi, dostavljaju se na ODOBRENJE Službi državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove.
Prethodno odobrenje neće se tražiti u slučajevima kada je potrebno određenu informaciju ili dezinformaciju hitno plasirati uz uslov da se time neće ugroziti bezbednosni i drugi interesi zemlje.

Služba državne bezbednosti republičkog organa unutrašnjih poslova, odnosno X uprava dostavlja Službi državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove integralni tekst informacija i dezinformacija koje je sama pripremila i plasirala bez prethodnog ODOBRENJA.

U smislu ovog uputstva, pod PLASIRANJE INFORMACIJA podrazumeva se namerno pružanje stranim obaveštajnim službama i ekstremnom delu jugoslovenske emigracije istinitih podataka i obaveštenja za koja ispoljavaju svoj interes ili se pretpostavlja da će ga ispoljiti, a pod PLASIRANJE DEZINFORMACIJA proturanje poluistinitih ili potpuno lažnih podataka i obaveštenja.

Pod podacima i obaveštenjima podrazumevaju se, prema potrebi, i razni autentični ili lažni/falsifikovani/fotomontirani dokumenti i drugi materijali.

Plasiranje informacija i dezinformacija vrši se najčešće:

– u nameri diskreditovanja i dezorijentisanja, pasiviziranja i razbijanja nosioca obaveštajne i druge tajne i organizovane neprijateljske delatnosti
– da zaštiti svoje pozicije, sredstva i metode i to kako ona sa kojima raspolaže i koja upotrebljava u svakodnevnoj praksi, tako i ona koja priprema i organizuje za rad u uslovima rata/stvaranje, pre svega, odgovarajućeg javnog mišljenja o licima koje želimo da zaštitimo kao saradnike Službe.

Plasiranje informacija i dezinformacija vrši se najčešće preko saradnika Službe, a može se, saglasno pravilima Službe, vršiti i na svaki drugi odgovarajući način/ operativno-tehničkim sredstvima Službe državne bezbednosti.
Služba državne bezbednosti u republičkom organu unutrašnjih poslova dužna je da pripremljene informacije i dezinformacije od strane Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove na osnovu svog predloga, saobrazi objektivnim i subjektivnim mogućnostima saradnika preko koga namerava da izvrši plasiranje, odnosno snosi punu odgovornost u pogledu pravilne procene mogućnosti saradnika da motiviše i legendira izvore i načine pribavljanja podataka i obaveštenja koja ove sadrže.

Jedinstvena načela o primeni sredstava i metoda u vršenju poslova Državne bezbednosti iz 1975. godine

Grupa A za poslove u inostranstvu

Za izvršenje određenih zadataka u inostranstvu Služba državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove formira posebnu radnu jedinicu pod nazivom “Grupa A”. Ona izvršava zadatke iz prethodnog stava za potrebe Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu i potrebe Službe državne bezbednosti u republičkim organima za unutrašnje poslove.

“Grupa A” prima i izvršava zadatke na osnovu odredaba pravila Službe državne bezbednosti i instrukcije o kontraobaveštajnom radu Službe državne bezbednosti u inostranstvu.

U delokrug rada “Grupe A” spadaju sledeći poslovi:

1. Praćenje ustanovljenih obaveštajaca i agenata stranih obaveštajnih službi, neprijateljski aktivnih migranata i njihovih veza
2. Ustanovljavanje i osmatranje određenih kontraobaveštajno interesantnih objekata
3. Ustanovljavanje i proveravanje lokacije centara i punktova stranih obaveštajnih službi i identiteta stranih obaveštajaca i agenata, kao i drugih kontraobaveštajno značajnih podataka
4. Obezbeđivanje kontakata operativnih radnika Službe državne bezbednosti
5. Proveravanje putem praćenja pojedinih saradnika Službe državne bezbednosti, a posebno onih koji učestvuju u takozvanim dvojnim kombinacijama
6. Učestvovanje u izvršavanju posebnih akcija.

Prijem na rad i prestanak rada u “Grupi A”

Radnici za “Grupu A” regrutuju se po pravilu iz redova mlađih i fakultetski obrazovanih pripadnika Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove i Službe državne bezbednosti u republičkim organima za unutrašnje poslove.

Kandidat za radnika iz prethodnog člana pored opštih uslova za prijem na rad mora da ispunjava i sledeće posebne uslove:

1. Da je završio fakultet i da poseduje znanje jednog stranog jezika, pre svega nemačkog i italijanskog
2. Da ima sklonosti za poslove Službe državne bezbednosti, a posebno za one koji spadaju u delokrug “Grupe A”
3. Da je hrabar, snalažljiv i istrajan, da poseduje sposobnosti brzog reagovanja i prilagođavanja određenoj situaciji, kao i sposobnosti izoštrenog zapažanja i objektivnog i iscrpnog reprodukovanja uočenih činjenica i primljenih saznanja
4. Da poseduje najviši stepen psihofizičkih sposobnosti i normalan spoljni izgled.
Rad u “Grupi A” po pravilu traje četiri godine.

Za posredno održavanje veze sa operativnom pozicijom koriste se, u principu, sledeći načini:
a) Javna sredstva informisanja, opštenja i komuniciranja, kao što su telefoni, teleprinteri, radio, dnevna štampa i druge publikacije (jugoslovenske i strane), poštanske pošiljke, kuriri, radio-amaterski saobraćaj, razne vrste signalizacije (vizuelna, zvučna i tako dalje).

Korišćenje ovih sredstava vrši se isključivo sa bezbednosno sigurnim i unapred dogovorenim kodovima, šiframa, improvizovanim znacima, obeležjima i konstrukcijama.

Prilikom korespodencije uvek treba primenjivati i “zamke”, kao i povremene tehničke ekspertize da bi se proverilo i otkrilo prisustvo protivnika.
b) Kanali naših DK (diplomatsko-konzularna predstavništva) i drugih predstavništava u inostranstvu koriste se izuzetno, s tim što se uvek precizno i unapred sa Službom za istraživanje i dokumentaciju Sekretarijata za inostrane poslove dogovaraju vrsta, tehnika i lica koja će vezu ili prenošenje materijala obaviti.
c) Veznik se mora koristiti za tekuće održavanje veze ili za prenošenje instrukcija ili materijala.
d) Kurir može “legalno” održavati vezu, prenositi izveštaje i materijale, koristiti javke ili biti ilegalno ubacivan u inostranstvo u kriznim ili ratnim situacijama (pojedinačno ili grupno).
e) Hemijska sredstva za tajne pismene veze koriste se samo kod proverene i najsigurnije operativne pozicije i to za slanje izveštaja u zemlju, a izuzetno i za davanje zadataka iz zemlje, u kom slučaju se pisma sa tajnopisom po pravilu ne šalju iz Jugoslavije.
Izbor sredstava za tajnopis vrši se za svaku operativnu poziciju posebno i uz konsultovanje operativne linije rada i odgovarajuće tehničke službe Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove.
Saglasnost za upotrebu i korišćenje hemijskih sredstava za tajne pismene veze sa operativnim pozicijama u inostranstvu daje rukovodilac Službe državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove.
Saradnik u inostranstvu
– Zadaci koji se saradniku saopštavaju ili prenose moraju biti koncizni, jasni i u granicama njegovih mogućnosti.
– Služba državne bezbednosti koristi podatke koje je primila od saradnika u inostranstvu na način koji garantuje njegovu bezbednost.
– Od momenta uspostavljanja saradnje Služba državne bezbednosti dužna je da vodi računa o bezbednosti saradnika u inostranstvu, a ukoliko ista dođe u pitanje, preduzeće mere da ga o tome obavesti i sporazumno sa njim organizuje njegovu zaštitu, odnosno odlazak u treću zemlju ili SFRJ.
– Služba državne bezbednosti vodi stalnu brigu za saradnikov život, njegove lične probleme i teškoće, korektno se ophodeći i dosledno ispunjavajući dogovorene obaveze, bilo da su one moralne ili materijalne prirode.
Služba državne bezbednosti permanentno proverava život i rad saradnika u inostranstvu, a rezultate njegovog rada podvrgava preventivnim analitičkim ocenama, kritički se odnosi prema njegovoj produkciji, registrujući sve elemente i okolnosti koje bi mogle upućivati na zaključak da je saradnik neiskren, da je otkrio saradnju ili da je pristupio stranoj obaveštajnoj službi ili organizaciji.
– Kada Služba državne bezbednosti sazna ili osnovano posumnja da je saradnik neiskren, otkrio saradnju ili pristupio stranoj obaveštajnoj službi ili organizaciji, pristupa raščišćavanju nastale situacije i određuje dalji odnos (nastavljanje saradnje, dezinformisanje, kompromitovanje, prekid saradnje).
Jedinstvena načela o primeni sredstava i metoda u vršenju poslova Državne bezbednosti iz 1975. godine

Metode ispitivanja svedoka i osumnjičenih

Dva su načina davanja iskaza svedoka: dobrovoljno i pod prinudom.
Forma saslušanja:
1. Slobodno izlaganje
2. Postavljanje pitanja
3. Kombinovano – slobodno izlaganje i postavljanje pitanja.
U ovom metodu pitanja mogu biti:
1. Dopunjujuća (o okolnostima o kojima svedok ništa nije rekao u slobodnom izlaganju)
2. Precizirajuća (o okolnostima o kojima je saslušanik već govorio ali nedovoljno precizno)
3. Podsećajuća (da bi se podstakao mehanizam asocijacija)
4. Kontrolna pitanja (radi provere istinitosti iskaza).

Sugestivna pitanja se dele na više vrsta:
1. Potpuno disjunktivna pitanja
2. Nepotpuno disjunktivna pitanja
3. Ekspektativna
4. Odlučna pitanja
5. Čista pitanja sa pretpostavkom, odnosno kapciozna pitanja koja su u stvari sa lažnom ili izmišljenom pretpostavkom
6. Nadovezana pitanja – kada je ispitanik već podlegao sugestiji.

Ispitivanje okrivljenog

Cilj je ovog ispitivanja dobijanje priznanja. Osnovno pitanje prilikom ispitivanja okrivljenog jeste u kom momentu ga upoznati sa dokazima sa kojima raspolažemo o njegovom učešću u izvršenju krivičnog dela.
Onaj koga ispitujemo ne sme imati utisak da nam je njegovo priznanje važno.
Taktika poznaje niz načina za dobijanje priznanja. Jedan jeste sakupljanje i predočavanje dokaza. Drugi način je više puta ispitati okrivljenog na iste okolnosti da bi se došlo do kontradikcije u njegovim iskazima, koje kasnije koristiti kao metodu dokazivanja.
Jedan od načina može da bude i ukazivanje na prednost priznanja. Jedan od mogućih načina za dobijanje priznanja je tzv. sitan kriminalistički rad koji se odnosi na eventualno počinjenje drugih krivičnih dela koja nisu procesuirana. Priznanje može da se dobije delovanjem na osećanja, emotivnu vezanost za određena lica iz njegovog okruženja: članovi porodice, ljubavnici, prijatelji itd.
Pravila rada SDB iz 1967. godine

Kako se postajao saradnik Službe

“Pojam angažovanja – Angažovanje je proces uspostavljanja saradnje između SDB i našeg građanina ili stranog državljanina uslovljeno određenim ciljem. Po tome od koga potiče inicijativa za saradnju, angažovanje je pridobijanje lica za saradnju ili prihvatanje inicijative za saradnju.
Prema osnovu zasnivanja, angažovanje može biti dobrovoljno ili prinudno.
Ponekad pridobijanje lica za saradnju može biti otežano, te se pribegava metodi prisiljavanja na saradnju kompromitujućim materijalom. Angažovanje za saradnju je svojevrsno psihološko lomljenje, praćeno zavisno od lica promenljivim slabijim ili jačim intenzitetom krize.
Interesi za angažovanje se mogu kretati od čisto materijalnih, preko zaštite od kompromitacije i krivičnog gonjenja (lice sarađuje da se ne goni krivično i da se ne kompromituje zbog određene delatnosti moralno nepodobne u okruženju: razvrat, bolesti zavisnosti, seksualna nastranost).
Pored toga, primenjuje se i korumpiranje u oblasti ekonomsko-trgovinskih odnosa, omogućavanje kojekakvih aranžmana: stipendije, specijalizacije, gostovanja… Uz prikrivene ili neprikrivene materijalne intervencije vrši se sistematski psihološko-politički uticaj i pripremanje “odgovarajućeg” terena. Sve ove pojave manje ili više dolaze do izražaja ali naročito treba obratiti pažnju na: intervencije oko zaposlenja i obezbeđenja povoljnijih životnih uslova, šikaniranja na radnom mestu i dr. Ovo posebno kada su u pitanju stručni kadrovi… Prema pravilima SDB, tačka 19 odstupanje od principa uspostavljanja saradnje po osnovu dobrovoljnosti, humanizma slobodne i prava građana, dozvoljeno je kada na drugi način nije moguće otkrivanje ili dokumentovanje neprijateljskog delovanja stranih obaveštajnih službi… Manje-više su svi ljudi ranjivi. Samo se postavlja pitanje koliko je to što se poseduje optužujuće i efikasno… Saradnika obučavamo kroz praktičan rad tokom saradnje ili kroz specijalno za to namenjene škole i kurseve. Kroz praktičan rad vrši se najkonkretnija obuka, s obzirom na zadatke, način izvršenja i sredstva koja se koriste.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar