Mile barjaktar

Dodikovi protivnici veruju da je čitava priča sa isticanjem zastave RS u sedištu Predsedništva BiH osmišljena samo da bi se preusmerila pažnja sa životnih problema, te da je izvedena u saradnji s drugom dvojicom članova tog tela

Pri polaganju zakletve kao novoizabrani predstavnik Republike Srpske u tročlanom Predsedništvu Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik se 20. novembra slikao pored četiri zastave BiH. Nepune dve nedelje kasnije, napustio je sastanak s delegacijom Saveta za sprovođenje mira jer na sastanku nije mogla da bude istaknuta zastava RS.
Sličan scenario ponovio je i šest dana kasnije, kada je otkazao konsultacije s predstavnicima političkih partija povodom izbora novog Saveta ministara. I opet je bio povod nemogućnost da u sali gde bi konsultacije bile održane, pored dve zastave BiH, bude istaknuta i zastava RS.

Dan kasnije, međutim, Dodik je predsedavao Predsedništvom BiH. Na sednici nije bilo zastave RS. Nije, međutim, bilo ni zastave BiH. Uklonjena je, kako je Dodik izjavio, uz saglasnost druge dvojice članova Predsedništva, Željka Komšića i Šefika Džaferovića.

Sam Dodik kaže da je na kompromis pristao jer je „shvatio da je potrebno rešiti neka pitanja".
Najavio je, međutim, da će u Parlamentarnoj skupštini BiH pokrenuti pitanje izmene Zakona o zastavi BiH kako bi se regulisalo isticanje zastave RS.

Mnogi su se setili ranijih Dodikovih opaski kako mu ne pada na pamet da ide u „Teheran", kako je nazivao Sarajevo, pa je na kraju ipak završio u „Teheranu" kao srpski član Predsedništva BiH. Da li će se isti slučaj ponoviti i kada je reč o isticanju barjaka?

Dodikovi oponenti uvereni su da je reč samo o njegovoj dnevnopolitičkoj manipulaciji kojom skreće pažnju sa bitnih životnih pitanja. Ne odbacuju ni mogućnost da sve to radi u dogovoru s hrvatskim i bošnjačkim predstavnicima Predsedništva BiH. Cilj bi, naravno, bio isti - dnevnopolitička igra za zamajavanje građana i preusmeravanje pažnje sa bitnih problema, ekonomije, razvoja...

Upravo je to stav koji zastupa Dragan Mektić iz Srpske demokratske stranke, koji je i aktuelni ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH.
- Sve je to obična predstava za narod. Eto, rekao je da ni po koju cenu neće odustati od zastave RS, a danas je bio na sednici gde nije bilo zastave RS, iako je bila istaknuta zastava BiH. Kaže, jednu su uklonili. Pa, kakve veze ima da li je jedna, dve, četiri ili pet? Kao, našao je neko solomonsko rešenje - tvrdi Mektić.

On ističe i da je svima koji poznaju kako funkcioniše BiH bilo jasno da od Dodikovih pretnji neće biti ništa. Štaviše, Mektić veruje da je Dodik sve radio u dogovoru s drugom dvojicom članova Predsedništva BiH.

- Još u utorak sam znao da je Dodik od Željka Komšića tražio da na sednici Predsedništva ne bude zastave RS, ali da se sednica održi bez snimanja kamera. Pa su onda postigli kompromis da bude istaknuta jedna zastava. Znači, jedno priča, a drugo radi. I ko zna kakve će sve priče biti u budućnosti, a radiće se nešto treće - kaže Mektić.
Slično je, kako kaže, bilo i s Dodikovom najavom da će smeniti 16 ambasadora koje je imenovao raniji član Predsedništva iz RS. Znalo se, kako kaže, da to nije moguće, jer to nije bilo usaglašeno s druga dva člana, kao i da bi onda i Komšić tražio da povuče hrvatske ambasadore koje je postavila HDZ.

- A to Dodik zbog Dragana Čovića (HDZ) nikad neće uraditi jer su oni u koaliciji. I čim je Komšić to rekao na sednici, Dodik je reterirao i rekao da će samo imenovati ambasadore tamo gde je prethodnima istekao mandat - dodaje Mektić.

S Mektićem se, međutim, ne slaže dr Aleksandar Vranješ s Fakulteta političkih nauka u Banjaluci. Uklanjanje jedne zastave BiH iz sale gde se održavaju sednice Predsedništva je, kako kaže, „ad hok rešenje", odnosno „trenutni kompromis da bi se sednica održala".

- To je bilo samo za potrebe ove sednice. Dodik je u sredu stavio na dnevni red izmenu Poslovnika, ali druga dva člana nisu to prihvatila. Zato će SNSD na prvoj sednici Parlamentarne skupštine BiH predložiti izmenu Zakona o zastavi BiH da preko te procedure pokuša da unese novu praksu - kaže Vranješ.

Na pitanje kakve su šanse da taj predlog podrži skupština u kojoj većinu imaju Bošnjaci, Vranješ odgovara da je pitanje većine „kompleksno" te da poslanici iz RS uvek mogu da uskrate podršku zakonima koji su bitni za poslanike iz Federacije BiH.

- Postoji tzv. entitetska većina i, da bi zakon prošao, mora dobiti najmanje sedam glasova iz RS i 14 glasova iz FBiH. Tako, na primer, ako poslanici iz FBiH ne budu podržali izmene zakona, u isto vreme treba da imaju na umu da poslanici iz RS možda neće podržati za njih neke važnije zakone. U BiH politički sistem može funkcionisati samo ako se stvori konsenzus. A ako neko smatra da RS nema pravo da bude vidljiva u zajedničkim institucijama, onda snosi rizik da ni RS neće podržati neka rešenja koja su važna za FBiH - kaže Vranješ.

Njega ni najmanje ne brine mogućnost blokade institucija u državi koja već važi za nefunkcionalnu. Ističe da se, kada se pogledaju uređenja i nadležnosti, vidi da RS može da funkcioniše bez obzira na to da li su blokirane institucije na nivou BiH.

- RS ima svoju vladu, parlament, budžet, institucije, priliv novca... Što se nas tiče, Parlamentarna skupština BiH može biti čitav mandat u blokadi. A to jedino ne odgovara onim političkim subjektima kojima je stalo do funkcionisanja BiH. Srpski narod za to ne mari. Tako da za dobrobit BiH ne bi bilo pametno preglasavati predloge iz RS - zaključuje Vranješ.