MNOGO BUKE NI OKO ČEGA

Dok jedni tvrde da je pomeranje datuma objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije politička poruka Zapadnom Balkanu, drugi ističu da je to proceduralna stvar. Tehnikalija ili ne, glasanje u Evropskom parlamentu moglo bi da utiče na politiku proširenja Evropske unije. Šta bi moglo da se promeni i gde je trenutno Srbija na evropskom putu?

Poput dimne bombe odjeknula je izjava francuske ministarke Natali Loazo o tome kako sadašnja EU ne omogućava prijem novih članica, među kojima je i Srbija. Eksplozija, dim, odjek i ništa novo. Loazova je samo ponovila davno formiran stav Francuske i Emanuela Makrona, koji se protivi sadašnjoj politici proširenja Unije i insistira na njenoj unutrašnjoj reformi.

S obzirom na bolest kratkoročnog pamćenja, ta izjava nanovo je podelila srpsku javnost i medije na one koji su ovu poruku protumačili kao iskrenu i prijateljsku, uz dopunu da uprkos tome Francuska pokazuje želju da Zapadni Balkan postane deo EU, i na one koji su kao i uvek skeptični - nema više ni šargarepe, kažu. U moru birokratskih ili arhaičnih floskula i sa jedne i sa druge strane, put do medijske lupe najlakše pronalaze stavovi predstavnika pojedinačnih država članica, u ovom slučaju Francuske, što svakako treba razlikovati od stava Brisela i stavova i mišljenja neimenovanih diplomatskih izvora. U konkretnom primeru, kada od iz pouzdanih diplomatskih krugova u Briselu pristigne vest da će godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biti odložen dok se ne završi glasanje za Evropski parlament, i na to se nadovežu stavovi stručnjaka da će odlaganje poremetiti predviđeni kalendar događaja, u Srbiji po principu povezanih sudova automatski iskrsne pitanje - da li nas Brisel stavlja na hold? Opet, odgovor je kompleksan. U pitanju je i jedno i drugo.
S jedne strane, odluka o odlaganju izveštaja je samo stvar tehničke i birokratske prirode, bez ikakve uvijene političke poruke. To je potpuno logično objašnjenje kada se uzme u obzir da Izveštaj o napretku donosi Evropska komisija, a ne Evropski parlament, i da je u pitanju dokument u kojem se konstatuje napredak u reformama, a ne nekakav politički obojeni stav. Shodno tome, pogađanje datuma objave izveštaja nije nikakva poruka Srbiji da nas Brisel sada manje želi ili ne želi.

Upravo to u izjavi za "Ekspres" ističe i slovenački član EP i izvestilac za Kosovo Igor Šoltes.

- U pomeranju datuma predstavljanja izveštaja EK ne treba tražiti nikakvu posebnu političku poruku. Najbolji odgovor zbog čega je taj dokument odložen može dati EK, ali verujem da je to iz tehničkih razloga i najavljenih izbora u Evropskom parlamentu. Svakako se nadam da će naredni saziv i dalje visoko na svojoj agendi ostaviti pitanje Zapadnog Balkana. Sigurno će izbori za Evropski parlament uticati na sastav Evropske komisije, jer će od većine u Parlamentu zavisiti i predlog kandidata za EK. Ali verujem da se portfolio EU neće radikalno promeniti i da će ostati privrženi proširenju, jer je to i obaveza u odnosu na fondove koji su na raspolaganju, odnosno takozvana IPA3 sredstva - kaže Šoltes.

Pucanje po linijama

Kada je reč o stavu Francuske da EU prvo treba reformisati iznutra, pa tek onda govoriti o prihvatanju novih država u evropsku zajednicu, Šoltes napominje da stavovi pojedinačnih država članica imaju svoje uzroke i posledice.
- Jedan je stav Evropskog parlamenta i Evropske komisije, drugo su stavovi šefova država zemalja članica. I naravno da predsednici velikih država u EU imaju uticaja na neke odluke, ako ne neposredno preko Parlamenta i Komisije, onda sigurno preko Evropskog saveta, gde se čuje glas evropskih zemalja. Ima to svoje uzroke i posledice, jer se naširoko priča o tome da se Unija mora konsolidovati iznutra. Svi vidimo da Evropska zajednica puca po linijama Istok-Zapad, Sever-Jug i da evroskepticizam raste u Evropi. U okviru toga treba tražiti odgovor na pitanje da li će predlozi o reformama direktno uticati i na politiku proširenja - izričit je Šoltes.

Međutim, isto tako činjenica je i da će izbori za Evropski parlament u perspektivi uticati na novi sastav Evropske komisije, kao i na izbor novog komesara za proširenje. Budući da je tema proširenja sada škakljiva, jer pojedine članice nisu za prihvatanje novih država u evropsku zajednicu, odluka o odlaganju objavljivanja godišnjih izveštaja (umesto u aprilu, izveštaji će, prema saznanjima medija, biti objavljeni 29. maja) doneta je jer lideri EU ne žele da pitanje proširenja podstakne populističke sentimente u jeku izborne kampanje za EP.

U tom smislu, prema oceni stručnjaka, ovo je više stvar unutrašnjeg previranja i politike EU nego neka politička poruka zemljama kandidatima.

- Čini se da je glavni razlog zbog čega je objavljivanje izveštaja EK odloženo u tome što bi ta tema bila nepopularna u EU i privukla bi pažnju na proširenje u predizbornoj kampanji za Evropski parlament. Ovo se zasniva na pretpostavci da je proširenje nepopularno u EU, posebno u nekim ključnim državama članicama. Vlade kao što je Francuska žele da privuku što manje pažnje na tu temu - napominje profesor na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi Florijan Biber. On dalje ističe i da nije najjasnije u kakvom formatu će Generalni direktorat za susedsku politiku i proširenje (GD) nastaviti da funkcioniše i napominje da će proširenje Unije i dalje ostati manje važno na agendi Brisela.

Opširniju priču možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kisocima