PAKLENA POMORANDŽA: Hašim Tači pre ceremonije u Parizu dogovorio se da francuska kompanija “Oranž” kupi PTK – telekomunikaciono preduzeće

PAKLENA POMORANDŽA: Hašim Tači pre ceremonije u Parizu dogovorio se da francuska kompanija “Oranž” kupi PTK – telekomunikaciono preduzeće


Kada je srpski Telekom želeo da kupi albanskog operatera, politika se umešala i to se nije desilo. Iznad ekonomije je uvek politika. Iznad politike – međunarodni odnosi. Njihova srž je trgovina uslugama, gde je najvažniji reciprocitet. I tu prva strana ulazi u razmenu i veruje u poštenje onog drugog. Teško je utvrditi vrednost usluge i podudaranje međusobnih očekivanja, ali se trgovina zasniva na poverenju. Ono se gradi, stiče, zaslužuje…

To je dobro znao i Bernard Kušner, bivši šef Unmika, kada je u martu u Parizu na promociji knjige o “modernom državniku” Hašimu Tačiju stao za govornicu. Da kaže i on nešto lepo o romansiranoj Tačijevoj biografiji. Malo pre toga se Kušner prisećao kako je sa nekadašnjim komandantom OVK, a sada liderom takozvane države Kosovo, posetio srpske kuće u Prištini i tamo video “napadnute i silovane žene”.

DRUGA STRANA

– Počastvovan sam što sam pozvan da govorim zajedno s Kušnerom o svojoj biografiji. Mnoge diplomate, novinari i političari su zainteresovani za dešavanja na Kosovu i Balkanu – napisao je servilno Hašim Tači uoči promocije na Tviteru.

Nije prošlo mnogo a Kušner mu je uzvratio na lepim rečima. Prema saznanjima “Ekspresa”, on je bio taj koji je omogućio predsedniku Kosova da sedi iza ruskog predsednika Vladimira Putina u Parizu. Proslavljeni srbomrzac preko svojih bliskih kontakata obezbedio je Tačiju privilegovano mesto na ceremoniji. Samo dva dana pre diplomatskog skandala za Srbe, Tači je na Tviteru okačio fotografiju sa Kušnerom, kojeg i francuski “Mond” naziva “velikim prijateljem tzv. države Kosovo”.

U ovom slučaju Pariz je i te kako imao milionske razloge da bude zahvalan šefu države koja nije ni postojala u vreme Prvog svetskog rata. Kako tvrde upućeni u Prištini, Tači se neposredno pre ceremonije dogovorio da francuska kompanija “Oranž” kupi PTK – preduzeće koje rukovodi telekomunikacijama na Kosovu.

Da to nisu samo kuloarske priče potvrđuje i podatak da je u maju ove godine kosovskog premijera Ramuša Haradinaja posetila zvanična delegacija predstavnika francuske kompanije “Oranž”, predvođena Klodom Bartolonom, koja je zainteresovana da investira u kosovski Telekom. Haradinaj je tad garantovao punu transparentnost i saradnju u cilju poboljšanja teškog stanja u Telekomu, rekavši da bi investicije kompanije “Oranž” u PTK mogle da postanu vrlo uspešna priča. To i ne čudi ako se zna da ova kompanija posluje u osam država Evropske unije sa 256 miliona korisnika u celom svetu i zapošljava 95.000 radnika u Francuskoj i 59.000 u drugim zemljama sveta.

Inače, prijateljstvo Tačija i Francuza nije novost. On se u zvaničnom Parizu dobro kotira, bez obzira na to ko je kod njih na vlasti. Zanimljivo, više od polovine šefova Euleksa i međunarodnih institucija na Kosovu bili su Francuzi. Takođe, odanost prijatelju Kušner je pokazao ne samo devedesetih, kada ga je ljubio po tri puta, već i u najriskantnijem trenutku u karijeri Hašima Tačija. Nakon izveštaja Dika Martija.

Na pitanje novinara kakav je njegov stav o slučaju “žuta kuća” gde su, po tvrdnjama svedoka, na severu Albanije otetim Srbima uzimani organi, Kušner se prvo nasmejao, pa odgovorio kontrapitanjem:

– Šta je to žuta kuća? Morate ići da se kontrolišete. Oni koji to kažu su idioti i ubice – rekao je Kušner tokom posete bolnici u Gračanici.

Ovaj, jedan od osnivača organizacije “Lekari bez granica”, na mesto šefa Unmika u julu 1999. došao je sa funkcije francuskog ministra za zdravlje. Agencije su tada prenele da je reč o “otvorenom i borbenom čoveku prijatne spoljašnjosti”, “humanitarcu od akcije” i jednom od prvih koji je formulisao koncept “prava na humanitarnu intervenciju”. Spretan u manipulisanju medijima, u Francuskoj je već imao status medijske zvezde. Popularnost je zadržao i kasnije uprkos činjenici da su ga ovdašnji mediji karakterisali kao “mrzitelja Srba”. Kušner se uvek držao svetog pravila dobrog marketinga – “važno je da se govori, pa makar i dobro”, o ličnosti ili proizvodu svejedno. Možda zato nije mnogo mario kada su kritike na njegov angažman u Unmiku stizale ne samo iz Beograda, već iz svetske štampe.

Mešanje doktora Kušnera u zbivanja na Balkanu usledila su posle njegove 25 godina duge karijere u sličnim poslovima u Bijafri, sredinom 60-ih, u Jordanu medu Palestincima, u Kurdistanu, Sudanu, Etiopiji, Jermeniji, Salvadoru, Somaliji, Indokini i Zairu. U vreme rata na prostoru bivše SFRJ angažman “Lekara bez granica” i samog Kušnera često je bio predmet napada ovdašnjih političara i medija, od toga da “Srbima u Bosni nije dao ni šaku aspirina” do optužbi da se u “kamionima sa humanitarnom pomoći prevozi naoružanje za Hrvate i muslimane”.
Vole i Srbi nerandže, no trpe.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar