Politika
13.01.2018. 10:30
Marko R. Petrović
POD RUSKOM KAPOM
Miloradu Dodiku je glavni spoljnopolitički partner postala Rusija, što je samo potvrdio ikonografijom na paradi povodom Dana Republike Srpske
Republika Srpska sada je i bukvalno pod ruskom kapom. Odnosno, bar jedan njen deo, oličen u počasnoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Ona je prodefilovala centrom Banjaluke na obeležavanju Dana RS u „novim uniformama", koje, međutim, neodoljivo podsećaju na kombinaciju svečane svetloplave uniforme garde nekadašnje JNA uparene s teget šapkom, koja je najčešće viđena kod kozaka, koji su Balkan pohodili u prethodne dve-tri decenije.
No, moda i stil koji neguju policajci u Republici Srpskoj manje su bitni od simbolike koja se može izvući iz ovog čina, a koja ukazuje na još veće povezivanje srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini s Rusijom. A tome u prilog govori i - koliko god to, opet, simbolično bilo - potpisivanje sporazuma o saradnji između RS i Republike Južne Osetije. Jer iako su ovu paradržavu sa 53.000 stanovnika, osim Rusije, priznale i Venecuela i Nikaragva, kao i mikrodržave Nauru i Tuvalu, potpuno je jasno da je ona pod punom kontrolom Moskve, koja od marta prošle godine komanduje i njenom vojskom.
Osim toga, već se najavljuje novi sastanak Dodika i Putina, najverovatnije u maju, i to u rodnom gradu ruskog predsednika - Sankt Peterburgu, gde bi trebalo da bude otvoreno predstavništvo Republike Srpske.
Nameće se nekoliko pitanja. Prvo, da li se predsednik RS Milorad Dodik na ovaj način krajnje otvoreno izjasnio da mu je Ruska Federacija glavni spoljnopolitički partner? Drugo, da li ruski predsednik Vladimir Putin vidi RS kao rezervni položaj na Balkanu, s obzirom na to da se Srbija nalazi pod velikim pritiskom Zapada, pored ostalog i zbog toga što nastoji da održi vrlo čvrste političko-ekonomske odnose s Rusijom?
Za Ruse je Banjaluka neka vrsta rezervnog položaja na Balkanu, ako sve druge opcije propadnu
Za analitičara Cvijetina Milivojevića nema sumnje da se rukovodstvo iz Banjaluke opredelilo da budućnost i status Republike Srpske veže isključivo za Rusiju. O tome, kako kaže, govori već godinu dana.
- Beograd je, naravno, i dalje majka na istoku, na koju se gleda s ljubavlju, ali s obzirom na to da su, ne samo sadašnja nego i neke prethodne vlasti u važnim trenucima po RS tražile od Banjaluke, pravdajući se svesrpskim interesima, da odstupi od nekih svojih zahteva, iako je vreme možda bilo povoljnije za neke druge poteze, od pre godinu dana jasno je da je prva adresa kojoj se Dodik obraća Moskva pa tek onda Beograd - ocenjuje Milivojević za „Ekspres".
Sam Dodik ni na ovogodišnjoj proslavi nije propustio da zahvali Srbiji jer je „uvek, kao i danas, s nama", i da doda kako „svi znaju da je Srpska sa Srbijom jedno". I ovu je priliku, međutim, iskoristio da pozove Srbiju da omogući da Srbi iz RS u što kraćoj proceduri dobijaju srpsko državljanstvo, kao i da predstavnici Srba iz okruženja, dijaspore, budu zastupljeni i u zakonodavnim organima vlasti u Srbiji.
Prema nekim ranijim spekulacijama, upravo su to stvari o kojima je trebalo da bude reči u prilično pompezno najavljivanoj Deklaraciji o očuvanju srpskog naroda, koja je, ipak, na kraju svedena na Deklaraciju o očuvanju srpskog jezika i kulture, čije se usvajanje najavljuje za Sretenje, a koja će biti tek aneks Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama Srbije i RS potpisanog septembra 2006. godine.
Tačka na kojoj je Dodik procenio da će moćniji oslonac imati u Moskvi nego u Beogradu, prema Milivojevićevim rečima, bila je ona kada je Srbija, i sama pod pritiskom Vašingtona, Berlina i Brisela, krajem 2016. godine pritiskala vlasti u RS da odustanu od prošlogodišnjeg obeležavanja Dana RS. Tada je, kako kaže, prvi put odbio da izađe u susret željama Beograda iako je prethodno učinio više ustupaka: odustao je od referenduma o Tužilaštvu i Sudu BiH, ali i od referenduma o vojnoj neutralnosti u RS, koji je, po ugledu na Srbiju, zamenio Rezolucijom o vojnoj neutralnosti RS.
- Jasno je da Beograd vrlo često nije u poziciji da zbog svojih interesa, a pre svega zbog ubrzavanja evrointegracija, stane bespogovorno iza RS, čak ni kada je evidentno da je RS u pravu - kaže Milivojević.
Upravo zbog toga, kako ocenjuje, Dodik sada kao prvu adresu ima Putna, dok je druga adresa Beograd, odnosno predsednik Vučić. Predsednik RS, takođe, sve vreme ispoljava želju da se stavovi te dve adrese što češće poklapaju.
Posebno pitanje koje se postavlja jeste šta u celoj priči dobija Rusija, odnosno da li je Banjaluka alternativa Beogradu, kojeg u narednom periodu, po svemu sudeći, očekuju novi veliki pritisci povezani s evrointegracijama, odnosno s rešavanjem pitanja Kosova i Metohije.
Srbija, s jedne strane, već dosta dugo prilično uspešno odbija zahteve da Rusiji uvede sankcije zbog Krima i Ukrajine, ali isto tako dugo ne rešava pitanje davanja diplomatskog statusa ruskom osoblju angažovanom u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. I upravo u tome Milivojević vidi mogući interes Putina da više pažnje u budućnosti posveti Republici Srpskoj.
- Premijerka Ana Brnabić nedavno je ponovo rekla da će Srbija o pitanju statusa osoblja u tom humanitarnom centru odlučiti kada dođe vreme za to, kao i da će odlučiti u njenom interesu. To rešenje se odlaže već tri godine, a sve vreme, kad god je to potrebno, Srbija traži pomoć Rusije. Da nije bilo ruskog veta u Savetu bezbednosti UN, sigurno bi bila usvojena i ona britanska rezolucija o genocidnosti - kaže Milivojević.
Da stvar bude gora, kako kaže, godinama na teritoriji Srbije postoji NATO baza u „Bondstilu" kod Uroševca, „koja je formirana mimo volje građana i vlasti Srbije, dakle - silom".
- To se, u prevodu, zove okupacija - kaže Milivojević.
Dodik je zato, kako ocenjuje, lukavo ocenio da je Rusiji potreban još jedan saveznik na Balkanu na kojeg će moći bezrezervno da računa.
- Time ne aboliram Dodika, koji je na vlast došao kao američki čovek. On prvi put na vlast nije došao voljom naroda. Tek kasnije je postao ono što je sada - kaže sagovornik „Ekspresa".
Rusiji, kako kaže, treba zahvaliti i što nije ostvaren neskriveni cilj Zapada da BiH postane unitarna država, jer se jedino ruski prestavnik u Kordinacionom telu za implementaciju mira u BiH suprotstavlja odlukama Visokog predstavnika za BiH, koje donosi po diktatu Brisela i Vašingtona.
- Da nije tog ruskog glasa, verovatno bi BiH išla brže ka unitarizaciji, odnosno ka ukidanju entiteta - procenjuje Milivojević.
Posle svega, biće veoma zanimljivo videti kako će se stvari u RS, odnosno BiH, odvijati ukoliko se ostvare nezvanične najave da će „Trampov specijalac za Balkan", kako mediji zovu doskorašnjeg zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i evropske poslove Brajana Hojt Jia, biti novi američki ambasador u Sarajevu.
Dodik se o njemu već u par navrata izjasnio prilično potcenjivački, kao o „šarlatanu", odnosno „olupini bivše američke administracije, koja vodi antisrpsku politiku".
Sam Ji je u žižu javnosti poslednji put došao nakon izjave da će Srbija morati da izabere stolicu, odnosno da će morati da se odluči između Rusije i Zapada. Da li će sada Dodiku tražiti da, umesto kozačke šapke, na glavu stavi kaubojski šešir?
Komentari
