PORTRET, BAJDEN: Obamin alter ego i Hilarin najbolji izbor

Od vršnjaka je trpeo uvrede zbog mucanja. Manu je prevazišao tako što je napamet naučene duge odlomke poezije recitovao naglas pred ogledalom. Godinama kasnije stekao je reputaciju brbljivca i vrsnog učesnika u svakoj debati 

Jedna je od najznačajnijih političkih figura u svetu. Alter ego Baraka Obame, moćni čovek iz senke u administraciji SAD, veteran diplomatije, ugledni senator u sedam mandata, od kojih je samo u prvom dobio podršku manju od 60 odsto...

Džozef Džo Bajden rođen je ratne 42. godine u etnički šarenoj, katoličkoj porodici, od predaka englesko-francusko-irskog porekla. Otac je dugo i neuspešno lutao s poslom i porodicom, uglavnom čisteći peći, dok se nije skrasio u Vilmingtonu (Delaver) kao prodavac polovnjaka. Džoova biografija podseća na život moderne Pepeljuge, prepune porodičnih tragedija, zdravstvenih komplikacija sa aneurizmom, padova i uspona, iz kojih je Džozef po pravilu izlazio jači. Roditelji mu nisu pružili blagodeti detinjstva, već su u njega usadili težak, grub rad i istrajnost. "Mera čovekova nije u tome koliko su ga puta oborili na zemlju, već koliko je u stanju da brzo ustane", učio ga je otac. Da bi imao za školarinu u prestižnoj "Svetoj Heleni" prao je prozore i plevio bašte.

Od vršnjaka je trpeo uvrede zbog dugogodišnje govorne mane, mucanja, te zaradio i nadimak "Džo prtljag". Manu je prevazišao tako što je napamet naučene duge odlomke poezije recitovao naglas pred ogledalom. Godinama kasnije stekao je reputaciju brbljivca i vrsnog učesnika u svakoj debati. Nije poznat po skromnosti, naprotiv, smatraju ga za taštog čoveka. Jedan politički analitičar ga je ovako opisao: "Bajden nije akademik, nije ni teorijski mislilac, on je veliki ulični političar. Dolazi iz duge loze radničke klase Skrantona - prodavaca novih i polovnih automobila, ljudi koji znaju kako da prodaju stvari. Poseduje taj veliki irski dar."

I danas, kad god mu se ukaže prilika, nastoji da sačuva sliku politički nezavisne osobe kakvu je uramio još kao mlad senator, kad ga je "Tajm" svrstao među "200 lica za budućnost", opisujući ga kao samopouzdanog i kompulsivno ambicioznog. Najbitnija nijansa te slike predstavlja ga kao "čoveka iz naroda".

Koliko on to jeste donekle ilustruje i anegdota od pre pet-šest godina, kad je tokom živog prenosa nekog događaja kamera snimila Bajdena dok govori Obami da je njegovo potpisivanje tzv. Obamakera (nacionalni zdravstveni program SAD) "velika je*ena stvar". "Kad ne bi bilo gafova, ne bi bilo Džoa. On je neko koga ne možeš da ne voliš", rekao je o njemu politički protivnik Lindzi Grejem, republikanski senator iz Južne Karoline. Mnogi smatraju da Obama nikada ne bi postao predsednik bez Bajdena na svojoj listi. Bajden je, zvanično, bio drugi najsiromašniji senator, pošto mu je imovina bila procenjena na između 59.000-366.000 dolara. Uviđajući koliko su siromašni službenici podložniji mitu, već godinama uzalud pokušava da reformiše način finansiranja političkih kampanja, što je već dugo goruće pitanje u Americi.

Buntovnost mu se ukorenila veoma rano. Kao student je učestvovao u blokadi lokalnog bioskopa ne bi li se prekinula rasna segregacija u njemu. Važio je za odličnog studenta, lidera koga su njegovi vršnjaci rado pratili. Diplomirao je istoriju i političke nauke na Univerzitetu u Delaveru. Tokom studija igrao je fudbal, ali je i upoznao Niliju Hanter, kasniju suprugu kojoj je, bez namere da je fascinira, rekao da planira da postane senator do svoje tridesete, a potom i predsednik SAD. Dve godine kasnije su se venčali i dobili troje dece: Boa, Roberta i Naomi Kristinu.

Senatorsku zakletvu je položio svojim sinovima, Hanteru i Bou (umro prošle godine od kancera mozga), dok su ležali u bolnici oporavljajući se od nesreće u kojoj su poginule supruga Nilija i jednogodišnja ćerkica Naomi

Vanredno studirajući Sirakuški univerzitetski pravni koledž postao je doktor prava. Tokom studija bio je optužen za plagiranje nekog rada, ali je kasnije sudski oslobođen te optužbe, što mu je i obrisano iz dosijea, ali na političkom frontu nije i zaboravljeno. Zanimljivo je da tokom Vijetnamskog rata nikad nije učestvovao u antiratnim demonstracijama. Redovno mu je odgađano služenje vojnog roka, a pošto je kao tinejdžer imao astmu, vojne vlasti su kasnije odustale od mobilizacije. Poznat je kao čovek koji se drži datih obećanja, što je neuobičajeno za političare. Svoje prvo veliko obećanje, sebi, ispunio je sa 30 godina kad je postao jedan od pet najmlađih senator u istoriji SAD.

Senatorsku zakletvu je položio svojim sinovima, Hanteru i Bou (umro prošle godine od kancera mozga), dok su ležali u bolnici oporavljajući se od nesreće u kojoj su poginule supruga Nilija i jednogodišnja ćerkica Naomi. "Počeo sam da shvatam razmere očaja, da samoubistvo nije samo opcija već racionalna opcija...", sećao se kasnije tih teških trenutaka. Koliko je potom bio posvećen porodici najbolje govori podatak da je tokom celog svog 35 godina dugog boravka u Senatu svakog dana putovao vozom po sat i po, od Vilmingtona u kojem je živeo sa sinovima, do Vašingtona gde je radio. I danas, u znak sećanja na prvu suprugu i ćerku, ne radi 18. decembra. Kasnije se oženio sa Žil, "koja mu je obnovila interesovanje ne samo za život već i za politiku" i s kojom ima ćerku Ešli.

Odigrao je ključnu ulogu u pisanju brojnih zakona, među kojima je najznačaniji Zakon o nasilju nad ženama, s ciljem da se smanji nasilje u porodici. Bajden ga je smatrao najbitnijim dostignućem tokom nekoliko decenija boravka u Senatu. Bio je aktivan i na suzbijanju legalnih lekova poznatih kao "droge za silovanje", koje muškarci koriste da omame devojke sa kojima bi izašli na sastanak. Njegov zakon iz 2000. uspostavio je kompjuterske centre za decu iz siromašnih ili problematičnih sredina.

Ima li Hilari, u slučaju da pobedi, jačeg kandidata za državnog sekretara? Uostalom, ko je tako kao Bajden strastveno branio Klintonove i tokom skandala "Vajtvoter" i onog sa Monikom Levinski?

Smatraju ga za vrsnog poznavaoca istočne i jugoistočne Evrope. Bio je aktivan tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, a aprila 1993. godine na tročasovnom sastanku s Miloševićem je između ostalog rekao: "Mislim da si prokleti ratni zločinac i da ti treba suditi!"

Da li je sa ovom drugom posetom Beogradu Bajden poslednji put među Srbima? Ne treba u to lako poverovati jer u penziju sigurno neće tako brzo. Ima li Hilari, u slučaju da pobedi, jačeg kandidata za državnog sekretara? Uostalom, ko je tako kao Bajden strastveno branio Klintonove i tokom skandala oko optužbi za malverzacije s nekretninama ("Vajtvoterska kontroverza"), ali i tokom ultraskandala oko Monike Levinski? I bez tog kredita, Džo Bajden je igrač bez kog se ne može, politički kalibar sa kojim se na globalni front izlazi sa ozbiljnom garancijom za uspeh.