PRIŠTINA JE NAMA UVELA SANKCIJE, INTERVJU IGOR SIMIĆ, SRPSKA LISTA

PRIŠTINA JE NAMA UVELA SANKCIJE, INTERVJU IGOR SIMIĆ, SRPSKA LISTA

(BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/DS)


Bukvalno sve što se troši na severu Kosova dolazi iz centralne Srbije. Tu spadaju osnovne potrepštine: hleb, mleko, brašno, ulje, meso, lekovi, ali i mazut za toplane, kojim se greju škole i bolnice

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić od prošle godine poslanik je u skupštini u Prištini. Ovaj doktorand pravnih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prethodno je četiri godine bio odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica. Poznaje gotovo sve albanske lidere, ali kako kaže, ni sa jednim od njih nije lako sarađivati, posebno kada vam je cilj zaštita srpskih interesa na Kosmetu.

Sa Simićem razgovaramo u sredu, pre i posle protesta koji se u Kosovskoj Mitrovici održavaju zbog odluke prištinskih vlasti da poveća takse na srpske proizvode 100 odsto. To se dešava samo dan pošto su četiri predsednika opština na severu Kosova, zajedno s odbornicima, podneli ostavke. Uveren je da su tim činom i raspuštanjem skupština, koje su formirane po kosovskom sistemu, ove institucije faktički prestale da postoje.

– Te odluke su, kao što je predsednik Srpske liste Goran Rakić rekao, donete posle uvođenja taksa, ali ne samo zbog toga, već zbog celokupnog diskriminatorskog odnosa prema Srbima na Kosovu, koji je praćen upotrebom brutalne sile i nasilja. Od 2013. to traje, iako smo mi pružili ruku pomirenja i bili spremni da uspostavimo normalne odnose vlasti u Prištini i Srba na terenu.

Zašto je upad policajaca ROSU, pod uslovom da kosovsko tužilaštvo ima valjane dokaze, okarakterisano kao brutalno nasilje?

– Ako u čisto srpsku sredinu pošaljete stotine do zuba naoružanih formacija u pet ujutru, bez ikakvih dokaza, ali u trenutku najviših tenzija, i pri tom koristite nasilje protiv golorukih građana pred članovima njihovih porodica, kao u slučaju Saše Ćurića iz Kosovske Mitrovice, koji termin upotrebiti da se to opiše? Način na koji su vršena hapšenja uz primenu sile i demonstraciju moći, posebno govorim o upadu u stan potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, više je nego realno da im namera nije bila da uzmu izjavu ili nešto slično. Ako se dobro zna da je on kao uspešan biznismen uvek bio spreman da stane u odbranu prava Srba na život, ovo je napad na njega, njegovu porodicu, ali i na sve slobodomisleće Srbe na KiM.

Mediji Radoičića drugačije opisuju. Ko je u stvari on? Ako se godinama bori za srpske interese, zašto su se doskora svi osim Haradinaja, Ivanovića i Rade Trajković pravili da ga ne poznaju?   

– Milan Radoičić je Srbin, otac dva deteta, dobar prijatelj, čovek od reči i, kao što rekoh, biznismen. Njegove firme zapošljavaju više od 230 radnika na KiM, koji zarađenim novcem izdržavaju svoje porodice i time brane ovaj prostor. U politiku je ušao u izuzetno teškom trenutku po srpski narod i to na nagovor članova i rukovodstva Srpske liste, jer je bilo potrebno da okupimo ljude koji su spremni da se bore za ovaj narod, a da pri tom imaju integritet, te su spremni da daju celog sebe za zaštitu naših prava da živimo život dostojan čoveka. Iako nije neko ko voli da se eksponira, kao potpredsednik Srpske liste uvek je i na svakom mestu u razgovoru sa predstavnicima Albanaca hrabro i odgovorno sa svima nama branio srpske interese.

Jeste li i Vi sigurni u njegovu nevinost? Da li je sada u bekstvu?

– U to, kao čovek i neko ko sarađuje sa njim više godina, nemam nikakve sumnje, a kao pravnik zahtevam da se poštuje sveto pravilo da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, a ne da mesecima slušamo najgore reči protiv njega od strane ljudi koji na Kosmetu nemaju nikakav autoritet niti poštovanje našeg naroda, jer su poznati kao neko ko je uvek bio pri ruci Albancima. Znajući njega, mogu reći da on nije u bekstvu, jer to nikada nije radio, ali mi je drago da sam mogao da pročitam njegovu izjavu medijima u kojima je istakao da je blizu. To mnogo znači našem narodu. Pre nekoliko meseci lično sam insistirao da se oglasi u javnosti, ali je njegov stav bio – znam da mi je obraz čist i meni nije bitno šta se priča već ko priča.

Igor Simic (1)Naši ljudi su bili spremni na to da plate takse duplo, međutim, odgovor iz Prištine koji su dobili jeste da na svim uvoznim deklaracijama treba da stoji “Republika Kosovo”. Ko će na to da stavi pečat?

Šta Vi mislite, ko je naručilac Oliverovog ubistva? Srbi ili Albanci?

– Za razliku od mnogih, ja ne pripadam ljudima koji sve znaju, tako da ne želim da spekulišem. To ne bi bilo fer ni prema Oliveru, a ni prema njegovoj porodici. Ono što znam jeste da je ubistvo Olivera Ivanovića organizovao neko ko je želeo da izazove haos na ovim prostorima, ali i da politički iskoristi njegovu likvidaciju. Kada pogledamo šta se dešava, jasno se može videti ko želi da iskoristi situaciju. Ono što je činjenica, koju je i Oliverova supruga Milena više puta ponovila, jeste to da pojedinci koji se danas predstavljaju kao njegovi prijatelji i pokušavaju da njegovu tragični smrt iskoriste za ličnu promociju i naprave neki profit, za života nikada nisu imali blagonaklonost samog Olivera.

Da se vratimo na ostavke gradonačelnika. Institucije ne nestaju kada ih napustite. Šta ako oni raspišu izbore ili tu privremeno postave neke vršioce dužnosti?

– U slučaju da oni organizuju izbore, u ovakvim uslovima, duboko verujem da Srbi neće učestvovati na njima. Oni mogu da nametnu već danas da na mesto gradonačelnika dođu neki Albanci, samo ne znam na koji način će ti ljudi obavljati svoj posao i koga će predstavljati. Rezultat izbora su demokratski legalno i legitimno izabrani predstavnici naroda. Toga nakon ostavki, kada je u pitanju kosovski sistem na severu, nema. Nakon pet godina truda, sa druge strane smo dobili nepoštovanje svakog međunarodnog akta, čak i akta koji su Albanci doneli, a kojim bi se garantovala prava srpskog naroda na ovim prostorima. Ovo je potez koji je poslao jasnu poruku, ne četiri gradonačelnika, ne četiri skupštine i tih 76 odbornika, ovo je poruka srpskog naroda na severu: “Probali smo, vaše institucije nam nisu donele ništa dobro”.

Tako deluje kao da smo sami sebe rasformirali. Šta možete da uradite? Ko će biti predstavnici Srba na Kosovu?

– I dalje imamo opštine po srpskom sistemu na čijem vrhu je privremeni organ opštinske uprave. To su opštine koje pod sobom imaju sva lokalna javna preduzeća u srpskom sistemu. Baš zbog toga što smo se plašili da će do ovog doći, mi smo se trudili, zajedno sa našom državom, da sačuvamo i jačamo naše institucije na KiM. Pre svega to su lokalne samouprave, institucije zdravstva i prosvete. Bili smo svesni da ne možemo da imamo poverenja u albanske predstavnike, ali, nažalost, ni u međunarodnu zajednicu koja je trebalo da garantuje svima nama da će sve ono što bude potpisano biti i sprovedeno. Između ostalog, i formiranje Zajednice srpskih opština koja je za Srbe na Kosovu značila pozitivnu stvar briselskih pregovora. Međutim, do svega toga nije došlo bez ikakvih konsekvenci u političkom smislu za Albance, koji to nisu hteli da implementiraju. Tako da srpski narod nije obezglavljen, on ima svoje institucije i predstavnike koje će sada još ljubomornije čuvati.

Šta se dešava s vama kao poslanicima u skupštini Kosova? Zašto Haradinajeva vlada nije srušena ako se zna da bez vaših 10 poslanika u skupštini on ne bi imao većinu?

– Moram to malo da pojasnim. Kosovski sistem je specifičniji u odnosu na naš srpski. U kosovskoj skupštini ima 120 poslanika. Od tih 120, nas je 10. U srpskom sistemu to bi značilo da vam je za svaku odluku potreban 61 glas. U Prištini nije tako. Njima je za odluku potrebno da u sali bude 61, a 31 da bude za taj predlog. Što znači da kada opozicija glasa protiv, a njihovi budu za, bitno je samo da je većina bila prisutna. Mi od 26. marta nismo glasali ni za šta. To je protivno interesima srpskog naroda. I pored toga, oni su uspeli da funkcionišu. U slučaju kolektivnih ostavki nas poslanika, po kosovskim pravilima, na naša mesta ušli bi poslanici drugih partija. Što znači da bi Slobodan Petrović i Aleksandar Jablanović došli na naša mesta. Bitno je da budu biološki Srbi kako bi se etnički zadovoljila ta forma. Ukoliko uzmete u obzir da su Jablanović i njegova partija pozdravili upad ROSU na sever pre nekoliko dana, onda možete da zamislite šta bi on radio da uđe na naša mesta.

Srpski ministri u kosovskoj vladi podneli su ostavke pre šest meseci i nastavili sa radom. Imali su službena auta i kancelarije. To zvuči pomalo kontradiktorno?

– Od onog dana kad se desio upad ROSU, srpski predstavnici ne idu u institucije na centralnom nivou Prištine. Ni ministri, ni poslanici. Kad su ministri u prethodnim sazivima zamrzli svoje funkcije, sav novac koji je iz budžeta bio namenjen Srbima otišao je Albancima. Zato smo sada mudriji.

Opširniji intervju sa Igorom Simić iz Srpske liste možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će biti u prodaji od petka

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar