Politika
31.05.2018. 13:58
Rade Jerinić
PUTEŠESTVIJE U PORESKI RAJ VLADIKE GRIGORIJA
SIPA se interesuje za pranje i ispumpavanje novca iz kreditnih zajmova koje su podizale firme koje je na posredan ili neposredan način kontrolisao doskorašnji vladika zahumsko-hercegovački
Čitanje između redova je omiljena srpska disciplina. Kakve se sve poruke mogu sakriti između dva horizontalna niza slovnih znakova. Zbog toga su se gubile i glave i države. Mogućnost različitog tumačenja sadržaja i opet za političare i medije jako bitan termin „odricanje od odgovornosti“, odnosno ono čuveno „nisam ja to baš tako rekao“, omiljene su alatke svakog vrsnog PR majstora ili političara. Policijska i sudska terminologija pune su takvih floskula i izraza iza kojih se ni šta posebno ne krije na prvi pogled, ali kada se ti sklopovi re či sastave u nekakav niz, sve to dobije neku drugu dimenziju. I sada ključno pitanje, kakve veze svo to naglabanje ima s vladikom Grigorijem i tajnim službama, istragama, parama i ko zna čime sve još.
Istražujući moguće razloge zbog čega je vladika zahumsko-hercegovački na poslednjem Saboru SPC, po zvaničnoj verziji „na svoj zahtev“, tražio da ga premeste u Eparhiju u Frankfurtu, došli smo do saznanja da se pomenuti episkop SPC nalazi pod istragom bosanske bezbednosne agencije SIPA. Potvrdu smo dobili iz više međusobno nepovezanih izvora. Jedni su tvrdili da se Grigorije našao u problemima zbog bliskosti s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. U prilog toj tezi navođeni su argumenti o njihovim čestim susretima, koje čak ni oni nisu demantovali i koji su bili manje-više javni. Tako đe, nije zanemarljiv ni podatak da je Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj, iako ne postoji adekvatan zakonski okvir za to, u velikoj meri restitucijom vraćena nepokretna imovina. Usled nepostojanja adekvatnog zakonskog okvira za restituciju i jasnih saznanja da se slučajevi restitucije u Republici Srpskoj rešavaju ad hoc, postoje tvrdnje da se povra ćaj imovine ovoj eparhiji rešio uz obilatu pomoć političkog faktora. Ovaj se faktor, naravno, odaziva na ime Milorad Dodik. Po sistemu ruka ruku mije, navodno je i Dodik imao koristi od druženja s vladikom Grigorijem, koji nesumnjivo uživa veliki uticaj u Hercegovini. S jedne strane, uživa uticaj, a s druge ga prate brojne kontroverze.
Drugi izvori tvrde da se vladika našao na udaru SIPA zbog svojih poslovnih kombinacija. Vodeći eparhiju kao korporaciju, Grigorije je navodno komotno tumačio zakonske propise, ulagao velike sume novca, od kojih je jedan deo stizao i iz izvora čije se poreklo nije ispitivalo. Ozbiljne optužbe na račun episkopa Srpske pravoslavne crkve u multietničkoj Bosni, još uvek nenavikloj na ovo vreme, sa uvek svežim ranama od raznih, uglavnom etnički motivisanih sukoba. U prilog ovoj tvrdnji govore i podaci da je imovina eparhije pod hipotekama raznih poslovnih banaka i da su neki od poslovnih poduhvata koje je pokrenuo vladika Grigorije na izdisaju ili s neizvesnom poslovnom sudbinom. Na ivici provalije, osuđeni na neuspeh. S druge strane, u Patrijaršiji u Beogradu nezvanično su nam potvrdili da je ta eparhija poslovala uredno i, prema dokumentaciji koju oni poseduju, ne postoji ništa sumnjivo ili vanredno. Na pitanje da li oni proveravaju te izve štaje i da li postoji neka vrsta interne revizije koja bi proverila da li su izveštaji istiniti, odgovor je bio negativan. Mada i tu ima logike. Ko očekuje da sveštena lica mogu da lažu, falsifikuju finansijske izveštaje ili ne daj bo že kradu, voze skupe automobile, nose skupu garderobu, satove.... Šalu na stranu. Ipak, potvrdili su nam da se u smislu finansijskog knjigovodstva ne vode knjige kao u drugim pravnim licima, već se sve svodi na kraju dana na prihod. Bio to prilog, donacija, poklon ili nešto četvrto. Odgovorili su nam da ne plaćaju nikakav porez kao ustanova jer je to zakonito i s pravom nas podsećaju da Crkvi nije vraćena imovina koja joj je uzeta posle Drugog svetskog rata. Pošteno! Kažu, kada nam vratite oteto, počećemo da plaćamo porez. Ali ipak saznajemo da je moguće da eparhija bude vlasnik nekog drugog komercijalnog pravnog lica, pa čak i da bude manjinski ili većinski vlasnik u pomenutim dru štvima. Takva forma privredne delatnosti je naročito interesantna licima koja su do kapitala došla na neki sumnjiv, da ne kažem - nelegalan način. Ili na jednom plastičnom primeru objašnjeno, ako u banku ušeta ovlašćeno sve šteno lice, bilo koje verske provinijencije, s gomilom gotovog novca i isti položi na račun, niko ga neće pitati odakle mu ta suma. Čak ni Uprava za sprečavanje pranja novca ili neki njen ekvivalent. San za svakog kriminalca. Ljudi veruju sveštenicima. Ko bi pomislio da se oni bave ne čim nedozvoljenim? Da se podsetimo, svojevremeno je jedna bankarska ekspozitura opljačkana zato što obezbeđenje nije reagovalo. Unutra je ušlo nekoliko ljudi s bradama, obučenih u mantije. A onda su ispod odežde povadili sačmarice i pištolje. Već je bilo kasno...
Istražujući ovaj fenomen, poslali smo i pitanja pomenutoj Državnoj agenciji za istrage i zaštitu SIPA. Pitanja su bila konkretna. 1. Molim Vas da nam odgovorite da li je i zbog kojih sumnji vođena istraga finansijskog poslovanja Eparhije zahumsko-hercegovačke na čijem čelu je i dalje Njegovo preosveštenstvo vladika Grigorije? 2. Da li je vladika Grigorije bio predmet vašeg interesovanja u bilo kom obliku u toj ili bilo kojoj drugoj istrazi?
Odgovore smo dobili nakon nekoliko dana, mada, poznaju ći prirodu rada ovakvih institucija i njihovu zatvorenost prema javnoj sferi, nismo ih ni očekivali. Odgovor je bio više nego zanimljiv. U urednom zavedenom dokumentu pod brojem 16/03/50/17-18, pisalo je: „... U vezi sa Vašim upitom, obavještavamo Vas da Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska nije bila predmet istrage Državne agencije za istragu i zaštitu.“ Odgovor na drugo pitanje nismo dobili. Uzevši u obzir činjenice da je pitanje bilo jasno formulisano i da se odnosilo na konkretno lice, nejasno je zašto je izostao odgovor. Sem ako nije postojala namera da se ne odgovori i time izazove sumnja da se protiv vladike Grigorija vodi nekakva istraga SIPA ili da se ovakvim sumnjičenjem naruši ugled Grigorija, SPC i Srbije. Ili možda da se u nezgodan položaj dovede Milorad Dodik usred kampanje za oktobarske izbore.
Međutim, naši izvori tvrde da je sumnja da se protiv vladike vodi nekakva istraga opravdana i to iz više razloga. Prema njihovim rečima, za Grigorija se SIPA interesovala zbog njegovih kontakata sa bezbednosno-interesantnim licima iz kriminogenih sredina i to iz Republike Srpske, Srbije, Hrvatske i BiH. Neka od ovih lica povezana su sa organizovanim kriminalnim grupama koje se bave raznim aktivnostima iz tog domena. Neke od njih se bave i specifičnim kriminalnim delatnostima karakterističnim za kriminalne grupe iz Crne Gore i sa primorja.
Drugo polje interesovanja tiče se oblasti pranja novca i teških oblika kriminala koje istražuje SIPA. Prema našim saznanjima, pored nedozvoljenih privrednih delatnosti većeg obima, ova agencija se bavi i nadziranjem novčanih tokova u BiH. Njeni službenici imaju pristup međubankarskom platnom sistemu i obaveza im je da nadziru sve transakcije u gotovom novcu čija vrednost prelazi 10.000 konvertibilnih maraka ili oko 5.000 evra i sve žiralne-računske transakcije između pravnih i fizičkih lica čija vrednost prelazi 35.000 konvertibilnih maraka. U slučaju vladike Grigorija istraživani su tokovi gotovog novca lica povezanih sa vladikom Grigorijem. Nije poznato da li ima rezultata u ovoj istrazi.
S druge strane, poslovanje kompanija u čijem je radu i osnivanju na bilo koji način učestvovao episkop zahumsko-hercegovački takođe je predmet interesovanja. Za ove firme u kojima je često pored eparhije suvlasnik bilo i neko drugo pravno lice, postoji sumnja da su se kreditno zaduživale, zatim novac od dobijenih zajmova ispumpavale svojim dobavljačima ostavljajući firmu u gubitku, nesposobnu da vrati zajmove i banku praktično neobezbeđenu sa kolateralima mnogo manje vrednosti od inicijalnih zajmova. Takav je slučaj sa kreditima datim za vinariju i turističku i ugostiteljsku firmu koje su u vlasništvu ili suvlasništvu eparhije ili lica koja su na neki način povezana sa vladikom Grigorijem. Samo Investiciona banka Republike Srpske dala je skoro sedam miliona maraka zajma za koji u ovom trenutku ne postoji izgledna prilika da će u ugovoreno vreme biti naplaćen.
Uz sve pomenute sumnje postoji i izvesna zainteresovanost SIPA za element „inostranosti“ u svim tim kontaktima i poslovnim poduhvatima doskorašnjeg epsikopa zahumsko-hercegovačkog.
Epilog čitave priče je da se neko u SPC usled pritiska određenog broja vladika iz tzv. bosanskog lobija sa episkopom bačkim Irinejom na čelu pobunio protiv nepotrebnog izlaganja „reputacionom riziku“ u slučaju vladike Grigorija i u potrazi za solomonskim rešenjem isposlovao da se pomenuti Grigorije preseli na bezbednu distancu u Frankfurt, eparhiju koja jeste u prilično zapuštenom stanju, ali je izuzetno finansijski moćna. U politici bi se ovakav manevar mogao okarakterisati kao šut uvis. Formalno dobijete veći položaj i naizgled sasvim udobnu sinekuru, ali u potpunosti lišenu svake ambicije. Jeste Nemačka lepa i uređena zemlja u kojoj je sasvim sigurno ugodno širiti reč Božiju, ali daleko je to od Patrijaršije i za nekoga ko ima takve ambicije, daleko je to od trona koji se tamo nalazi.
Vladika u Vikiliksu
Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije zalagao se da se prihvati ostavka bolesnog patrijarha srpskog Pavla (koji je tada bio teško bolestan, prim. aut.), piše u depešama Vikiliksa. Čarls Ingliš, američki ambasador u Sarajevu, u depešama 2010. piše: - On je veoma moćan igrač u SPC u Republici Srpskoj i u tamošnjem političkom režimu. Grigorije nam je rekao da ga smatraju liderom među mladim vladikama koje se često suprotstavljaju starijim vladikama, Vasiliju Kačavendi, Amfilohiju i Jefremu. Rekao nam je da su se Kačavenda i Jefrem suprotstavili njegovom stavu da se prihvati ostavka patrijarha Pavla prilikom rasprave na sednici Sinoda ranije te godine. Grigorije, kako piše u depešama, ima uspone i padove u odnosu sa Miloradom Dodikom, premijerom RS.
- Grigorije je veoma mudra politička životinja, sposoban da gleda mnogo dalje u budućnost od većine političara u Bosni, i sigurno će dosta dugo biti značajan sagovornik ili u svojoj eparhiji ili na nekoj moćnijoj funkciji u Beogradu. Njegovi stavovi su daleko od demokratskih i to zahteva korektan, ali ne uvek prijateljski stav sa naše strane. Grigorije bi mogao da bude koristan jer je uvek spreman da kaže pravu stvar na sastancima - piše Ingliš i dodaje da njegovi dobro obrazovani mladi sveštenici, kojima daje slobodu u radu, daju podstrek očuvanju srpske kulturne i verske administracije.
- Grigorije je izrazio žaljenje što je američka ambasada reagovala preuranjeno na izveštaje o napadima na novinare u Trebinju. Ocenjujući te novinare kao kriminalce i mentalno bolesne, rekao je da međunarodna zajednica pravi grešku kada ih brani. Rekli smo mu da ambasada nije nikoga napadala, ni branila, već je izražena zabrinutost za slobodu medija. Iako je to prihvatio, njegove kasnije izjave pokazale su da sloboda medija ne važi za te novinare.
NE PROPUSTITE:
Komentari
