Politika
05.05.2018. 11:03
Velimir Perović
RASKOL KOJI NIKO NE PRIZNAJE
Ni za jednu od sukobljenih strana raskol ne postoji - za SPC su vladika Artemije i njegovi monasi izopšteni iz Crkve, a oni koji su van Crkve ne mogu biti u raskolu s njom, dok po mišljenju vladike Artemija, on nije u raskolu i nije izašao iz SPC, nego je u prekidu opštenja s patrijarhom i episkopima ekumenistima. U međuvremenu Raško-prizrenska eparhija u egzilu ima sve više vernika i bogomolja
Doktor bogoslovskih nauka arhimandrit Nikodim Bogosavljević iz manastira Golubac u Valjevskoj eparhiji objavio je knjigu „Prilog izmirenju raskola episkopa Artemija“, u kojoj taksativno dokazuje da su odluke Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda SPC u slučaju Artemija nekanonske. Nikodim objašnjava i na koji način bi moglo da do đe do pomirenja između izopštenog raško-prizrenskog vladike i vrha SPC. Vladika Artemije, odnosno za SPC laik Marko Radosavljević, godinama predvodi Raško-prizrensku eparhiju u egzilu, ima oko 150 monaha i sveštenika koji činodejstvuju u više od 30 katakombi u Srbiji, Srpskoj, Beču, Americi, Kanadi, Rusiji, a uskoro će biti otvorena bogomolja i u Londonu. Sva bogosluženja su veoma posećena i Raškoprizrenska eparhija u egzilu je za relativno kratko vreme na inicijativu vernika uvećala broj bogoslužbenih mesta, tako da raskol između Sabora SPC i Artemija iz dana u dan poprima sve veće dimenzije. Trenutno, Raško-prizrenska eparhija u egzilu, koju predvodi vladika Artemije, ima više sveštenih lica i bogoslužbenih mesta nego Crnogorsko-primorska mitropolija, na čijem je tronu mitropolit Amfilohije.
Iako će rešavanje ovog bolnog pitanja za SPC najverovatnije biti ostavljeno za neka buduća vremena i naraštaje, bilo da se ono vrši unutar SPC ili na nekom Velikom pravoslavnom saboru, nedeljnik „Ekspres“ će, uz blagoslov arhimandrita Nikodima, preneti izvode iz knjige „Prilog izmirenju raskola episkopa Artemija“ i potražiti odgovore na suštinska pitanja: može li i pod kojim uslovima doći do pomirenja između dve zaraćene strane u SPC; da li su i zašto odluke Sabora i Sinoda bile nekanonske; koje su odluke vladike Artemija i njegovog čada bile nekanonske; zašto u SPC nije održan nijedan sudski proces protiv vladike Artemija?
Artemije će na nekom Velikom pravoslavnom saboru biti proslavljen kao primer stradanja zbog branjenja i ispovedanja prave pravoslavne vere, kaže arhimandrit Nikodim
„Lično verujem da će se kad-tad održati Veliki pravoslavni sabor na kojem će ekumenizam biti osuđen kao jeres, a oni koji istrajavaju na tom učenju i širenju, ekumenisti, pozvani da se odreknu svog la žnog učenja, a ako ne budu hteli, biće osuđeni za jeretike. Na takvom Saboru će, nezavisno od ličnih slabosti i manjkavosti postupaka vladike Artemija, po ikonomiji čovekoljublja Gospoda Isusa Hrista, on, ne samo biti opravdan već i proslavljen kao primer stradanja zbog branjenja i ispovedanja prave pravoslavne vere“, kaže arhimandrit Nikodim.
U knjizi „Prilog izmirenju raskola vladike Artemija“, dr Nikodim Bogosavljević zaklju čuje da je svih sedam odluka Sabora i Sinoda, od privremenog uklanjanja episkopa Artemija s trona Eparhije raško-prizrenske do izopštenja iz Crkve - nekanonsko.
Nekanonske odluke SPC: 1. Sveti arhijerejski sinod je 11. februara 2010. godine doneo akt br. 131, kojim se pokreće postupak utvrđivanja kanonske odgovornosti raško-prizrenskog episkopa Artemija i kojim se Artemije razrešava upravljanja eparhijom dok se postupak ne okonča. Artemiju je zamereno da je sebi pridodao liderske političke uloge i monopol u odbrani Kosova i Metohije, da unosi nemir i deobe me đu sveštenstvo i narod eparhije i da seje nepoverenje prema patrijarhu SPC, da ne izvršava odluke Sabora i Sinoda SPC, da ne činodejstvuje u pojedinim kosmetskim gradovima kao što su Prizren, Đakovica, Peć, Istok, Vučitrn, Priština, da je finansijsko poslovanje Eparhije raško-prizrenske prepustio licima za koja Sinod i Sabor tra že da bude pokrenut crkvenosudski postupak.
Eparhiju raško-prizrensku je preuzeo episkop Atanasije Jevtić bez prethodne primopredaje. Artemiju je određeno novo boravište i novi status. Šta je sporno, odnosno nekanonsko, u odluci Sinoda od 11. februara 2010. godine?
„Episkopu Artemiju nije omogućen uvid u izveštaj Sinodske komisije, ni u druge dokaze koji su inicirali dono šenje odluke br. 131. On se nije mogao odrediti prema njima i time je Artemiju povređeno pravo koje je zagarantovano Ustavom. Sinod je samoinicijativno, što je protivno kanonima, pokrenuo sudski postupak pred samim sobom. U sebi je objedinio funkcije tužioca i sudije. Time je prestao da bude nepristrasan sud“, objašnjeno je u knjizi arhimandrita Nikodima.
„Bivši episkop raško-prizrenski se žalio da mu je učinjena nepravda, da je osuđen bez suđenja. A tamo gde nije bilo tužbe, ne može biti ni kanonske osude“, - smatra dr Nikodim.
2. Na Svetom arhijerejskom saboru održanom od 26. aprila do 5. maja 2010. godine, vladika Artemije je trajno razre šen dužnosti episkopa Raškoprizrenske eparhije, uz zahvalnost na njegovom uloženom devetnaestogodišnjem trudu i arhipastirskoj brizi za očuvanje srpskog pravoslavnog naroda na Kosovu i Metohiji..
Član 111 Ustava SPC glasi: Eparhijskog arhijereja mo že Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi, ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći, kao i na osnovu opravdane molbe za penziju. Vladika Artemije nije kanonski osuđen, nije dokazana njegova nemoć, nije naknadno naveden prestanak nekog od uslova za njegov izbor za episkopa, niti je podneo molbu za penziju. Tako da odluka Sabora o trajnom uklanjanju vladike Artemija s trona Eparhije raško-prizrenske nije crkveno-kanonski ispravna“, tvrdi dr Nikodim.
3. Sveti arhijerejski sabor je razrešenom i penzionisanom vladiki Artemiju 2010. godine zabranio da se nastani u nekom od manastira Raško-prizrenske eparhije. „Sabor je ovim aktom prekršio sopstvenu odluku od 19. maja 2003. godine kojom se određuje da umirovljeni episkop može da odredi jedan od manastira iz svoje eparhije za svoje doživotno prebivalište. Dakle, i odluka o daljem boravku vladike Artemija je nekanonska“, ističe arhimandrit Nikodim.
4. Sabor je krajem maja 2010. godine zabranio razrešenom i umirovljenom vladiki Artemiju da duhovno rukovodi svoja čada (duhovna deca). „U samoj odluci se ne navodi njena pravno-kanonska utemeljenost. Ne navodi se neki član Ustava niti neki od svetih kanona. Čak i vladika Atanasije Jevtić kaže da ne postoje kanoni koji utvrđuju odnos duhovnika i monaha. Dakle, i ova, četvrta u nizu odluka Sinoda je nekanonska i nepredanjska“, ističe arhimandrit Nikodim.
5. Sinod je 18. septembra 2010. godine vladiki Artemiju trajno zabranio sveštenodejstva.
„Prethodno je Sinod zahtevao od vladike Artemija da prestane s blaćenjem Sabora i Sinoda i njihovih odluka, kao i s podsticanjem drugih da to isto čine. Artemiju je zamereno i to što je na liturgijama u katakombama sebe i monahe koji su ostali uz njega prikazivao kao prognanike i mu čenike. Odgovor vladike Artemija je bio da sebe smatra do životnim kanonskim arhipastirom Eparhije raško-prizrenske, i objavljuje da se budućim nekanonskim odlukama SA Sinoda neće povinovati. SA Sinod je trebalo da pokrene postupak i da podigne optužnicu protiv vladike Artemija u vezi s njegovim odbijanjem da se ne povinuje ubuduće nekanonskim odlukama istog. Tako da je i ova odluka SA Sinoda zbog proceduralnih manjkavosti nekanonska“, objašnjeno je u knjizi „Prilog izmirenju raskola episkopa Artemija“.
6. Sabor koji je održan krajem novembra 2010. godine doneo je odluku o raščinjenju vladike Artemija i vratio ga u red monaha. „Vladika Artemije je kod SA Sabora apelovao da se stave van snage sve nekanonske odluke, počev od privremenog udaljenja iz eparhije. Kada je SA Sabor, 18. novembra 2010. godine, za novog raškoprizrenskog vladiku imenovao Teodosija, vladika Artemije je istog dana, iako pod zabranom sveštenosluženja, služio liturgiju u manastiru Duboki potok. Već sutradan SA Sabor je doneo odluku o raščinjenju vladike Artemija, kako je navedeno, odlučno stajući u odbranu svetog i spasonosnog jedinstva Crkve. Od prisutnih episkopa, sedmoro ih je bilo protiv, a šestoro uzdržanih. I navedena odluka SA Sabora je zbog nepostojanja kanonskog postupka, tj. suđenja, nekanonska. Reč je o svojevrsnom prekom sudu“, zaključuje dr Nikodim.
7. Sabor koji je održan u maju 2015. godine Artemija je lišio monaškog čina i isključio iz Crkve. „SA Sabor je 25. maja 2015. godine, pashvalnim pozivom Sve oprostimo Vaskresenjem Hristovim, pozvao Artemija da krene putem mira i jedinstva s Crkvom. Artemiju je dat rok od tri dana da odgovori na poziv Sabora, ali Artemije se oglušio o taj poziv. Potom je SA Sabor, 28. maja, lišio Artemija mona škog čina i isključio ga iz Crkve. Član 215 Ustava SPC glasi: Krivice se izviđaju i sude po službenoj dužnosti ili na osnovu podnesene tužbe. U ovom slučaju SA Sabor je krivicu monaha Artemija izviđao i sudio bez službene dužnosti, tj. nadležnosti, i bez podnesene tu žbe. Za kanonske krivice monaha nadležan je Eparhijski crkveni sud i Veliki crkveni sud. Prema tome, i ova odluka SA Sabora je nekanonska“, objašnjava arhimandrit Nikodim.
Formalno posmatrano, ni za jednu od ovih strana raskol ne postoji - za SPC su vladika Artemije i njegovi monasi izop šteni iz Crkve, a oni koji su van Crkve ne mogu biti u raskolu s njom, dok po mišljenju vladike Artemija, on nije u raskolu i nije izašao iz SPC, nego je u prekidu opštenja s patrijarhom i episkopima ekumenistima. Teško da se u istoriji Crkve mogu naći primeri da su se izmirili oni koji su raskol uzrokovali. Po pravilu, tek u sledećim pokoljenima dolazi do isceljenja. Poslednji primer je raskol mitropolita američko-kanadskog Dionisija u vreme patrijarha Germana, koji je izmirio njegov naslednik patrijarh Pavle.
Vladika Artemije je rekao da je do 2011. godine bilo kontakata između njega i patrijarha Irineja, gde je on pokazao spremnost da se pronađe rešenje za to nezdravo stanje. „Nezdravo stanje u srpskom narodu i Srpskoj crkvi postoji, i rekao sam tada pod kojim uslovima možemo da razgovaramo i da tražimo rešenje. Da sa mnom samo kao episkopom Raško-prizrenske eparhije, jedino u tom svojstvu mogu da razgovaraju. Čak sam to i pismeno uručio Njegovoj svetosti patrijarhu. Od tada do danas nije bilo nikakvog kontakta, niti sam bilo kakav signal dobio s druge strane, a kamoli poziv“, saopštio je vladika Artemije.
SPC bi, međutim, prihvatila samo njegovo pokajanje i povratak u Crkvu kao Marko Radosavljević. Umirovljeni episkop Atanasije Jevtić, koji je nakon proterivanja vladike Artemija s Kosova i Metohije jedno kratko vreme bio administrator Raško-prizrenske eparhije, rekao je da „vladika Artemije može pomoći sebi i svojim sektaškim pristalicama da se vrate u jedinstvo SPC samo pod uslovom da lično i pismeno zatraži oproštaj od patrijarha i Sabora i da anatemiše sve spise, napise, paškvile i klevete izrečena na račun patrijarha i Sabora“.
Bez obzira na sve navedene negativne okolnosti, arhimandrit Nikodim predlaže mogući scenario izmirenja:
„Da jedan ili više episkopa pred Svetim arhijerejskim saborom podnese zahtev za reviziju čitavog slučaja s kanonskim obrazloženjem, odnosno vršenje novog suđenja, ovog puta u validnom crkveno-kanonskom postupku. Osnova ovog zahteva bi bila nekanoničnost prve odluke - presude Sinoda o privremenom uklanjanju s katedre Eparhije raško-prizrenske, i posledično da se proglasi nevalidnost svih kasnijih odluka, završno sa onom o raščinjenju monaha Artemija. Druga stranka, koja bi imala pra vo da podnese molbu za revizijom slučaja i ponovnim suđenjem, bio bi vladika Artemije, bilo kao episkop ili kao laik. On je od samog početka tražio regularan sudski postupak. Govorio je: ‘Ako smatraju da postoji moja krivica, neka se vodi redovni sudski postupak. Ukoliko se ona dokaže, neka donesu validnu presudu.’ Mesto gde je to trebalo i gde je bilo mogu će sve to izneti i izvesti na čistinu, bio je jedan regularni, nepristrasni, kanonima i Ustavom SPC predviđeni sudski proces ako su postojale stvarne kanonske krivice vladike Artemija. Zašto je SPC to izbegla?“, pita se autor knjige „Prilog izmirenju raskola episkopa Artemija“ arhimandrit Nikodim Bogosavljević.
Međutim, još od vremena raščinjenja i izopštenja vladike Artemija, niko od episkopa SPC, pa ni sam vladika Artemije, nije se pojavio sa ovakvom idejom ili molbom. Na pitanje novinara „Ekspresa“ pod kojim uslovima bi se vratio pod okrilje SPC, vladika Artemije je odgovorio: „Ja nisam izašao iz SPC. Da bi se naši odnosi ispravili, potrebno je da se oni odreknu svog ekumenizma i da se vrate na put svetih otaca i da se tako uspostavi jedinstvo“.
U sledećem broju: Nekanonske odluke vladike Artemija i njegovog čada
Amfilohije: Najbezumniji raskol u SPC
Na pitanje kako je doživeo sukob s vladikom Artemijem, mitropolit Amfilohije je za „Nedeljnik“ rekao da je to najbezumniji raskol u Srpskoj crkvi za ovih 800 godina, od kada ona postoji. „Njemu je centralna Srbija egzil. On stvara neku svoju crkvu, svoju jerarhiju. Niko njega nije prognao. Crkva ga je postavila, Crkva ga je razrešila dužnosti episkopa raškoprizrenskog“, rekao je Amfilohije.
Artemije: Naši ljudi neće ekumenizam
Raško-prizrenska eparhija u egzilu, koju predvodi vladika Artemije, ima 150 monaha i sveštenika. „Naši ljudi neće novotarije, neće ekumenizam. Danas imamo više od trideset bogoslužbenih mesta u Srbiji i van Srbije. To su katakombe, prve molionice hrišćanstva kad je hrišćanstvo bilo gonjeno te je za molitvu nalazilo mesta po pećinama, po grobljima, podrumima... Ja nisam napustio svoj narod, ja imam monahe i sveštenike i narod koji dolazi kod njih. Krštavamo, pričešćujemo, ispovedamo, služimo liturgije, obavljamo sve verske obrede. To je ta eparhija u egzilu“, rekao je „Ekspresu“ vladika Artemije, s kojim smo nedavno razgovarali u njegovom rodnom Leliću, kod Valjeva.
Osam godina bez dokaza
Viši sud u Beogradu potvrdio je pre tri godine optužnicu protiv Predraga Subotičkog, Marka (Artemija) Radosavljevića, Dejana (Simeona) Vilovskog i Jelene Šubarović. Četvoro okrivljenih tereti se za štetu nanetu SPC zbog naplaćenih, a neizvedenih ili delimično izvedenih radova na crkvama i manastirima, kao i zbog uvećanih faktura u odnosu na stvarnu vrednost izvedenih radova u manastirima Zočište, Banjska, Vračevo, Ulije, Devine vode, Tamnica, Ubo žac, Gorioč i Gračanica. „Raščinjen sam bez sprovođenja kanonskog postupka, kako je to uobičajeno kada je reč o vladikama. Uručen mi je samo papir na kojem piše da više nisam vladika zbog neposlušnosti, pronevere para... Procedure koje su propisane crkvenim zakonom nisu poštovane. Protiv mene su podneli prijavu za proneveru novca da bi opravdali to što su učinili s Artemijem. I to se vuče na sudu već osam godina. Ništa nisu utvrdili. Svakih mesec-dva imamo ročište. Ja sa 83 godine moram da idem tamo da sedim po dva-tri sata. Otkad sam počeo da idem u Ameriku, posle bombardovanja, našem narodu na Kosovu i Metohiji je preko mojih ruku dato 2.400.000 evra i za sve postoje priznanice, i to je u redu. E sad, prilikom obnove crkava, da li je negde cement u Beogradu koštao 20 evra, a na Kosovu 25, to baš ne znam, ali veštaci su, kao, pronašli da je to preplaćeno. Pojedini episkopi tvrde da je Artemije uzeo dvadeset miliona evra. Neka ih pronađu, sve ću da im poklonim“, govori vladika Artemije o apsurdnosti krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja koju je protiv njega podneo Sinod SPC
NE PROPUSTITE:
PROPAO PUČ AMFILOHIJA RADOVIĆA
SINOD SPC FALSIFIKOVAO POTPIS PATRIJARHA PAVLA
AMFILOHIJE, ATANASIJE I IRINEJ BULOVIĆ SU IZDALI CRKVU I PRAVOSLAVNU VERU
Komentari
