Rešenje spora Skoplja i Atine pojačalo bi pritisak na Beograd

U koliko makedonski i grčki premijer, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, uskoro postignu istorijski dogovor oko novog imena našeg južnog suseda Beograd će se odmah naći na novom udaru zapadnih sila da što pre sklopi sporazum koji bi predviđao da Priština dobije stolicu u UN.

Rešenjem višedecenijskog spora Skoplja i Atine Makedonci će biti nagrađeni dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU i pozivom da uđu u NATO, a Beograd će se naći na dodatnim mukama u naporima da postigne kompromisno rešenje sa Prištinom.

Kako za „Politiku” kaže analitičar Dragomir Anđelković, oni koji podržavaju kosovske Albance kao njihovi mentori  isti su igrači koji hoće da Grčka i Makedonija što pre postignu sporazum oko imena. „Ako dođe do ovog sporazuma on neće stabilizovati prilike na zapadnom Balkanu, jer će početi da se steže obruč oko Srbije, ali i Republike Srpske. Rešenjem spora oko makedonskog imena  evroatlantisti bi simbolički dobili bitku  što bi dovelo do jačanje ideje da Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova”, ističe Anđelković.

I istoričar Aleksandar Raković ocenio je da će se rešavanjem makedonskog problema oko imena  usredsređenost prebaciti na druga sporna pitanja na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru. „Ta druga sporna pitanja su sva naša, sva do jednog. I kosovskometohijsko i srpsko pitanje u Crnoj Gori i Republika Srpska i njen odnos prema Bosni i Hercegovini i raznorazna druga pitanja. Dakle, kada se reši makedonsko pitanje, ti raznorazni tipovi koji su učestvovali u razrešavanju ovog pitanja iz stranih bezbedonosnih agencija baciće se na nas. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve više će biti izložen pritiscima”, objašnjava Raković za „Sputnjik”.