Politika
10.12.2018. 19:24
Marko R. Petrović
RIZIKO Šta znamo o državama koje jesu ili nisu povukle odluku o priznanju Kosova?
Šta mi znamo o svim tim državama koje jesu ili nisu povukle odluku o priznanju Kosova? Znamo da pokrivaju jedva nešto malo više od tri promila svetskog kopna i da ih naseljava oko 5,5 promila svetske populacije. Ali i sve su članice UN
Odluku o priznanju Kosova kao nezavisne države povuklo je 10, 11 zemalja. To tvrdi šef srpske diplomatije Ivica Dačić. Bedžet Pacoli, koji je zvanično u Prištini zadužen za resor spoljne politike, tvrdi da taj broj nije tačan. Ne propušta da doda kako je samoproklamovanu nezavisnost srpske pokrajine priznalo više od stotinu država sveta.
Tačan broj, međutim, izgleda da ni on ne zna. I to upravo zbog te klackalice hoće da prizna - neće da prizna, na kojoj se neke držav(ic)e klackaju.
Poslednja u nizu zemalja koja je povukla priznanje su Solomonska Ostrva. Ministarstvo inostranih poslova i strane trgovine ove države koju čine stotine ostrva u jugozapadnom Pacifiku, notom je obavestilo MIP Kosova da je "posle pažljivog razmatranja, imajući u vidu nastavak pregovora između Beograda i Prištine o konačnom statusu Kosova i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, odlučilo da povuče priznanje Kosova kao nezavisne i suverene države".
- Ova odluka ostaje na snazi dok se ne okončaju pregovori uz posredstvo EU - stoji u noti.
Pre toga je isto učinio i Savez Komora. O tome je tamošnji ministar inostranih poslova i međunarodne saradnje Suef Mohamed el Amin nedavno u Beogradu obavestio ministra Dačića.
Reagovao je, naravno, Pacolijev savetnik rekavši da nema ni trunke istine u vesti da je režim u Moroniju, što je glavni grad Komora, promenio ploču.
Diplomatska bitka, mada neki opravdano sumnjaju da je ona i finansijska, bije se, dakle, za svaku državu. Kao da je u pitanju neka vrsta društvene igre riziko, u kojoj Dačić i Pacoli naizmenično osvajaju teritorije kako bi ispunili dobijeni zadatak. Jer svaki glas je važan u Ujedinjenim nacijama. A sve te državice jesu članice svetske organizacije.
Druga je stvar što nigde ne piše nešto više o njima. Jer ko bi, ističući kako je još jedna država priznala Kosovo ili povukla priznanje Kosova, pobliže objasnio da je reč, recimo, o jednoj od najsiromašnijih država sveta, u kojoj je čak 29 odsto populacije zaraženo HIV-om? A takvi su, recimo, Burundi i Lesoto.
Burunđani su, uz to, prema svetskom indeksu sreće za 2018. godinu, rangirani na poslednjem, 156. mestu kao najnesrećnija nacija.
Ili, ko bi u prvi plan isticao „tradicionalno prijateljstvo" i „solidarnost" sa državom koja je za nešto više od četrdeset godina samostalnosti, jer je pre toga bila francuska kolonija, preživela čak 19 državnih udara, što uspešnih, što neuspešnih? A to su, je li, malopre pomenuti Komori.
Pravo je, dakle, pitanje šta mi znamo o svim tim državama koje jesu ili nisu povukle odluku o priznanju Kosova? Kada bismo njihova imena poređali jedno uz drugo, bez želje da ikoga omalovažimo, više bi zvučala kao odredišta na turi koju bi neka agencija mogla da organizuje pod nazivom "Putevima povučenih priznanja Kosova". Promoter bi, naravno, mogao da bude šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Ipak, sve su to, kao što je već rečeno, članice UN. Stoga su, reklo bi se, ravnopravni članovi međunarodne zajednice. Naravno, onoliko koliko ta ravnopravnost postoji.
A činjenice o njima govore sledeće (reč je o zbirnim podacima): ukupna površina tih deset država iznosi oko 837.000 kvadratnih kilometara; sve one zajedno su, dakle, skoro deset puta veće od Srbije, odnosno osamdeset puta veće od Kosova.
Sve zajedno imaju oko 25 miliona stanovnika. Dakle, od Srbije su brojnije tri i po puta, a od Kosova više od 12 puta.
Na tom mikronivou ovi podaci izgledaju relevantno. No, ako pogledamo krupnu sliku, ustanovićemo da na ove države na svetskom nivou otpada svega nešto više od tri promila ukupne kopnene površine planete, odnosno oko 5,5 promila svetske populacije.
Najveća je Papua Nova Gvineja, koja se prostire na oko 463.000 kvadratnih kilometara. Najmnogoljudnija je Burundi sa oko 10,5 miliona stanovnika.
Kao po pravilu, reč je o državicama iz Afrike, Azije, sa Kariba i iz Južne Amerike koje su nezavisnost stekle tek u drugoj polovini 20. veka. Shodno tome, o demokratskim tekovinama znaju malo više od onoga što se u srpskim osnovnim i srednjim školama uči na časovima građanskog vaspitanja.
U pitanju su uglavnom i ekonomski nerazvijene zemlje, čija se privreda većinski bazira na poljoprivredi, a život stanovništva olakšavaju doznake gastarbajtera, ali i finansijska pomoć iz inostranstva. Primera radi, BDP je u Komorima jedva nešto veći od 700 dolara po stanovniku.
Papua Nova Gvineja poznata je po tome što svega 18 odsto stanovništva živi u gradskim sredinama, što je čini jednom od najmanje urbanizovanih država sveta.
Jedina među ovim državama koja može da se pohvali nezavisnošću dužom od 50 godina jeste Liberija. Osnovalo ju je početkom 19. veka Američko društvo za kolonizaciju sa ciljem preseljenja oslobođenih crnih robova iz SAD nazad na afrički kontinent. Godine 1847. postala je nezavisna, a tokom 19. veka u nju je preseljeno oko 13.000 bivših robova. U godini kada je stekla nezavisnost, Liberija je dobila i svoj ustav, koji je i dalje na snazi. Pisali su ga, po ugledu na američki ustav iz 1787. godine, crnci povratnici iz SAD. Interesantno je da prema ovom ustavu belci ne mogu da budu državljani republike, niti da imaju pravo glasa.
Ko je povukao priznanje Kosova
Država Površina (km2) Broj stanovnika
Unija Komora 2.170 814.000
Grenada 348,5 107.317
Komonvelt Dominika 751 71.293
Lesoto 30.355 1.861.959
Surinam 163.821 558.368
Papua Nova Gvineja 785.753 11.306.940
Liberija 111.369 4.294.000
Burundi 27.834 10.524.117
Sao Tome i Principe 1.001 187.356
Gvineja Bisao 36.125 1.704.000
Solomonska Ostrva 28.400 599.419
Komentari
