RUSKI MIGOVI: Poklon na čekanju

Tridesetogodišnjica uvođenja aviona "mig 29" u domaće naoružanje proći će bez novih letelica dok istovremeno ističe i 10-godišnji međuremontni period, posle čega će postojeće četiri "dvadesetdevetke" Vojske Srbije ponovo morati na kanal

Septembar 1987. godine bio je značajan trenutak za negdašnje jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo. Prva dva dvoseda "mig 29 UB" sletela su 24. septembra te godine na batajnički aerodrom. Kasnije ih je sledilo još 14 jednoseda. Trideset godina kasnije, septembar 2017. godine neće biti toliko značajan trenutak za, sada srpsko ratno vazduhoplovstvo, jer tog meseca neće stići nijedan od šest aviona "mig 29" čiji se dolazak, možemo reći tradicionalno, najavljuje evo već pet godina zaredom, od polovine 2012. godine.
Tridesetogodišnjica uvođenja ovog tipa aviona u naoružanje JNA/VJ/VSCG/VS proći će bez novih letelica dok istovremeno ističe i 10-godišnji međuremontni period, posle kojeg će postojeća četiri "miga 29" Vojske Srbije (remontovani 2008. godine) ponovo morati na kanal kako bi im se po poslednji put produžio vek upotrebe za još jednu deceniju.
Prošlo je, doduše, ovo medijsko nabavljanje "migova" kroz razne faze - od toga da treba da stigne šest potpuno novih aviona (mada je diskutabilno šta je to novo jer je proizvodnja ovih letelica prestala još 1991. godine), pa do toga da će nam ipak biti isporučene polovne letelice, koje će pre neophodnog remonta moći da lete još godinu, dve. Pitanja koja se postavljaju svih godina je - gde je zapelo sa isporukom aviona, koliko će sve to da košta i kako će da bude plaćeno. Delimičan odgovor na pitanje cene glasi da ceo paket vredi 185 miliona evra - pri čemu su sami avioni poklon. Novac bi, dakle, trebalo da bude utrošen na njihovu modifikaciju, remont, nabavku naoružanja i opreme, pa čak i na izgradnju smeštajnih kapaciteta - hangara...
Kako će to da bude plaćeno, nije baš najjasnije, jer sem obrazloženja da je reč o „novcu od suficita iz budžeta", nije bilo drugog objašnjenja.

Gde je zapelo?
A kada je reč o tome „gde je zapelo", teorija i spekulacija je više. Jedna, koju je nedavno u medijima izneo i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević, jeste da Rusi zatežu sa slanjem "migova" koristeći ih kao sredstvo ucene kako bi izboksovali da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu dobije diplomatski status. Drugi pak ocenjuju da je ta priča bez ikakvog osnova, ta da su osnovni uzroci kašnjenja komplikovana ruska birokratija, ali i gomila pravnih, ekonomskih i tehničkih nedorečenosti, izazvanih, pored ostalog, i pojedinim zahtevima srpske strane.
U grupu onih koji veruju da je kočnicu na isporuku lovaca za srpsko RV podigla birokratija spada i vojni analitičar Aleksandar Radić.
- To sve nema veze sa centrom u Nišu. Sama procedura nabavke je vrlo komplikovana. A kada je krenula sama procedura, najpre nije bilo jasno da li je reč o donaciji ili o prodaji pod povoljnim uslovima. Pa je sa naše strane otvoreno pitanje dugoročnog održavanja naša četiri lovca i ovih šest koji treba da budu isporučeni, održavanja do isteka životnog veka, potencijalne modifikacije... - kaže Radić za "Ekspres".

Ministar Vulin ponovio je da će avioni stići u Srbiju do kraja godine, ali nije precizirao da li će biti u stanju da lete

Dodatnu konfuziju u javnosti unosile su i razne najave o tome kada će avioni da stignu, kojima su licitirali gotovo svi dosadašnji ministri odbrane, od Aleksandra Vučića, preko Bratislava Gašića i Zorana Đorđevića, do Aleksandra Vulina. Po strani, odnosno van medijske scene tim povodom držao se jedino Nebojša Rodić. I uvek je bilo da „stižu do kraja godine", odnosno „kako je i planirano".
Prva takva najava, kako je već spomenuto, došla je polovinom 2012, da bi se onda sa njom ušlo i u 2013. godinu. Niz spekulacija o nabavci „novih" aviona prekinuo je maja 2014. godine Bratislav Gašić, priznavši da Srbija nema para za kupovinu aviona.
Cela je priča mirovala do oktobra 2015. godine kada je Vučić, boraveći u poseti Moskvi, iskazao potrebu da Srbija nabavi avione koji su još u resursu, odnosno da mogu da se uvrste u jedinicu odmah po sletanju u Batajnicu, bez prethodnog remonta. Sa stanovišta Srbije taj je zahtev bio vrlo racionalan, jer bi se tako omogućilo da se u međuvremenu postojeći "migovi" ponovo remontuju kako bi im se produžio životni vek. Po njihovom povratku u jedinicu na remont bi otišli i ovi naknadno nabavljeni avioni.
Prema Radićevim rečima, realna pretpostavka bila je da se takav posao mogao završiti za nekoliko meseci od trenutka dogovora. Rusi su izašli sa ponudom za donaciju šest lovaca "mig 29", koji su povučeni iz 31. lovačkog avijacijskog puka iz baze Milerovo kod Rostova i od oktobra 2016. godine nalaze se u bazi Kubinka kod Moskve čekajući trenutak kada će krenuti put Srbije.
- Ovo su naši. Biće naši za tri meseca. Za tri meseca su ovi "migovi" u Srbiji. Pogledajte ih... - ozarena lica, tapšući rukama po metalnoj oplati "miga 29" sa evidencijskim brojem 31, najavljivao je 21. decembra prošle godine premijer Aleksandar Vučić pojačanja za srpsko ratno vazduhoplovstvo.

Remont u Rusiji
Od tada je prošlo više od sedam meseci, a "migovi" u Kubinki stoje onako kako su ih i ostavili. U međuvremenu je u nekoliko navrata najavljivano kako će prva dva aviona u jedinice stići do septembra, a da bi potom u naredna dva meseca stigle i preostale četiri letelice. To bi se možda i dogodilo da se već u decembru prošle godine počelo sa pripremom aviona za predaju Vojsci Srbije. A to bi, kako kaže Radić, podrazumevalo tzv. eksportnu pripremu, odnosno demontažu onih sistema koji se koriste samo u ruskoj vojsci i modifikaciju aviona na standard na kojem su postojeći "migovi 29" srpskog RV.
- Kada su 2008. remontovani naši lovci "mig 29", istovremeno je rađena i njihova modifikacija na standard SD. Avioni koje bi sada trebalo da dobijemo takođe moraju da budu dovedeni na taj standard. Najlogičnije i najbrže bi bilo da se to uradi u Rusiji. Naš je zahtev bio da to rade naši i ruski stručnjaci, ali u Srbiji, u Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlović". To znači da će ti avioni najpre da budu rasklopljeni, transportovani u Srbiju, sklopljeni, modifikovani, primljeni u jedinicu, a posle izvesnog vremena ponovo vraćeni u Rusiju na neophodni remont - kaže Radić ocenjujući da je ovih sedam meseci nepovratno izgubljeno.
Zbog toga, kako kaže, preti opasnost da u jednom trenutku Srbija ostane bez ijednog operativnog lovca, jer se može desiti da resursi postojećim letelicama isteknu pre nego što novonabavljene budu osposobljene za letenje.
Na kraju, i najnoviji ministar odbrane Aleksandar Vulin obećao je da će avioni stići u Srbiju do kraja godine.
- Rokovi se poštuju i biće do kraja godine - rekao je Vulin na aerodromu Batajnica na proslavi Dana avijacije, 2. avgusta.
Nije, doduše, precizirao da li će ti avioni biti u stanju da lete, ili je namerno izbegao da to konkretizuje, svestan da će od trenutka kada "migovi" rasklopljeni budu dopremljeni u Srbiju proći meseci pre nego što oni budu spremni za uvođenje u sastav 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO. Osim toga, pitanje je i da li će biti dopremljeno svih šest letelica, jer, kako je to još u martu natuknuo pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović u intervjuu za "Slobodnu Evropu", jedan od šest doniranih aviona mogao bi da ostane u Rusiji na remontu „iz tehničkih razloga za potreban nivo radova na tom avionu".
Nezvanično, međutim, može se čuti da je to avion kojem bi resursi istekli pre nego što bi bio spreman za uvođenje u naoružanje Vojske Srbije. Srbija se, dakle, sada trka sa vremenom. Hoće li uspeti da pribavi upotrebljive avione na vreme, ili će u jednom trenutku, kao što je to bilo pre tri godine, ostati bez letno sposobnih lovačkih aviona. Jer, kako sada stvari stoje, "migovi" koji tek treba da stignu, sa srpskim oznakama u nebo se neće vinuti pre sredine 2018. godine.

"MIG" NEMA ALTERNATIVU

Iako su vojnom vrhu prethodnih godina kao potencijalna zamena za "migove" predstavljeni i zapadni avioni "eurofajter", F-16, "rafal", kao i ruski SU-30 i kineski JF-17, oni, jednostavno, nisu predstavljali alternativu za "mig 29".
- Nema drugog izbora osim "migova". Nemamo kadar, ni pilote, ni tehničare, ni infrastrukturu, ni uslove za prelazak na novi tip aviona i modernizaciju. Ovo je pokušaj spasavanja avijacije, da stvorimo preduslove za spasavanje komponente avijacije - ocenjuje Aleksandar Radić.
Poseban problem predstavlja nedostatak ljudstva osposobljenog za održavanje ovih aviona, ali i za letenje na njima.

PILOTI U KRAVATAMA

Prvi "migovi 29" u jugoslovensko vazduhoplovstvo stigli su 24. septembra 1987. godine. Na batajnički aerodrom tada su sletela dva dvoseda, bez ikakvih oznaka, serijskih brojeva 18301 i 18302. Iz njihovih kokpita izašli su piloti u civilnim odelima sa kravatama. Razlog zbog kojeg piloti nisu bili u letačkim kombinezonima bio je taj što su se za Moskvu vraćali komercijalnim letom "Aeroflota". A kako u lovcima nije bilo mesta da ponesu i kofer sa presvlakom, letenje u odelima sa kravatama bilo je najpraktičnije. Avioni su prvi put javnosti predstavljeni na aeromitingu 15. maja 1988. godine. Avion sa brojem 18302 uništen je na zemlji tokom NATO bombardovanja.