SAMIT ZEMALJA EU I ZAPADNOG BALKANA: Španska kragna u Sofiji

Zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova insistirale su na tome da se učesnice samita iz regiona ne titulišu kao države, već kao partneri sa zapadnog Balkana. U tome je najglasnija bila Španija, čiji je premijer Marijano Rahoj odbio i da prisustvuje samitu na kojem je kosovski predsednik Hašim Tači, a kamoli da se njegov potpis nađe na istom listu papira s Tačijevim

Kada je pre 15 godina, juna 2003. godine, u Solunu završen prvi samit zemalja Evropske unije i zapadnog Balkana, glavna poruka zemljama regiona, koja je bila sadržana u uvojenoj deklaraciji, bila je da ih Unija želi u svojim redovima, ali da će biti primljene tek onda kada ispune propisane uslove i kada budu ekonomski sposobne za to. Poručeno je, takođe, da brzina ovog procesa zavisi od svake zemlje u regionu i njene spremnosti da provede reforme. Podržan je tada u Solunu i predlog Beograda da u julu počne dijalog s predstavnicima kosovskih Albanaca.

“EU ponovo naglašava svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana. Budućnost ovog regiona je u EU”, pisalo je u deklaraciji koja je, na inicijativu Gr čke, usvojena 21. juna 2003. godine u Solunu. Ta rečenica odnosila se tada na Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju.

Sa solunskog samita poslata je i važna poruka da za zemlje regiona EU uvodi kriterijum “napredovanje na osnovu individualnih zasluga”, što znači da će zemlje regiona ka EU napredovati na osnovu toga koliko su uradile na izgradnji demokratskih institucija koje garantuju vladavinu prava, uspostavljanju tržišne ekonomije i od njihovih kapaciteta da preuzmu sve obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Deceniju i po kasnije, u vreme održavanja sofijskog samita EU - zapadni Balkan, raport iz regiona izgleda ovako - od zemalja zapadnog Balkana, samo je Hrvatska ušla u EU. Crna Gora i Srbija su počele pregovore o pristupanju Uniji, Albanija i Makedonija bi tek trebalo da ih poč nu, a Bosna tek treba da dobije status kandidata, s obzirom na to da je zahtev za pristupanje EU podnela pre dve godine.

A u novoj, sofijskoj deklaraciji pridruživanje se i ne pominje. Umesto toga, ključ na reč je povezivanje, i to pre svega regionalno, a potom i sa Unijom.

U jednoj od poslednjih verzija nacrta deklaracije, čije je usvajanje planirano dan po odlasku ovog broja “Ekspresa” u štampu, a u koji je uvid imala agencija Beta, EU pozdravlja posvećenost partnera sa zapadnog Balkana evropskim vrednostima i principima i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope.

“Evropska unija, pozivajući se na solunski samit iz 2003, potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana i odlučna je da intenzivira svoj angažman na svim nivoima kako bi podstakla političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju regiona, uklju čujući kroz veću pomoć na osnovu opipljivog napretka u vladavini prava i socioekonomskim reformama”, stoji u dokumentu.

EU pozdravlja posvećenost partnera sa zapadnog Balkana evropskim vrednostima i principima i viziji sna žne, stabilne i ujedinjene Evrope i opredeljenost partnera iz regiona za demokratiju i vladavinu prava, posebno kod borbe protiv korupcije, dobre uprave, za poštovanje ljudskih prava i prava manjina kao i zalaganje partnera sa zapadnog Balkana da nastave da rade na unapređenju susedskih odnosa, regionalnoj stabilnosti i uzajamnoj saradnji.

Ključna reč - povezanost ističe se u delu u kome se ka že da je izgradnja “guste mre že veza i prilika” unutar regiona i sa EU od suštinske va žnosti za približavanje građana i ekonomija i jačanje politi čke stabilnosti, ekonomskog prosperiteta i kulturnog i dru štvenog razvoja.

“Obavezujemo se da unapredimo suštinsku povezanost u svim njenim dimenzijama: saobraćajnoj, energetskoj, digitalnoj, ekonomskoj i ljudskoj”, navodi se u dokumentu.

U suštini, dakle, samo još jedna potvrda da 2025. godina koja figurira kao vreme mogu ćeg proširenja EU ne predstavlja nikakav ciljani rok, već “realističnu perspektivu”, što, opet, potvrđuje da u ovom trenutku primanje novih članica nije visoko na agendi EU.

Sama deklaracija je, opet, nastala kao posledica niza kompromisa unutar Unije, jer su zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova insistirale da se zbog toga učesnice samita iz regiona ne tituli šu kao države, već kao partneri sa zapadnog Balkana. U tome je najglasnija bila Španija, čiji je premijer Marijano Rahoj odbio i da prisustvuje samitu na kojem je kosovski predsednik Hašim Tači, a kamoli da se njegov potpis na đe na istom listu papira s Ta čijevim. Kompromis se ogledao i u tome što su deklaraciju potpisale samo zemlje članice EU, ali ne i partneri sa zapadnog Balkana