SILA MASI DAJE UBRZANJE

Na dan ostavke Niki Hejli na mesto ambasadora SAD u UN, poslato je i pismo predsedavajućem da pokrene proceduru za okončanje misije UNMIK-a na Kosovu

Na dan kada je objavila da se povlači sa mesta ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama, 9. oktobra ove godine Niki Hejli je poslala i pismo predsedavajućem UN u kome od njega traži da pokrene inicijativu za preispitivanje efektivnosti misije UNMIK-a na Kosovu. U tekstu pisma  se navodi da deset godina od proglašenja nezavisnosti predstavljaju jedan uspešan period u kome je UNMIK misija pokazala da je jedan od boljih primera kako su zapravo Ujedinjene nacije sposobne da stave pod kontrolu jedan kompleksan konflikt. Mišljenja je gospođa Hejli da je misija uspela u potpunosti i da je, prema njenim rečima, to većinsko mišljenje članica Saveta bezbednosti, mada ne navodi tačno kojih, i da je svako njeno produženje "uzimanje za taoce, dragocenog vremena i resursa koji su možda preko potrebni na nekom drugom mestu".

Skoro sinhrono je i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot na konferenciji za novinare u Vladi Srbije na pitanje novinara u kojem je bila sadržana jezička konstrukcija "takozvana država Kosovo", nije odgovorio na pitanje već je prokomentarisao upravo tu jezički konstrukciju. Komentar se sveo na njegov stav da se ne radi o tzv. vladi Kosova već o vladi Kosova, čime je jasno pokazao dve stvari. Prvo, da za njega, ali i za SAD Kosovo jeste nezavisna država, i drugo, nimalo diplomatskim manirom bez poštovanja prema državi domaćinu, pokazao je da ič ne mari za jezičku konstrukciju koja ni izbliza ne opisuje fenomen koji bi da su uloge obrnute sasvim sigurno nazvao drugim imenom.
Nakon najavljenog zaokreta američke politike prema problemu Kosova i najava da će Vašington pozdraviti svako rešenje u kome se zadovolje interesi Beograda i Prištine, pa čak i diplomatskim kanalima jasno emitovanih poruka da uopšte ne treba isključiti i opciju podele Kosova, "korekcije granica" ili već kojim imenom će se ta stvar nazvati i koja će suštinski stvoriti novu geografiju Balkana, sa nadom da će i mir biti trajniji, čini se da se stvari polako vraćaju na staro. Ili nam se samo tako čini.

Razlozi zašto bi Niki Hejli u ovom trenutku poslala pismo čine se jasnim, bar onoliko koliko i želja Vašingtona da se pregovori i razgovori Beograda i Prištine okončaju pre nego ambasador Skot nauči šta su to diplomatski maniri. Vidljivo je to iz još jedne rečenice u pismu Hejlijeve kada kaže da bi povlačenje misije UNMIK-a "ubrzalo normalizaciju odnosa Kosova i Srbije u njihovim naporima da postanu deo evropskog okruženja". Sa stanovišta američkih interesa, može to biti sasvim opravdano ukoliko bi se kao takvim cenio i stav Srbije da je dužna da u podjednakoj meri zaštiti i svoje nacionalne interese. Pre devetnaest godina, Rezolucijom 1244 tadašnja SRJ je deo svog suvereniteta na KiM prenela na UN i od tog momenta pa do eventualnog sporazuma Beograda i Prištine, ova je teritorija pod međunarodnim protektoratom. Ne smemo zaboraviti ni to da se stepen sigurnosti građana i imovine, kao i poštovanja ljudskih prava, u bitnoj meri smanjuje i ne može biti osiguran bez prisustva misije UNMIK-a na Kosovu.

Srbija je najavila da će obaviti konsultacije sa stalnim članicama Saveta bezbednosti Rusijom i Kinom, ali i sa drugim članicama. Zasad, ako se držimo pravne argumentacije, stoji činjenica da misija UNMIK-a nije ispunila jedan od svojih glavnih zadataka, a to je povratak raseljenih i prognanih. Mada, ako ćemo pošteno, za pravne argumente u slučaju Kosova odavno se ne mari.